Напади 11. септембра 2001. били су низ од четири координисана терористичка напада вахабистичке исламистичке терористичке групе Ал Каида на САД који су се догодили у уторак 11. септембра 2001. године.
Четири комерцијална авиона калифорнијског типа, који су полетјели са три различита аеродрома на сјевероистоку САД, отело је током лета 19 терориста Ал Каиде, који су извели нападе у три групе по пет и једној групи од четири особе. Лет 11 Американ ерлајнса улетио је у сјеверни торањ Свјетског трговинског центра на доњем Менхетну у 8:46; седамнаест минута касније у 9:03, јужни торањ СТЦ-а погодио је лет 175 Јунајтед ерлајнса. Обје куле од 110 спратова урушиле су се за 1 сат и 42 минута, што је довело до урушавања осталих структура СТЦ-а, укључујући Свјетски трговински центар 7, и значајног оштећења околних зграда. Трећи лет, лет 77 Американ ерлајнса, који је полетјео са међународног аеродрома Далес, отет је изнад Охаја, а у 9:37 је пао на западну страну Пентагона (главни штаб Министарства одбране САД) у округ Арлингтон у Вирџинији, што је узроковало дјелимично урушавање зграде. Четврти лет, лет 93 Јунајтед ерлајнса, летио је у правцу Вашингтона; авион се срушио у поље у близини анксвила у Пенсилванији у 10:03, након што су путници ушли у кабину и борили се са отмичарима за контролу. Истражитељи су утврдили да је циљ лета 93 била или Бијела кућа или зграда Капитола.
Одмах након напада, сумња је брзо пала на Ал Каиду. Сједињене Државе званично су одговориле покретање Рата против тероризма и инвазијом на Авганистан ради свргавања талибана, који се нису сложили са захтјевом САД да протјерају Ал Каиду из Авганистана и изруче лидера Ал Каиде Осаму бин Ладена. Многе земље појачале су своје антитерористичко законодавство и прошириле овлашћења органа за спровођење закона и обавјештајних служби да спријече терористичке нападе. Иако је Бин Ладен у почетку негирао било какву умијешаност, формалну одговорност за нападе преузео је 2004. године. Ал Каида и Бин Ладен су као мотиве навели америчку подршку Израелу, присуство америчких трупа у Саудијској Арабији и санкције Ираку. Након што је скоро деценију избјегавао хапшење, Бин Ладен је лоциран у Пакистану 2011. гдје је убијен током америчке војне рације.
Уништавање СТЦ-а и оближње инфраструктуре озбиљно је наштетило економији Њујорка и довело до глобалне економске рецесије. Амерички и канадски цивилни ваздушни простори били су затворени до 13. септембра, док је трговина на Вол стриту била прекинута до 17. септембра. Услиједила су многа затварања, евакуације и отказивања из поштовања или страха од даљњих напада. Чишћење локације СТЦ-а завршено је у мају 2002, а Пентагон је поправљен у року од годину дана. Напади су резултирали са 2.977 смртних случајева, преко 25.000 повријеђених и значајним дугорочним посљедицама по здравље, поред најмање 10 милијарди долара у инфраструктури и материјалној штети. То је и даље најсмртоноснији терористички напад у историји човјечанства и једини најсмртоноснији инцидент за ватрогасце и службенике за спровођење закона у историји САД, са 340 и 72 убијена
Изградња Свјетског трговинског центра 1 почела је у новембру 2006, а зграда је отворена у новембру 2014. године. Изграђени су бројни меморијали, укључујући Национални меморијал и музеј 11. септембра у Њујорку, Меморијал Пентагон у округу Арлингтон у Вирџинији и Национални меморијал лета 93 на мјесту несреће у Пенсилванији.
У овим нападима су страдала и два Србина: Владимир Томашевић и Бојан Костић.
Позадина Ал Каида
Поријекло Ал Каиде може се пратити све до 1979, када је Совјетски Савез извршио инвазију на Авганистан. Осама бин Ладен је дошао у Авганистан и учествовао у организовању арапских муџахедина у борби против Совјета. Под вођством Ајмана ел Завахирија, Бин Ладен је постао радикалнији. Своју прву фатву Осама је издао 1996, у којој је позвао америчке трупе да напусте Саудијску Арабију.
У другој фатви из 1998, Бин Ладен је представио своје примједбе на америчку спољну политику у односу на Израел, као и на наставак присуства америчких трупа у Саудијској Арабији након Заливског рата. Бин Ладен је исламским текстовима подстицао муслимане да нападају Американце, док се наведене жалбе не пониште. Муслимански правници „кроз исламску историју једногласно су се слагали да је џихад појединачна дужност, ако непријатељ уништи муслиманске земље”, говорио је Бин Ладен.
Осама бин Ладен мини|усправно|десно|Осама бин Ладен 1997. или 1998. године.
Бин Ладен је оркестрирао нападе. У почетку је негирао умијешаност, али је касније одустао од својих лажних изјава. Ал Џазира, катарска телевизија, емитовала је његову изјаву 16. септембра 2001: „Наглашавам да нисам извршио овај чин, за који се чини да су га извршили појединци са властитом мотивацијом”. У новембру 2001. америчке снаге су пронашле видео-касету из уништене куће у Џалалабаду у Авганистану. На снимку се види Бин Ладен како разговара са Хилидом ел Харбијем и признаје да зна за нападе. Други видео-запис Бин Ладена објављен је 27. децембра 2001. године. У том запису говори:
Ипак није признао одговорност за нападе.
Непосредно прије америчких предсједничких избора 2004, Бин Ладен је снимљеном изјавом јавно признао умијешаност Ал Каиде у нападе на Сједињене Државе. Признао је своју непосредну везу с нападима и као разлог извођења навео је:
Бин Ладен је рекао да је лично упутио своје сљедбенике у напад на Свјетски трговински центар и Пентагон. Још један видео-снимак који је добила Ал Џазира у септембру 2006. приказује Бин Ладена са Рамзијем ибн ел Шибом, као и са два отмичара, Хамзом ел Гамдијем и Ваилом ел Шехријем, док се припремају за напад. САД никада нису званично подигле оптужницу против Бин Ладена за нападе 11. септембра, али он је био на списку ФБИ-ја најтраженијих за бомбашке нападе на америчке амбасаде у Дер ес Саламу у Танзанији и Најробију у Кенији. Након десетогодишње потраге, амерички предсједник Барак Обама објавио је да су Бин Ладена убиле америчке специјалне снаге у његовом комплексу у Аботабаду у Пакистану 1. маја 2011. године.
Халид Шејк Мухамед мини|десно|Халид Шејк Мухамед након заробљавања 2003. године.
Египатски новинар телевизије Ал Џазира Јорси Фуда извијестио је да је у априлу 2002. Халид Шејк Мухамед признао своју умијешаност у нападе, заједно са Рамзијем ибн ел Шибом. Извјештај Комисије за 11. септембар из 2004. утврдио је да је непријатељство према САД које је осјетио Мухамед, главни архитекта напада 11. септембра, проистекло из његовог „насилног неслагања са америчком спољном политиком која фаворизује Израел”. Мухамед је такође био савјетник и финансијер бомбашког напада на СТЦ 1993. и ујак Рамзија Јусуфа, водећег бомбаша у том нападу.
Мухамед је ухапшен 1. марта 2003. у Равалпинди у Пакистану ухапсили пакистански службеници безбједности у сарадњи са Цијом. Био је у више тајних затвора Ције и у заливу Гвантанамо, гдје је испитиван и мучен методама које укључују вотербординг. Током америчких саслушања у заливу Гвантанамо у марту 2007, Мухамед је поново признао одговорност за нападе, рекавши да је „одговоран за операцију 11. септембра од А до Ш” и да његова изјава није дата под принудом.
У писму које су Мухамедови адвокати представили окружном суду на Менхетну 26. јула 2019. показало се да је заинтересован да свједочи о улози Саудијске Арабије у нападима 11. септембра и помогне жртвама и породицама жртава 11. септембра у замјену за то да САД не траже смртну казну против њега. Џејмс Криндлер, један од адвоката жртава, поставио је питање о корисности Мухамеда.
Остали припадници Ал Каиде
У „Замијени за свједочење Халида Шејка Мухамеда” са суђења Закаријасу Мусауију, пет особа је идентификовано као потпуно свјесно детаља операције. То су били Осама бин Ладен, Халид Шејк Мухамед, Рамзи ибн ел Шиб, Абу Тураб ел Урдуни и Мухамед Атеф.
Национални суд Шпаније је 26. септембра 2005. осудио Абу ел Дахдаха на 27 година затвора због завјере у нападима 11. септембра и припадности терористичкој организацији Ал Каида. У исто вријеме, још 17 припадника Ал Каиде осуђено је на казна од 6 до 11 година. Шпански суд је 16. фебруара 2006. смањио казну Дахдаху на 12 година, јер је сматрао да његово учешће у завјери није доказано.
Мусауи, за кога су неки првобитно сумњали да је могао бити двадесети отмичар, осуђен је 2006. због мање улоге у завјери вршења терористичких дјела и ваздушног пиратства. У САД је осуђен на доживотни затвор без условног отпуста. Мунир ел Мотасадек, сарадник отмичара из Хамбурга, служио је 15 година у Њемачкој због своје улоге помагача отмичарима у припреми за нападе. Пуштен је у октобру 2018. и депортован је у Мароко.
Хамбуршка ћелија у Њемачкој укључивала је радикалне исламисте који су на крају постали кључни оперативци у нападима 11. септембра. Мухамед Ата, Марван ел Шехи, Зијад Џарах, Рамзи ибн ел Шиб и Саид Бахаџи били су припадници Ал Каидине Хамбуршке ћелије.
Мотиви
Бин Ладенова објава џихада против САД и фатва из 1998. коју су потписали Бин Ладен и други, позивајући на убијање Американаца, истражитељи сматрају доказом његове мотивације. У Бин Ладеновом „Писму Америци” из новембра 2002, он изричито наводи да мотиви Ал Каиде за нападе укључују:
подршка Сједињених Америчких Држава Израелу подршка „нападима на муслимане” у Сомалији подршка Филипинцима против муслимана у Моро сукобу подршка израелској „агресији” над муслиманима у Либану подршка руским „злочинима над муслиманима” у Чеченији проамеричке владе на Блиском истоку (које се „понашају као ваши агенти”) супротстављене муслиманским интересима подршка индијском „угњетавању муслимана” у Кашмиру присуство америчких трупа у Саудијској Арабији санкције против Ирака
Након напада, Бин Ладен и Ел Завахири објавили су додатне видео-касете и аудио-записе, а у неким су поновљени разлози напада. Двије посебно важне публикације биле су Бин Ладеново „Писмо Америци” из 2002. и Бин Ладенова видео-касета из 2004. године.
Бин Ладен је интерпретирао исламског посланика Мухамеда у смислу да је забранио „стално присуство кафира у Арабији”. Бин Ладен је 1996. издао фатву у којој је позвао америчке трупе да напусте Саудијску Арабију. У интервјуу из децембра 1999. Бин Ладен је рекао да осјећа да су Американци „преблизу Меки” и сматрао је то провокацијом за читав муслимански свијет. Једна анализа самоубилачког тероризма показала је да без америчких трупа у Саудијској Арабији, Ал Каида вјероватно не би могла приморати људе да извршавају самоубилачке мисије.
У фатви из 1998. Ал Каида је идентификовала санкције против Ирака као разлог за убијање Американаца, осуђујући „дуготрајну блокаду” међу осталим акцијама које представљају објаву рата „Алаху, његовом посланику и муслиманима”. Фатвом је одређена „пресуда по којој је убиство Американаца и њихових савезника — цивилних и војних — појединачна дужност сваког муслимана који то може учити у било којој земљу у којој је то могуће, како би ослободили џамију Ел Аксу и Свету џамију у Меки из њиховог стиска и како би се њихове војске иселиле из свих исламских земаља, поражене и неспособне да угрозе ниједног муслимана”.
Бин Ладен је током 2004. тврдио да му је идеја о уништавању кула први пут пала на памет 1982, када је био свједок израелског бомбардовања високих стамбених зграда током Либанског рата. Поједини аналитичари такође су тврдили да је америчка подршка Израелу један од мотива за нападе. Бин Ладен је поново повезао нападе 11. септембра са америчком подршком Израелу 2004. и 2010, иако је већина писма изражавала Бин Ладенов презир према предсједнику Бушу и Бин Ладенову наду ће САД „нестати и банкротирати”.