Џет-лег () је циркадијална дисритмија (десинхронизација), у организму човека, настала као последица летења авионом кроз више часовних зона, најчешће након међуконтиненталних летова. Тако је за врло кратко време путник изложен другачијем циклусу дан-ноћ у поређењу с оним у месту поласка, и у складу са тим различитом физиолошком циклусу дан-ноћ на који је навикао. Последица тога је промена или обртање фаза између географског и физиолошког циклуса који је праћен привременим, клиничким синдромом који се јавља као одговор на ремећење физиолошких, биолошких (циркадијалних) ритмова у организму и најчешће је праћен неспецифичним симптомима као што су умор, несаница, губитак апетита, раздражљивост и други поремећаји. Приликом летења у источном правцу циклус напредује, а када се лети у правцу запада, он се одлаже. Зато је за адаптацију на ново локално време организму потребно неколико дана од завршетка путовања — све док се два циклуса физички и физиолошки не ресинхронизују.. search date June 2008. Online version of BMJ Clinical Evidence: Приступљено 18. јун 2014.
Неки аутори џет-лег називају „болест путовања”, што је погрешно. Џет-лег је привремено клиничко-физиолошко стање, а не болест. Ако овај термин применимо на пилоте и остало летачко особље, које у преко 90% случајева наводи да пати од овог поремећаја, могли би погрешно закључити да су животи путника у авионима у рукама „болесних пилота”.
Историја Тешко је рећи, са сигурношћу, када је настао и ко је осмислио појам, али, џет-лег је први пут коришћен у новинама Лос Анђелес тајмс у чланку објављеном 13. фебруара 1966. од стране америчког колумнисте Хораса Сатона; Од када се користи појам јеt lag? Приступљено 1. јун 2009.
У овом и другим све бројнијим натписима, појам џет-лег коришћен је више или мање иронично него што се тада сматрало да је он једна од нових „савремених болести” која ће овладати светом. Колумнисти су често овој поремећај сврставали у „групу шик болести” () светског џетсета.
Прва озбиљнија истраживања џет-лега започета су у САД 1965. и 1966. године, дванаест година након увођења првих млазних авиона у путнички саобраћај Боинга-707 (1954), Каравеле SE-210 (1955), Тупољева Ту-104 (1956) итд. Нажалост први експерименти спроведени на летовима у смеру исток—запад, север—југ и обратно довели су до објављивања погрешних резултата, па се тада тврдило да путовања према западу стварају веће поремећаје у организму од оних током летења према истоку, док су накнадне студије, спроведене неколико година касније у истим условима, доказале управо супротно.
У англо-америчкој литератури, историјски гледано, примена појма џет-лег везује се за 1983. годину, када се глобално ширење појма (у облику који се и дана користи) везује за име Чарлса Ерта (1923—2007) америчког хронобиолога, који је 1983. објавио књигу, заједно са Лином Валером „Превазилажење џет-лега”, захваљујући којој је са овим појмом први пут упозната шира јавност. Књига је продата у 200.000 примерака. Не само да је њено објављивање привукло пажњу бројних музичара, спортиста, пословних људи, дипломата и сменских радника, већ и америчког председника Роналда Регана и америчку војску, у којој су се специјалисти ваздухопловне медицине већ увелико бавили изучавањем овог проблема. Patricia Sullivan: Charles F. Ehret; . In: Washington Post, 4. März 2007, Seite C07. hier online Приступљено 18. септембар 2009.
Истраживања џет-лега се настављају и до данашњих дана у којима се непрестано трага за што успешнијим начинима превазилажења овог проблема.
Шта је временска зона?
мини|Карта временских зона света Временска зона или часовна зона је географска регија са истим временом у њој. У свету има 24 часовних зона, по једна за сваки сат у дану. Земља је приближно сферичног облика. Површина јој је издељена на 360 уздужних линија од пола до пола названих подневци или меридијани, са Гриничким као нултим. Сунчева светлост услед ротације Земље пређе пут од једног до другог меридијана за око 4 минута. Зато разлика у географском времену износи 15 меридијана за 1 час тј свака зона се простире у простору од северног до јужног пола у временској зони која лежи на меридијанима географске дужине који су вишекратници од 15°, што у укупном скору образује 24 временске зоне на површини планете. Ипак, понегде граница ових зона не одговарају овом правилу, јер стварна ширина зоне зависи од политичких и географских граница.Куликов К. А. Курс сферической астрономии. — 2 изд. (1969). — М.:
На Међународној конференцији у Вашингтону 1884. године усвојено је зонално време, односно подела Земље на 24 временске или часовне зоне, а аутор зоналног времена је Канађанин Сандфорд Флеминг, који га је осмислио и предложио на усвајање 1878. године.
Током ротације Земље, зора се јавља, у једној временској или часовној зони, затим један час касније у западнијој часовној зони непосредно до ње, и тако даље кроз двадесетчетворочасовни циклус. Тако нпр. у САД, када је 6 часова у Источној временској зони, у Централној зони је 5, у Планинској зони 4, и у Пацифичкој зони 3 часа. 500px|безоквира|центар
Шта је биолошки (циркадијални) ритам?
Спавање, рекреација, радне активности, социјалне и друштвене делатности, свакодневно подлежу цикличним флуктуацијама (циркадијалном ритму), које су прилагођене геофизичком ритму, дан-ноћ. Термин циркадијални долази од латинске речи circa која у слободном преводу значи „око дан”.
Биолошки (циркадијални) ритам код људи обезбеђује оптимални ниво и дужину трајања сна и одмора током мрачног (ноћног) периода, како би он био спреман да оптимално обавља све функције у светлој (дневној) фази. У организму постоје обрасци активности можданих таласа, који су под утицајем излучених хормона, регенерације ћелија, и других биолошких активности везаних за 24-часовни временски циклус. Циркадијални ритам је зато у организму свих живих бића важан физиолошки процес јер одређује образац спавања, или време када спавамо и када смо будни, сваки 24 часа. Рад нормалног циркадијалног часовника одређује двадесетчетворочасовни циклус смена светла и таме (дана и ноћи).
Шта су то поремећаји циркадијалног ритма? Током биолошког или циркадијалног ритма у одређеним условима може настати десинхронизација (дисритмије) или промена биолошког ритма, или циркадијални поремећаји или промене у понашању, као последица лоше адаптације организма на сан, изазване несаницом или хиперсомнијом.Mayer G, Fietze I, Fischer J, Penzel T, Riemann D, Rodenbeck A, Sitter H, Teschler H (eds.) (2009) S3-Leitlinie Nicht erholsamer Schlaf/Schlafstörungen. Somnologie 13(Suppl1):1-160 Циркадијални поремећаји ритма су ништа друго до прекиди у нормалном билошком или циркадијалном ритму неке особе — или промене у раду „унутрашњег телесног часовника” који (приближно) регулише 24-часовни циклус биолошких процеса.
Хронобиолошке промене код човека најчешће настају услед нарушеног биолошког ритма организма, и могу бити узроковане многим факторима, укључујући: путовања кроз већи број временских зона (џет-лег), стварање нових појединачних навика (остајање до касно током ноћи или дуже спавање током дана) социјалне потреба друштва или захтеви посла (нпр рад у ноћној смени) трудноћа и брига о новорођенчету злоупотреба или нежељено дејство неких лекова ретки случајеви поремећаја биолошког часовника, настали на основу генетске предиспозиције.. Diagnostic and coding manual. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
Као резултат нарушеног биолошког (циркадијалног) ритма спавања поремећаји могу бити привремени (реверзибилни) или хронични — трајни (иреверзибилни), што ремети релаксацију организма, његово благостање и „перформансе” (радне и друге способности). Манифестни хронични ефекти по здравље могу бити најизраженији у системима за варења, метаболизму и функцијама срчаносудовног система.Iber C, Ancoli-Israel S, Chesson A, Quan SF (editors) for the American Academy of Sleep Medicine (2007) The AASM manual for the scoring of sleep and associated events: Rules, terminology and technical specifications. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
Уобичајени поремећаји циркадијалног ритма Џет-лег ()
Овај синдром чини скуп симптома који се карактеришу прекомерном поспаношћу и недостатком дневне будности код људи који путују кроз више временских зона.
Поремећај спавања изазван сменским радом ()
Поремећај сна изазван сменским радом најчешће се јавља код особа које често ротирају смене или искључиво раде ноћу.
Синдром одложене фазе спавања ( (DSP)
Синдром одложене фазе спавања (несаница на почетку спавања), карактерише се потешкоћама успављивања или одложеним поремећајем времена спавања. Људи са DSP синдромом имају тенденцију да заспе врло касно ноћу, и потешкоће у буђењу у задато време за посао, школу, или друге друштвене активности.
Синдром ране фазе спавања ()
Синдром ране фазе спавања је поремећај циркадијалног ритма у коме нека особа иде на спавање раније него уобичајено и буди се раније него што то жели. Код овог синдрома вечерњи одлазак на спавање је ранији (на пример, између 18.00 и 21.00 часова, увече), и буђење раније него што та особа жели (на пример, између 01.00. и 05.00 часова ујутру)
24-часовни поремећај спавања ()
Овај поремећај циклуса спавања често се јавља код особа које су потпуно слепе или без биолошког часовника или утицаја периодицитета 24-часовног циклуса промене светлости и таме. Резултат поремећаја код ових особа огледа се у драстичном смањењу времена спавања и квалитета ноћног сна и проблемима са поспаношћу током дана.
Епидемиологија У студији објављеној септембра 2000. у британском часопису медицине рада и заштите животне средине, o истраживањима спроведеним у Аустралији и Новом Зеланду, наводи се:
Британска медицинска асоцијација упозорава, да постоје и други проблеми у вези са лишавањем сна осим оштећења моторике. Људи који су недовољно спавали могу да имају већи ниво стреса, анксиозности и депресије, а склони су и другим непотребним ризицима. Опасности нису ограничене само на возаче. Људи који раде у ваздухопловним компанијама (пилоти и друго помоћно особље у авиону), путници на интерконтиненталним летовима (који лете кроз више часовних зона) и друга лица која раде у ноћним сменама (медицинско особље, полиција, војска, таксисти итд) или особље других професија (које по природи посла рад обавља ноћу), може имати сличне проблеме. мини|Од џет-лега, на интерконтиненталним летовима авиона, привремено пати 90% пилота и осталог летачког особља, без обзира што се по њиховом насмејаном изгледу то често не може закључити Велика студија коју је спровела фирма Апџон () у сарадњи са Јунајтед ерлајнс () и Бритиш ервејз () показала је да 94% путника након летења на дугим релацијама (интерконтинентални летови) пати од џет-лега, а 45% сматра да су њихови симптоми тешки и узнемиравајући.
Једна анкета из 1994. спроведена са летачким особљем (међу 228 стјуардеса) на међународним летовима, показала је сличну слику, у којој је 96% испитаника изјавило да пати од џет-лега упркос навици на честа и дуга путовања. Преузето јул 2009.
Најзаступљенији поремећаји, наведени у њиховим одговорима у анкети били су у: 90% умор, у првих пет дана након доласка на одредиште путовања, 32% отицање удова, 73% појава дехидрације, 53% дезоријентација, 94% недостатак енергије и пад мотивације, 93% поремећаје спавања након доласка на одредиште путовања 70% проблеми са увом, носом, грлом, изазвани прехладом или грипом.
Према извештају Светске здравствене организације до 50% путника пати у току или после летења од овог поремећаја и наводи „џет-лег као отежавајући фактор”, у случају појаве пролива изазваних микробиолошком контаминацијом воде и хране, (која је честа на путовањима), код 20—50% путника. Светска здравствена организација, Женева. Безбедна храна за путнике: Препоруке СЗО (брошура). 28. јун 1994. Бројни докази такође подржавају ове студије у којима показују да џет-лег код већег броја путника ствара услове за појаву прехладе, грипa и желудачних и других сметњи при варењу.