мини| Народни музеј у Пожаревцу Народни музеј у Пожаревцу је основан 1895. године.ТО Пожаревац: „Народни музеј“ , приступ 26.5.2013 То је музеј комплексног типа са: археолошком историјском, етнолошком и збирком историје уметности. Више од једног века бави се чувањем културно-историјске баштине Браничева.

Музеј истражује и покрива територије општина: Пожаревац, Велико Градиште, Кучево, Петровац, Жагубица, Жабари, Голубац и Мало Црниће. Данас Народни музеј има око 50.000 предмета. Историја Оснивање Музеја при Пожаревачкој гимназији започето је 1893. године заузимањем професора Луке Јевремовића који је покренуо, уз помоћ ученика, ђачких родитеља и грађана,сакупљање предмета за музејску збирку.

Легални, у правом смислу рад, Музеј је започео са доношењем и потврђивањем Правила Музеја из 1896. године. Тадашњи министар просвете и црквених дела, Љубомир Ковачевић, одобрио је оснивање Музеја потврдом ПРАВИЛА МУЗЕЈА, 3. фебруара 1896. године.

Музеј је те 1896. године у својим збиркама имао сакупљених преко 350 предмета, пре свега нумизматике, али и других. Одмах по оснивању Музеја за чувара (кустоса) одређен је Лука Јевремовић, који је ту дужност вршио пуних десет година. Основни задатак, због којег је музеј и био основан, почео је да се остварује: чување и истраживање старина, пре свега у Пожаревачком округу. Априла 1907. Музеј је отворио и сталну музејску поставку у посебној просторији гимназије.

У Првом светском рату пропао је највећи број музејских предмета иако је извршена евакуација, а оно што је остало развукли су бугарски окупатори. Током Другог светског рата (1941-1945) Музеј је све време рата постојао и радио под именом Браничевски музеј. По ослобођењу, септембра 1947. године Музеј је свечано и званично отворен за публику поводом Вуковог јубилеја. Никола Бошковић, пензионисани професор био је постављен за управника.

Током осамдесетих и деведесетих година 20. века, уметнички и историјски вредни предмети су више пута пљачкани, од чега део никада није пронађен.

Пређени пут од 125 година, од гимназијског, преко Браничевског, Окружног, Градског до Народног музеја данас, био је изузетно динамичан (истраживање и сакупљање предмета, излагање и документација, као и сукцесивна конзервација музејских предмета), сведочи о богатој културној баштини овог краја, Браничевског округа.

Данас, Народни музеј у Пожаревцу је подручни музеј, са 50.000 предмета у осам збирки и седам објеката на пет локација.

У главној згради Народног музеја, саграђеној 1868. године, налази се археолошка збирка са лапидаријумом. У посебним зградама смештене су: историјска збирка – Кућа Добрњчевих, спомен-обележје потписивања Пожаревачког мира 1718. године – Мегалит и Шатор пожаревачког мира, адаптиране просторије депоа у Музеју културне историје са поставком Пожаревац у историји XX века, збирка примењене уметности – Музеј културне историје, етно-збирка – Етно-парк Тулба, збирка савремене уметности – Спомен-збирка Миодрага Марковића и Галерија савремене уметности у којој се одвијају текуће изложбе.

Године 1986. Музеј је покренуо свој часопис, годишњак са концепцијом зборника, под називом Viminacium. Објекти музеја мини|Зграда Музеја културне историје у Немањиној улици мини|Главна зграда у Етно-парку Тулба

главна зграда у улици Воје Дулића има сталну поставку археолошких предмета. Простире се на површини од 565 -{m²}-. Посебно место заузимају фреске са осликаних гробова из Виминацијума и грб Виминацијума, остава сребрног накита из села Баре, као и предмети израђени од свих врста метала. У дворишту главне зграде налази се лапидаријумом, скулптуре, надгробне стеле, саркофазима. Легат Миодрага Марковића излаже уметничке слике на сталној поставци. Заступљено више од 20 уметника, међу којима Јован Бијелић, Милан Коњовић, Зора Петровић, Љубица Сокић, Пеђа Милосављевић и др.Радио Бум 93: „Градски музеј“ , приступ 26.5.2013 Музеј културне историје у Немањиној улици, је грађанска кући, са етнолошком поставком грађанске културе с краја 19. и почетка 20. века. Простире се на 380 -{m²}- Кућа фонда Петра Добрњца са историјском збирком: Пожаревачки мир, Први и Други српски устанак). Простире се на 100 -{m²}- Етно парк на брду Тулба је изложба на отвореном са објектима народног градитељства из 18. и 19. века: окућница, бунар са витлом, кућа брвнара (село Мелница), кућа разбијеног типа места (село Макце код Петровца) из осамдесетих година 19. века. У непосредној близини изграђен је и Царски шатор, налик ономе у коме је 21. јула 1718. године потписан Пожаревачки мир.Радио Бум 93: „Етно парк Тулба са шатором“ , приступ 26.5.2013

Галерија

Лапидаријум

Референце

Литература

Регионална привредна комора Пожаревац, приредила Др. Радмила Новаковић Костић, 2005. година.

Категорија:Споменици културе у Браничевском округу Категорија:Музеји у Србији Категорија:Култура у Пожаревцу Категорија:Грађевине у Пожаревцу