Џејмс Ерл „Џими” Картер, млађи (; Плејнс, 1. октобар 1924 — Плејнс, 29. децембар 2024) био је амерички политичар и филантроп, који је био 39. председник САД као члан Демократске странке САД од 1977. до 1981. Пре него што је постао председник, служио је као члан сената Џорџије од 1963. до 1967, и као гувернер Џорџије од 1971. до 1975. Након окончања председничког мандата, Картер је остао ангажован око политичких и друштвених пројеката као приватни грађанин. 2002. године добија Нобелову награду за мир за свој рад као кооснивач Картер Центра. Аутор је бројних књига. Преминуо је 29. децембра 2024. и једини је председник САД који је доживео 100. годину.

Картер је 1946. дипломирао на Америчкој поморској академији, након чега је приступио морнарици где је служио на подморницама. Након очеве смрти 1953. напушта морнарицу и враћа се у Џорџију где преузима породични посао узгајања кикирикија, и успева у намери да прошири посао. У том периоду је био мотивисан да подржи напоре афроамеричке мањине у циљу уклањања расних препрека и подржао је у то време растући покрет за грађанска права (). На идеји расне интеграције, уместо дотадашње сегрегације, побеђује бившег гувернера Џорџије Карла Сандерса 1970, и служио је као гувернер до 1975. На изборима за председника САД 1976. је учествовао као аутсајдер, и био је релативно непознат ван своје савезне државе, али је успео да добије номинацију Демократске партије на прелиминарним изборима, и да тесно победи тадашњег председника Џералда Фордa.

Другог дана свог председничког мандата је амнестирао све који су избегавали регрутацију за Вијетнамски рат издавањем прогласа 4483, и током његовог мандата је увео два нова министарства: Министарство за енергију и Министарство за образовање. Успоставио је националну енергетску политику која се састојала из штедње, контроле цена, и нових технологија. У спољној политици Картер је посредовао у Споразумима из Камп Дејвида, споразумима око Панамског канала, другој рунди преговора о ограничењу стратешког наоружања (; , скраћено -{SALT}-), и повратку зоне Панамског канала у власништво Панаме. На економској страни се суочавао са стагфлацијом, комбинацијом високе инфлације, високе незапослености и спорог раста. Крај његовог мандата су обележили Иранска талачка криза (1979−1981), друга нафтна криза 1979, нуклеарни инцидент на острву Три миље, и Совјетска инвазија Авганистана. Као одговор на совјетску инвазију, Картер окончава политику Детантa, уводи ембарго на житарице Совјетском Савезу, проглашава Картерову доктрину, и предводи бојкот Летњих олимпијских игара 1980 у Москви. На прелиминарним изборима Демократске странке 1980 је победио сенатора Теда Кенедија и освојио је номинацију своје партије за председника, али на председничким изборима те године веома убедљиво губи од кандидата републиканаца Роналда Регана. Остало је упамћено и то да је био један од ретких тадашњих светских вођа који није лично присуствовао Титовој сахрани (други значајнији је био Фидел Кастро, а и тадашњи председник Француске Валери Жискар Дестен), већ је уместо себе послао трочлану делегацију коју су сачињавали: Волтер Мондејл (потпредседник), Лилијан Картер (његова мајка), и Ејверел Хариман (бивши амбасадор у СССР, бивши гувернер државе Њујорк). Касније током 1980. је Картер посетио Београд са супругом.

Картер је написао преко 30 књига, од којих су неке мемоари, неке поезија, а активно је коментарисао и актуелна америчка и глобална дешавања, попут израелско-палестинског сукоба. Познат је као први председник који се родио у болници, први који је користио свој надимак ("Џими") у званичним државним кампањама, први председник који није номиновао ниједног судију у Врховном суду за време свог мандата, први председник који је дочекао папу у Белој кући, први председник рођен у Џорџији, први председник који је надмашио 96 година, први председник који је званично пријавио сусрет са НЛО-омCarter, Jimmy (1969) Report to the International UFO Bureau in Oklahoma City (PDF) и последњи председник САД који је посетио Југославију и званични Београд.

Џими Картер преминуо је у 100. години живота, скоро две године након што је најавио да ће своје последње дане провести на палијативној нези.

Пре отпочињања политичке каријере Картер је рођен у малом граду у јужној Џорџији. Његов отац је био фармер и власник продавнице.

Картер се 1946. године жени са три године млађом Розалин Смит. После смрти оца 1953. враћа се на фарму.

Политичка каријера Сенатор Сената Државе Џорџија је постао 1962.

Временом његове политичке амбиције су расле. 1966. године кандидовао се за гувернера Џорџије, али није успео, а гувернер је постао представник расиста Лестер Мадокс. Картер је опет покушао да постане гувернер 1970. и овај пут је успео. Функцију гувернера је вршио од 1971. до 1975.

Председник САД је постао 20. јануара 1977. године.

Као председник помагао је авганистанске муџахедине у борби против СССРа. Картерова администрација је потпомагала шаха у Ирану и безуспешно је покушавала да спречи његово смењивање са власти. Када је он смењен са власти увела је санкције новој влади.

Иако је његова популарност све више опадала, Картер је 1980. наступио као председнички кандидат. На председничким изборима је поражен и 20. јануара 1981. је напустио Белу кућу.

Каpтеp ca разним званичницима

Референце

Литература

Спољашње везе

Картеров центар Библиотека и музеј Картера Рат није живот - мировна мисија Џимија Картера у Босни и Херцеговини („Вечерње нвоости”, фељтон, октобар 2016) Jimmy Carter National Historic Site White House biography

Full audio of a number of Carter speeches at the Miller Center of Public Affairs Oral History Interview with Jimmy Carter (1974) at the Southern Oral History Program Carter Nobel lecture, Oslo, Norway (December 10, 2002)

"Life Portrait of Jimmy Carter", from C-SPAN's American Presidents: Life Portraits, December 3, 1999

Essays and information on Jimmy Carter, each member of his cabinet and the First Lady – Miller Center of Public Affairs

The Presidents: Jimmy Carter (2011), an American Experience documentary Америка и политика: Џими Картер, бивши председник САД, напустио болницу да остатак живота проведе код куће (Б92, 19. фебруар 2023)

Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Председници САД Категорија:Нобеловци за мир Категорија:Гувернери Џорџије Категорија:Личности Хладног рата Категорија:Амерички нобеловци Категорија:Чланови Демократске странке (САД) Категорија:Стогодишњаци Категорија:Амерички политичари Категорија:Амерички филантропи