Централна Америка (, географски појам који користе Уједињене нације у својој категоризацији геополитичких подрегија) је регион Северне Америке и у оквиру ње Средње Америке, налази се између јужне границе Мексика и северозападне границе Колумбије у Јужној Америци. Неки географи класификују Централну Америку као велики земљоуз, и у овом погледу она понекад укључује део Мексика источно од Земљоуза Тевантепек, тј. мексичке државе Чијапас, Табаско, Кампече, Јукатан и Кинтана Ро.

Централна Америка стога има површину од око 521.876 -{km²}- са ширином између Тихог океана и Карипског мора од око 560 km до око 50 -{km}-.

Природне одлике 300п|мини|Државе Централне Америке и њихови главни градови Геологија Геологија Централне Америке је активна, са вулканским ерупцијама и земљотресима који се дешавају с времена на време. 1931. и 1972. године, земљотреси су опустошили Манагву, главни град Никарагве. Плодна земљишта због вулканске лаве су омогућила да се одржи велика густина становништва у пољопривредно продуктивним пределима на високим надморским висинама.

Клима Средња годишња количина падавина креће се у распону 3.000 - 6.000 -{mm}-. Будући да се налази на удару пасата, карипска обала и источне падине планина примају два пута више падавина од пацифичких обала Централне Америке. Количину падавина на пацифичкој обали снижава хладна Калифорнијска морска струја. Крајем лета и током јесени, Централна Америка је изложена разорном дејству тропских циклона - урагана.

Као најужи део Америка, Централна Америка је место где се налази Панамски канал као и предложени, али никада завршени Канал Никарагве.

Биодиверзитет Централна Америка је део Мезоамеричког биодиверзитетског појаса и она поседује 7% укупног светског биодиверзитета.Biodiversity in Central America Пацифичка миграторна рута је главни пут којим се крећу птице у Америкама, простире се правцем север-југ и иде од Аљаске до Огњене земље. Због левкастог облика копнене масе, птице селице се могу видети у веома великим концентрацијама у Централној Америци, посебно у пролеће и у јесен. Као мост између Северне и Јужне Америке, Централна Америка има много врста из неарктичке и неотропске екозоне. Међутим, јужне земље (Коста Рика и Панама) имају већи биодиверзитет него северне (Гватемала и Белизе), док државе у централном делу региона (Хондурас, Никарагва, Салвадор) имају најмањи биодиверзитет.

Биодиверзитет у Централној Америци (број различитих врста терестријалних кичмењака и васкуларних биљака) Држава Број врста водоземаца Број врста птица Број врста сисара Број врста гмизаваца Укупан број врста терестријалних кичмењака Број врста васкуларних биљака Биодиверзитет4654414714087728943771183838232258151112119136303043413710670729113618133684193236124686819927101699201213121456806894616321811781052759086421829042412421569991511484

Становништво Амерички земљоуз или Централна Америка наставља се на Мексико и пружа се до Панамског канала који раздваја Северну од Јужне Америке. Састоји се од седам држава које су, осим Панаме и Белиза, независност избориле врло рано - у првој половини 19. века. Међутим, због честих унутрашњих сукоба, државних удара и спољашњег неколонијалног утицаја, то подручје је све до данас остало политички врло немирно. Земље Америчког земљоуза у целини су гушће насељене од Мексика, али реше од Антилске Америке. Међу појединим земљама има великих разлика, од ретко насељеног Белиза (12 становника по km²) до пренасељеног Салвадора (320 становника по km²).

Постојала је савезна држава Централна Америка у раном 19. веку, која се састојала од садашњих независних држава Гватемале, Хондураса, Салвадора, Никарагве и Костарике (и дела модерне мексичке државе Чијапас). Позната је и као Уједињене Провинције Централне Америке или Сједињене Државе Централне Америке.

Становништво Централне Америке врло је сложено због дуготрајног заједничког живота и мешања староседелаца Индијанаца с европским досељеницима и доведеним црнцима и њиховим потомцима, преовлађују местици (мешанци Индијанаца и белаца), изузетак је Костарика где преовлађују белци.Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год.

Демографија мини|Гватемала (град) је највећи град Средње Америке мини|Сан Салвадор је други највећи урбани центар Средње Америке Према процени из 2018. године, Средња Америка има 47.448.333 становника."World Population prospects – Population division". population.un.org. United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division . Retrieved 9. 11. 2019.""Overall total population" – World Population Prospects: The 2019 Revision" (xslx) . population.un.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Retrieved 9 November 2019. Са површином од 523.780 km², она има густину насељености од 91 ст. по km².

+ Државе Централне Америке Држава Површина(km²) Популација(2018) Густина насељености(по km²) Престоница Службени језик Показатељ хуманог развојаБелмопанЕнглески0,732 ВисокСан ХосеШпански0,763 ВисокСан СалвадорШпански0,680 СредњиГватемала (град)Шпански0,628 СредњиТегусигалпаШпански0,617 СредњиМанагваШпански0,614 СредњиПанама (град)Шпански0,765 Висок Укупно---

+ Највеће метрополе у Централној Америци Град Држава Популација Година цензуса % националне популације(1) Гватемала (град)5.700.000201026%(2) Сан Салвадор2.415.217200939%(3) Манагва1.918.000201234%(4) Тегусигалпа1.819.000201024%(5) Сан Педро Сула1.600.000201021%+4(6) Панама (град)1.400.000201037%(7) Сан Хосе1.275.000201330%

Језици Званични језик у већини земаља Централне Америке је шпански, осим у Белизеу, где је енглески званичан језик. Мајански језици чине породицу језика која обухвата око 26 међусобно сличних језика. Гватемала је 1966. године званично признала 21 од њих. Шинкански и гарифунски језици су такође присутни у Централној Америци.

Језици у Централној Америци (2010) Бр.Државе Популација % шпански % мајански језици % енглески % шинкански % гарифунски 1Гватемала17.284.00064,7%34,3%0,0%0,7%0,3%2Хондурас8.447.00097,1%2,0%0,0%0,0%0,9%3Салвадор6.108.00099,0%1,0%0,0%0,0%0,0%4Никарагва6.028.00087,4%7,1%5,5%0,0%0,0%5Костарика4.726.00097,2%1,8%1,0%0,0%0,0%6Панама3.652.00086,8%9,2%4,0%0.00,0%7Белизе408.86752,1%8,9%37,0%0,0%2,0%

Етничке групе Овај регион је веома богат у смислу етничких група. Већина становништва су мелези, са присутним популацијама Маја и белаца, укључујући народе Шинка и Гарифуна. Имиграција Арапа, Јевреја, Кинеза, Европљана допринела је повећању броја етничких група у овом подручју.

Етничке групе у Централној Америци (2010)ДржаваПопулација% Староседеоци% Белци% Местици/Mixed% Црнци% Шинка% Остали324.5286,3%5,0%49,6%32,0%0,0%4,1%4.301.7124,0%65,8%13,8%7,2%0,0%9,0%6.340.8891,0%12,0%86,0%0,0%0,0%1,0%15.700.00038,0%18,5%40,0%1,0%0,5%2,0%8.143.5646,0%5,5%82,0%6,0%0,0%0,5%5.815.5005,0%17,0%69,0%9,0%0,0%0,0%3.474.5626,0%10,0%65,0%14,0%0,0%5,0%

Религија Доминантна религија у Централној Америци је хришћанство (95,6%). Почевши од шпанске колонизације у 16. веку, католицизам је постала најпопуларнија религија у региону до прве половине 20. века. Од 1960. године дошло је до пораста других хришћанских група, нарочито протестантизма, као и других верских организација и појединаца који се идентификују као нерелигиозни.

Државе% Хришћанство(2013)% Католицизам(2010)% Протестантизам(2010)% Нерелигиозни(2010)% Остали(2010)% Непознато(2010)74%30%41%15%10%4%86%69%17%11%3%0%85%46%29%24%1%0%87%47%39%12%2%0%88%52%35%10%3%0%84%58%23%13%4%2%91%70%21%6%3%0%

Види још Средња Америка Историја Централне Америке Кариби

Референце

Спољашње везе Средња Америка

љ

Категорија:Северна Америка