Жозе де Соза Сарамаго (; Азињага, 16. новембар 1922 — Тијаз, 18. јун 2010), био је португалски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност за 1998. годину. Његова дела, од којих се нека могу видети као алегорија, обично представљају субверзивне перспективе историјских догађаја, наглашавајући теопоетски људски фактор. Харолд Блум је 2003. године описао Сарамага као „најдаровитијег новинара на свету данас”, а 2010. године рекао је да сматра Сарамага „сталним делом западног канона”, док је Џејмс Вуд хвалио „особени тон његове фикције јер приповиједа своје романе као да је неко мудар и незналица”.

Биографија Рођен је у сиромашној сељачкој породици. Тешка материјална ситуација га принуђује да промени низ занимања, да би се тек 1976. године посветио искључиво књижевности. Сарамаго се сматра највећим португалским и једним од најутицајнијих светских писаца данашњице. Његова дела преведена су на преко тридесет језика. Завршио је машинбраварски занат у Средњој техничкој школи у Лисабону, где се његова породица преселила кад је Сарамагу било две године. У тој школи је, „за дивно чудо, у наставном плану у то време, иако оријентисаном на техничке науке, био поред француског и предмет португалски језик и књижевност. Пошто код куће нисам имао књига (сопствене књиге, које сам сâм купио, од пара које сам позајмио од пријатеља, стекао сам тек у својој 19. години), уџбеник португалског језика, са својим антологијским карактером, отворио ми је врата књижевног стваралаштва“ (Аутобиографија). Радио је као ауто-механичар, референт у Заводу за социјално осигурање, новинар, преводилац, књижевни критичар, колумниста и уредник у више португалских дневних листова. Као заменик директора јутарњег дневника Diário de Notícias смењен је после војног пуча 1975. и отад се потпуно посветио књижевности. Оженио се Илдом Реиш 1944, с којом је добио кћер Виоланте 1947. Од 1988. до смрти живео је са другом женом, Пилар дел Рио, шпанском новинарком која је била и званични преводилац његових дела на шпански језик. Приступио је од Португалије комунистичкој партији 1969. али је себе сматрао песимистом и атеистом. Сарамагов анархокомунизам и оштра критика монархизма и католицизма, као и његов политички ангажман, критика Европске уније и Међународног монетарног фонда, подстакли су неке критичаре да га упореде са Орвелом: „Орвелова одбојност према Британској империји истоветна је са Сарамаговим крсташким ратом против империје у виду глобализма.“ После напада на његов роман Јеванђеље по Исусу Христу и цензуре португалских конзервативних власти 1991. године, које су спречиле пишчеву кандидатуру за Европску књижевну награду, преселио се на шпанска Канарска острва, где је умро 2010. године од последица упале плућа. Добио је Камоишову награду, најпрестижнију награду за писце португалског књижевног израза, 1995. године, и Нобелову награду за књижевност 1998. године.Биографија на сајту српског издавача („Лагуна“, Београд)

Његова супруга Пилар дел Рио, председница Задужбине Жозеа Сарамага у Лисабону, посетила је Сајам књига у Београду 2013. године.Пилар дел Рио: Књижевност служи да отвори очи, „Вечерње новости“, 23. октобар 2013.

Књижевни рад Свој први роман Земља греха објавио је 1947. Године 1953. понудио је једном лисабонском издавачу свој нови роман Стаклена купола (), али издавач није одговорио наредних 40 година. После тога, до 1966, није присутан на португалској књижевној сцени. Од 1955. до 1981. бавио се новинарством и превођењем (Пер Лагерквист, Жан Касу, Мопасан, Андре Бонар, Толстој, Шарл Бодлер, Анри Фосијон, Жак Ромен, Хегел, Рејмонд Бајер и др.). Као уредник у једној лисабонској издавачкој кући, упознао је и спријатељио се са најзначајнијом савременим португалским писцима тога доба, па је објављивање збирке Могуће песме 1966. означило његов повратак у књижевност. Отад следе бројне његове збирке песама, романи, збирке прича, критике и политички ангажовани текстови које је објављивао код најзначајнијих издавача и у познатим португалским књижевним и дневним новинама: Вероватно радост (песме, 1970), Приче с овог и с оног света (1971), Путничка торба (приче, 1973), Година 1973 (поема, 1973), Белешке (политички чланци, 1974), Гледишта изнесена у ДЛ (политичке полемике против диктатуре, 1974), Квазиобјекат (збирка прича, 1978), Путовање кроз Португалију (путопис, 1981), Мале успомене (мемоари, 2006) и романи Приручник о сликању и писању (1977), Столеће у Алентежу (1980), Седам Сунаца и Седам Луна (1982), Година смрти Рикарда Реиша (1984), Камени сплав (1986), Повест о опсади Лисабона (1989), Јеванђеље по Исусу Христу (1991), Слепило (1995), Сва имена (1997), Пећина (2000), Удвојени човек (2003), Запис о проницљивости (2004), Смрт и њени хирови (2005), Путовање једног слона (2008) и Каин (2009). Написао је и драме Ноћ (1979), Шта да радим са овом књигом? (1980), Други живот Фрање Асишког (1987) и In Nomine Dei (1991). Постхумно су објављени његов рани роман Стаклена купола и почетак последњег романа Хелебарде, хелебарде, кремењаче, кремењаче, који није стигао да заврши.Одабрана дела Жозеа Сарамага у „Лагуни“, Политика, 2. март 2013.

Дела у преводу на српски НасловГодинаНаслов на српскомГодинаISBN ПреводDeste Mundo e do Outro 1971Приче с овог и с оног света 2013Јасмина НешковићManual de Pintura e Caligrafia 1977Приручник о сликању и писању 2020Јасмина Нешковић и Јован ТатићLevantado do Chão 1980Столеће у Алентежу 2016Татјана МанојловићMemorial do Convento 1982Седам Сунаца и Седам Луна 2013Дејан Тиаго-Станковић Viagem a Portugal 1983Путовање кроз Португалију 2012Тања Штрбац O Ano da Morte de Ricardo Reis 1984Година смрти Рикарда Реиша 2013Јасмина Нешковић A Jangada de Pedra 1986Камени сплав 2017Ана Кузмановић Јовановић História do Cerco de Lisboa 1989Повест о опсади Лисабона 2018Татјана МанојловићO Evangelho Segundo Jesus Cristo 1991Јеванђеље по Исусу Христу 2012Дејан Тиаго-СтанковићEnsaio sobre a Cegueira 1995Слепило 2014Дејан Тиаго-СтанковићTodos os Nomes 1997Сва имена 2013. Ана Кузмановић ЈовановићA Caverna 2000Пећина 2016. Јасмина Нешковић и Јован ТатићO Homem Duplicado 2002Удвојени човек 2015. Ана Кузмановић ЈовановићEnsaio sobre a Lucidez 2004Запис о проницљивости 2015. Татјана МанојловићAs Intermitências da Morte 2005Смрт и њени хирови 2011. Тања ШтрбацAs Pequenas Memórias 2006Мале успомене 2017. Јасмина Нешковић и Јован ТатићA Viagem do Elefante 2008Путовање једног слона2012. Јасмина НешковићCaim 2009Каин 2015. Јасмина НешковићO Caderno и O Caderno 22009–2010Бележнице 2021. Јасмина Нешковић и Јован ТатићClaraboia 2011Стаклена купола 2018. Јасмина Нешковић и Јован ТатићA estátua e a pedra 2013У првом лицу (Аутобиографија, Из дневника, Од кипа до камена) 2013Јасмина Нешковић Alabardas, Alabardas, Espingardas, Espingardas 2014 Хелебарде, хелебарде, кремењаче, кремењаче 2014Јасмина Нешковић

Референце

Литература

, Dom Quixote T.C. Cerdeira da Silva, , Dom Quixote, Maria da Conceição Madruga, A paixão segundo José Saramago: a paixão do verbo e o verbo da paixão, Campos das Letras, Porto, 1998 Horácio Costa, José Saramago: O Período Formativo, Ed. Caminho, 1998 , Madison, , Lisboa, , 1, 1990, 3 , Ed. Caminho, Lisboa M. Maria Seixo, , Imprensa Nacional, "Saramago, José (1922–2010)." Encyclopedia of World Biography. Ed. Tracie Ratiner. Vol. 25. 2nd ed. Detroit: Thomson Gale, 2005. Discovering Collection. Thomson Gale. University of Guelph. 25 Sep. 2007.

Спољашње везе

(приступљено 17. октобра 2012). Драгослава Барзут: „Јеванђеље по Сарамагу“, Печат, 22. јун 2010. , бр. 27. јун 2012, 161-164. . У првом лицу – поклон књига љубитељима Сарамага, Интернет страница „Лагуне“, 17. октобар 2013. Лагуна препоручује: Приче с овог и с оног света, Жозе Сарамаго, Телеграф, 6. фебруар 2014. Сандра Бакић Топаловић: Жозе Сарамаго, Човек против система , онлајн часопис Elle (приступљено 20. децембра 2015). Фернандо Гомез Агилера, „Недовршена књига, чврста воља“ (о недовршеном Сарамаговом роману Хелебарде, хелебарде, кремењаче, кремењаче), Интернет магазин Феномени (приступљењно 20. јануара 2015). „Лагунин“ књижевни клуб представио Сарамаговог Каина, Блиц, 3. април 2015. Валентина Ђорђевић: Жозе Сарамаго, Јеванђеље по Исусу Христу, интернет магазин Пулсе (приступљено 20. априла 2015). Теофил Панчић, „Чудо и последице“ (о Сарамаговом роману Запис о проницљивости), Време, 14. јануар 2016.

José Saramago Foundation The Unexpected Fantasist, a portrait of José Saramago, written by Fernanda Eberstadt and published August 26, 2007, in The New York Times Magazine Introduction and video of Saramago from "Heroes de los dos bandos" – Spanish Civil War –

Translation of interview with Saramago in El País – 12-Nov-2005 Saramago's Nobel Lecture , an essay on Saramago by Benjamin Kunkel from Dissent "The Year of the Death of Jose Saramago" in memoriam from n+1 Jose Saramago's blog (English subtitles) "Raised from the Ground by José Saramago – review", Ursula K. Le Guin, The Guardian, 26 December 2012 José Saramago Foundation official website

On Saramago, volume 6 of Portuguese Literary and Cultural Studies

Категорија:Рођени 1922. Категорија:Умрли 2010. Категорија:Португалски књижевници Категорија:Нобеловци за књижевност Категорија:Португалски нобеловци