десно|безоквира|251x251п 1883. је била проста година.
Догађаји
Јануар
6. јануар — Склопљен трговински уговор између Србије и Немачке (објављен у Српским новинама од 1. јуна). 10. јануар — Основано прво пчеларско друштво у Србији и први број часописа "Пчелар". 12. јануар — У Србији донесен Закон о основним школама (обавезно шестогодишње основно школовање за сву децу), као и Закон о црквеним властима, којим влада преузима контролу над Архијерејским сабором и избором новог митрополита. 15. јануар — У Србији нови закон о војсци - стајаћа војска уместо народне, двогодишњи рок (пет месеци за неке категорије), резервисти по старости подељени у три позива. 16. јануар — У САД ступио на снагу Пендлетонов закон о реформи државне службе којим се владини послови додељују меритократски а не на основу партијског плена. 18. јануар — Србија: Закон о Народној банци, предвиђено издавање новчаница са златним покрићем, у већим апоенима. 19. јануар — Махдијев рат: након четворомесечне опсаде побуњеници заузели Ал-Убаyyид у Кордофану. 19. јануар — Томас Едисон инсталирао електрично осветљење у Роселе, Њу Џерзи, прво са жицама на бандерама. 19. јануар — Немачки брод Кимбриа се сударио код Боркума са енглеским Султан, 437 мртвих, углавном емиграната за Америку. јануар — Петар Карађорђевић гост на Цетињу - добија Данилов орден, почасни је црногорски сенатор, верен је кнегињицом Зорком.
Фебруар
1. фебруар — Француски Судан: Густаве Боргнис-Десбордес заузео Бамако, убрзо гради утврђење (угрожавају га Ахмаду Талл и Самори Туре). 9. фебруар — Никола Тесла скицирао свој први патент - асинхрони мотор са наизменичном струјом (патентирано 1887).
Март
5. март — Први путнички воз ушао у железничку станицу Нови Сад (нова пруга Суботица-Нови Сад), до краја године повезан пругом са Земуном и Митровицом. 8. март — Збачен владар Царства Ашанти Менса Бонсу, следи пет година грађанског рата. 12. март — Лена Книћанка, имплицирана у атентат Илке Марковић на краља Милана прошлог октобра, пронађена обешена у ћелији. 14. март — Прорадио први телефон у Београду (између кафане "Три листа дувана" и инжињеријске касарне на Палилули). 20. март — Потписана Париска конвенција за заштиту индустријске својине. 23. март — Краљевина Лоанго (запад данашње Републике Конго) под француским протекторатом. 27. март — Француски официр Хенри Ривиèре освојио Нам Ђịнх, други највећи град у Тонкину (север Вијетнама); Вијетнамци за то време покушавају повратити Ханој уз помоћ Армије црне заставе али сутрадан су поражени у бици код Гиа Цуца.
Април
1. април — Теодосије Мраовић изабран за београдског митрополита без присуства епископа, уместо збаченог Михаила - патријарх Герман Анђелић га је недељу дана касније рукоположио у Сремским Карловцима. 4. април — Британска колонија Квинсленд анектирала југоисточни део Нове Гвинеје, Британија догодине преузима ствар. 24. април — Илка Марковић осуђена на смрт због покушаја убиства Краља Милана - помилована, извршила самоубиство недуго затим.
Мај
1. мај — Прва Међународна колонијална и извозна изложба у Амстердаму - око милион посетитеља, представило се 28 земаља. 8. мај — Моритз Хонигманн патентирао "сода локомотиву", топлота потиче од реакције воде и каустичне соде, нема пламена. 9. мај — Четворна конвенција Аустроугарске, Србије, Турске и Бугарске - српске железнице ће имати везу са стамболском железницом код Пирота и са солунском код Врања. 9. мај — Члан Тријумвирата Паул Кругер постаје председник Јужноафричке Републике (Трансваал) (до 1900). 12. мај — Немачки трговци купили подручје Ангра Пекуена, данашњи Лидеритз у Намибији. 19. мај — Битка на Папирном мосту: Армија црне заставе поразила Французе код Ханоја, погинуо и Хенри Ривиере. 24. мај — Бруклински мост отворен за саобраћај после 14 година градње (до 1903. најдужи висећи мост на свету). 27. мај — Крунисање руског цара Александра III.
Јун
6. јун — Почетак градње железничке станице у Београду. 7. јун — Освећен Храм Христа Спаситеља у Москви (срушен 1931, обновљен 2000). 15. јун — Ото фон Бизмарк прогурао закон о здравственом осигурању. 16. јун — Трагедија у Викториа Хали у енглеском Сундерланду - 183 деце погинуло у стампеду. 28. јун — У Милану отворена прва електро-централа у Европи (касније део инспирације футуриста, нпр за Сант'Елиа-у).
Јул
1. јул — Основано Српско археолошко друштво. 3. јул — Пароброд СС Дапне потонуо током поринућа у Глатгову, погинула 124 радника (биће извучен и пловиће као Росе). 7. јул — Српски министар војни наредио одузимање оружја од народне војске (почетак спровођења Закона о устројству војске, донесеног у јануару). 10. јул — Пацифички рат — Битка код Хуамацхуца: Чилеанци одлучујуће поразили перуанску војску, што води мировном уговору у октобру. 13. јул — Умрла мадагаскарска краљица Ранавалона II, наслеђује је Ранавалона III. (до 1897) последњи монарх; супруг јој је премијер Раинилаиаривонy (до 1895). 14. јул — На париском Тргу Републике откривен Споменик Републици. 21. јул — основана Војловица. (село) код Панчева. 22. јул — На Стражилову сахрањени пренети посмртни остаци Бранка Радичевића (умро 1853, сахрањен у Бечу). 22. јул — Краљ Зулуа Цетсваyо каМпанде, кога су Британци вратили у земљу, нападнут и поражен од ривала Зибхебху каМапхитха-а.
Август 3. август — Тисзаесзлáрска афера: суд ослобађа Јевреје, што изазива антисемитске нереде у Мађарској. 6/7. август — Мађаризација: по наређењу мађарског министра финанција Гyле Сзапáрyја на загребачким финанцијским и царинским уредима постављени двојезични грбови. 11. август — Након што је у Србији наређено купљење пушака од народне војске, у "Самоуправи" објављен чланак Николе Пашића који је протумачен као позив народу да се томе одупре. 11. август — У Цетињском манастиру се венчали Петар Карађорђевић и црногорска принцеза Зорка Петровић, кум је био руски цар; Петар остаје на Цетињу до 1894. 12. август — Последња позната квага, подврста обичне зебре је угинула у амстердамском зоолошком парку.. 20. август — Тонкинска кампања — Битка код Тхуан Ана је француска победа након искрцавања надомак престонице Хуе. Пет дана касније закључен Уговор из Хуếа којим је признат француски протекторат у Тонкину и Анаму, али у Француској није ратификован, као преоштар. Француске акције у Вијетнаму ће догодине довести до рата са Кином. 21. август — Место Рочестер, Минесота погођено јаким торнадом који односи 37 живота - подстицај за стварање клинике Мајо шест година касније. 27. август — Ерупција Кракатоа између Суматре и Јаве (Холандска Источна Индија) - гине преко 36.000 људи, следећих година трају поремећаји глобалне климе (хлађење, спектакуларни заласци Сунца, плави или зелени Месец). 29. август — Отворена прва од 2.509 Карнегијевих библиотека, у његовом родном месту Дунфермлине-у у Шкотској.
Септембар
1. септембар — Битка код Палана, Французи поразили Црне заставе близу Ханоја. 2. септембар — Железничка несрећа на станици у Стеглитзу код Берлина, најмање 39 мртвих. 11. септембар — Британска превласт у Египту: Евелyн Баринг постаје први генерални конзул земље (до 1907). 12. септембар — Двјестогодишњица победе над Турцима код Беча, завршена градња Нове градске већнице (градске власти се уселиле 1885). 14. септембар — Ријечка рафинерија свечано пуштена у рад, први еуропски погон за прераду нафте на индустријски начин. Први директор је Милутин Барач, рафинерија има 300 радника. 19. септембар — Избори у Краљевинеи Србији, први са организованим странкама; оштро ривалство између владајућих напредњака и радикала који односе победу. 19. септембар — Бугарски кнез Александар I Батенберг вратио устав, чиме после две године окончава Режим пуномоћја, премијер је Драган Цанков (до 1884); руски генерали Собољев и Каулбарс (досадашњи председник владе одн. министар војни) напуштају земљу после неколико дана, долази до разлаза са Русијом. 20. септембар — Краљ Милан у Немачкој, примио га је и одликовао цар Вилхелм. 25. септембар — У Женеви основана група Ослобођење рада, прва руска марксистичка организација .
Октобар
3. октобар — Дан након оставке Милана Пироћанца, за председника владе у Србији постављен Никола Христић (до фебруара) - одлучан да изврши разоружање народне војске. 4. октобар — Оријент експрес, који је од јуна ишао до Беча, први пут креће до Цариграда, преко Румуније и Бугарске уз коришћење ферибота на Дунаву и Црном мору. 7. октобар — Народни војници из неких села код Бољевца одбијају да предају оружје (два дана касније исто и у Бањи [данас Сокобања]). 14. октобар — Никола Тесла прелази из Париза у Стразбур где треба да оспособи електроцентралу, крајем године направио први индукциони мотор. 15. октобар — Врховни суд САД нашао неуставним Закон о грађанским правима из 1875. којим је била забрањена расна дискриминација у јавним просторијама и транспорту - црнци ће до 1960-тих бити грађани другог реда. 15. октобар — Отворена бриселска Палата правде, највећа зграда направљена у 19. веку. 20. октобар — Почела Тимочка буна. 20. октобар — Анконски уговор између Чилеа и Перуа окончава Пацифички рат - Чиле дефинитивно добија провинцију Тарапацá а Тацну и Арицу на десет година (разграничено тек Уговором из Лиме 1929.); уговор између Чилеа и Боливије догодине. 22. октобар — Отворена Метрополитан Опера у Њујорку (прва зграда, на Бродвеју). 30. октобар — Ирски Клан на Гаел подметнуо две бомбе у лондонској подземној железници, неколико повређених. 30. октобар — Румунија се прикључује Тројном савезу.
Новембар 2. новембар — Тимочка буна: Проглашено ванредно стање у црноречком округу (Бољевац). 3. новембар — Српска војска је угушила Тимочку буну. 3. новембар — Поп Маринко Ивковић заузео Бољевац. 3. новембар — Дивљи Запад: Познати бандит Чарлс Еарл Боулс, "Црни Барт", опљачкао последњу кочију. 5. новембар — Махдисти уништили код Ал Убаyyида египатске снаге на челу са пензионисаним британским официром Виллиамом Хицксом који је такође погинуо. 6. новембар — Никола Пашић прешао у аустроугарски Земун, на путу за источну Србију; следеће ноћи у Београду ухапшени радикалски прваци. Истог дана побуна у Бањи код Алексинца (Сокобања, предводник Љуба Дидић, радикалски политичар). 7 — 12. новембар — Операције стајаће српске војске против побуњеника у источној Србији - растерани са Честобродице, Бањске клисуре и Вратарнице. 7. новембар — Побуњеници заузели и Књажевац; краљевска војска растурила устанике у Бањској клисури. 8. новембар — Неуспели побуњенички покушај заузећа Зајечара. 13. новембар — Стајаћа српска војска ушла у Књажевац и Алексинац - крај Тимочке буне. 16. новембар — Почео рад Преког суда у Зајечару за виновнике Тимочке буне - оптужено 809 особа, 94 осуђено на смрт, од чега 20 стрељано; ослобођено само 75. 18. новембар — Жељезнице у САД и Канади званично уводе пет временских зона (фактички четири), што ће у САД бити озваничено 1918
Децембар
4. децембар — Одржана прва седница доњег дома у новој згради Аустријског парламента. 8. децембар — Дивљи Запад: Масакр у Бисби, Аризона, током пљачке трговине убијено четворо људи, за шта ће догодине петорица бити обешена а један линчован. 10. децембар — Две нове пруге: Нови Сад-Инђија-Земун и Инђија-Рума-Сремска Митровица. Земун и Београд су спојени следећег септембра.
Рођења
Мај 5. мај — Арчибалд Вејвел, британски фелдмаршал 20. мај — Фејсал I од Ирака, први ирачки краљ
Јун
28. јун — Пјер Лавал, француски политичар. (†1945).
Јул 3. јул — Франц Кафка, чешки књижевник 10. јул — Јоханес Бласковиц, немачки генерал 26. јул — Бенито Мусолини, италијански новинар и политичар
Август 3. август — Алберт Халер, хрватски књижевник. († 1945) 15. август — Иван Мештровић, хрватски вајар
Децембар 1. децембар — Луиђи Гана, италијански бициклиста. (†1957). 25. децембар — Морис Утрило, француски сликар. († 1955)
Смрти
Фебруар
13. фебруар — Рихард Вагнер, немачки композитор. (*1813)
Март
14. март — Карл Маркс, немачки филозоф. (*1818).
Април
30. април — Едуар Мане, француски сликар. (*1832).
Мај