мини|Оруђе из бронзаног доба мини|Свет око 2000. п. н. е.
Бронзано доба (2200—750/700. п. н. е.), обележава производња бронзаног оружја, оруђа и накита. То је време интензивног развоја металургије, трговине и занатства. Трећа фаза у развоју материјалне културе међу народима Европе, Азије и Блиског истока, наступило је после периода Палеолита и Неолита, а пре Гвозденог доба.
Бронзано доба обележава, како употреба бронзе, тако и сеоба сточара у време раног бронзаног доба (2200—1600. године п. н. е.) на подручје Средоземља.Iron In Africa: Revising The History : Unesco. Portal.unesco.org. Приступљено 2013-07-28. То је био следећи талас индоевропских досељеника (након првог таласа пољопривредника у млађем каменом добу).
Касно бронзано доба или време тзв. културе поља са урнама (култура поља са жарама) траје од 300. до 750/700. п. н. е. Носиоци ове европске културне појаве припадају индоевропском скупу, али немају иста етничка обележја. Заједнички обред им је спаљивања умрлих, по чему је ова култура добила име, и покопавање остатака у урнама с прилозима накита, оружја и оруђа. Овакви гробови са урнама чинили су велике некрополе.
Бронзано доба се територијално дели на пет главних група: егејску, средњeевропску, западноевропску, нордијску и источноевропску (најбогатије налазима су егејска и нордијска). За датирање појединих налаза важни су облици копча фибула и секира келта, а значајни су пећински култни петроглифи различитих садржаја (људи, животиње, орнаменталне композиције и сл.) у Скандинавији, Сибиру, Италији и Шпанији, те Португалији. Током бронзаног доба, средњeевропски културни круг пролази кроз неколико развојних фаза (култура згрчених костура, култура гробних хумки, култура поља са урнама). За западну Европу, првенствено Енглеску, карактеристични су мегалитски споменици (најпознатији с почетка бронзаног доба је Стоунхенџ крај Солсберија).
Датовање
Крајем 19. века Монтелијус је поделио бронзано доба Европе на 6 периода. Користећи скандинавски материјал, обухватио је период од средине 2. до средине 1. миленијума. Ова подела није одговарала развоју овог периода јужно од Дунава, јер се бронзано доба јавило касније на северу него на југу. Монтелијусова подела I, II, III рано бронзано добаIV, V касно бронзано добаVI прелазни период Рајнекеова периодизација Рајнеке је поделио бронзано доба у јужној Немачкој на 4 фазе (А-Ц), ова подела је прихваћена у средњој Европи и делимично на Балкану уз допуне Милер-Карпеа.
Рајнекеова периодизација је направљена на основу типологије металних предмета из остава на територији Јужне Немачке и горњег Подунавља.
Рано бронзано доба A1, A2 1800-1450. п. н. е.Средње бронзано доба B1, B2, C 1450-1250. п. н. е.Позно бронзано добаD, Халштат A1,A2,B1, B2 1250-750. п. н. е.
Бронзано доба у Егеји Бронзано доба у Егеји је почело између средине и краја 3. миленијума, дакле, нешто раније.
Класични Ц14 датуми нису одступали од Рајнекеовог система, Данас имамо калибриране датуме а саве више се користи и дендрохронологија.
Хронологија средње Европе по датумима добијеним дендрохронологијом мини|Оружје и карактеристична орнаментика овог доба {|border=1 |- |Б. А1 |2400/2300-2000. п. н. е. |- |Б. А2 |2000-1700. п. н. е. |- |Б. Б |1700-1500. п. н. е. |- |Б. Ц |1500-1300. п. н. е. |- |Б. Д |1300-1200. п. н. е. |- |ХаА1 |1200-1100. п. н. е. |- |ХаА2 |1100-1050. п. н. е. |- |ХаБ1 |1050-950. п. н. е. |- |ХаБ2, Б3 |950-800. п. н. е. |- |ХаЦ1, Ц2 |800-650. п. н. е. |- |ХаД |650-450. п. н. е.
M. Гимбутас се држала класичних датума Рана бронза 1800-1400. п. н. е. Средња бронза 1450 -1200. п. н. е. Касна бронза 1300-750. п. н. е.
Рано бронзано доба
Одређивање почетка и трајања раног бронзаног доба представља проблем будући да су различито датовани локалитети на различитим територијама. Један извештај из 2013. сугерише да је најранија калајна легура бронзе датира из средине 5. миленијума п. н. е. из локалитета Винчанске културе у Плочнику (Србија), мада се та цивилизација конвенционално не сматра делом Бронзаног доба. Датирање је додуше спорно.
За овај период карактеристични су велики и вишеслојни локалитети као што су Градац, Винковци, Гомолава, погребни ритуал је униформан — сахрањивање је скелетно у згрченом положају (згрченци у равним гробовима).
Јављају се метални предмети и то: Секире са отвором за држаље са крилцима Бодежи са држаљем од кости или дрвета кипарски бодежи кратки троугласти са три рупице на крају сечива Игле -са кукастом главом -са увијеном главом -са дискоидном главом -са пељастом главом -са чаурастом главом -са ушицама на глави -са кугластом главом тутулуси — шупљи конични украси за одећу торквеси — огрлице перле од фајанса Металургија овог доба мини|десно|150п|Мач из бронзаног доба Један од највећих центара био је Митерберг у западној Аустрији, где су откривене велике количине бакарне руде. Постојале су јаме где се топила и прерађивала руда. Нађени су остаци јамског рударења, дрвене конструкције, ведрице...
Производња је била најинтензивнија у другој половини 2. миленијума. Откривене су посуде за топљење руде, дуваљке од керамике, калупи за ливење од керамике.
Културе ранобронзаног доба Уњетичка култура Отомани култура Нађирев култура Љубљанска култура Лиценска крамика Монтеору група
Рано бронзано доба на тлу централног Балкана Ватинска култура Винковци Шомођивар Винковачка култура Моришко Мокринска група Мокрин Перјамош Пећка група Белотић Бела Црква група
Средње бронзано доба мини|Микенски бронзани мач нађен у Трансилванији
За овај период карактеристично је сахрањивање од тумулусима. У фази Б1 тумулуси су карактеристични само за подручје средње Европе (Немачка, Чешка, Словачка, Мађарска), а у фази Б2 прошириће се по читавој Европи. Већина аутора сматра да ово представља етничко ширење носиоца културе тумулуса. Сахрањивање је инхумација у згрченом или опруженом ставу. У југоисточној Европи се јавља кремација. У фази Б2 спаљивање постаје доминантно.
Током овог периода инвентар ранијих култура, које се настављају, постаје богатији. На основу карактеристика гробног инвентара дефинишу се фазе Б1 и Б2-Ц.
Појављује се први пут мач, а присутне су и бојне секире са цилиндричним тулцем и развијеном сечицом декорисане геометријским мотивима, као и секире са крилцима.
Од накита јављају се игле дискоидног типа, богато декорисане наруквице масивног троугаоног пресека и привесци у облику имеле. Културе Средњебронзаног доба Теи култура Витенберг култура Вербичоара култура Култура инкрустоване керамике Култура гробних хумки Дубовачко Жутобрдска група Слатинска група Параћинска група Белегиш Кручени
Позно бронзано доба мини|Пехар касног бронзаног доба, Народни музеј Краљево Одлике овог периода су поља са урнама, , што представља праву металуршку револуцију, будући да је највећи број остава и самим тим металних предмета из овог периода. Разлика у облицима оружја, оруђа и накита је мала. Главни извор материјала из овог периода представљају оставе и некрополе. Некрополе Током овог периода формирају се некрополе равних поља са урнама без надземне конструкције, културе позног Бронзаног доба се по овим некрополама називају културе поља са урнама и претпоставља се да су носиоци ове културе директни наследници културе тумулуса.
Постоје три велике културне целине: Лужичка (северна Немачка и Пољска) јужна Немачка од реке Рајне до Тирола средњоподунавска (Аустрија, Моравска, Словачка, западна Мађарска, Балкан)
У оквиру културе поља с урнама издвојено је 5 фаза (Рајнекеова подела): Класичан Урненфелдер-Халштат А1 Старије фазе II - Халштат А1 III - Халштат А2 Млађе фазе IV Халштат Б1 V Халштат Б2
У старијим фазама урне немају заштитну конструкцију, постављене су у правилне редове са одређеном оријентацијом. Јављају се и „камени сандуци“.
У млађим фазама урне су заштићене венцем од облутака или неком врстом сухозида. Често је и сама покривена каменом плочом или је на њој. Урне нису у правилним редовима, него у групама.
У фази V јављају се толоси (минијатурни).
Керамика Током овог периода (у фази II) јавља се биконично неукрашено посуђе мрко-црне боје, урне са цилиндричним вратом (фаза III, биконичне зделе са једном дршком, увученим ободом (поклопци за урне), оштро профилисане шоље са вертикалном дршком. У млађој фази карактеристичне су крушколике урне и зделе у виду турбана.
Метални налази мачеви са језичком thumb|Бронзани мач, копље, туласте сјекире-позно бронзано доба, Музеј Републике Српске у млађој фази - мачеви профилисаног балчака украшени волутама и криви ножеви полумесечасти бријачи пљоснате стреле од бронзаног лима, са трном за усађивање, накит зооморфни, антропоморфни, геометријски (у облику лабриса) привесци фибуле у облику харфе виолинаста фибула (по локалитету у Италији - Пескиера фибула)
Јављају се и метални казанчићи са аплицираним дршкама
Културе Позног бронзаног доба Лужичка култура Медијана група Брњичка група Гамзиградска култура
Блиски исток (3300—1200. п. н. е.)
мини|<center>Велики зигурат у Уру из око 2100. п. н. е.<center>
Први градови су се развили у јужној Месопотамији током 4. миленијума п. н. е. и у њима је религија почела да замењује родбинске односе у уређењу друштва. Сваки град је имао бога-заштитника којег су поштовали градњом масивног средишњег храма (зигурат), а градом влада краљ-свештеник (исхаку). Друштво је постало с јаснијом поделом рада на специјализоване групе које су се координирале у заједничким подуватима попут наводњавања и ратовања. Током раздобља које је добило име по граду Уруку, колонизатори и трговци из јужног Ирака су установили важна насеља по готово целом Блиском истоку.
мини|200px|<center>Мапа старог Истока у средњем бронзаном добу.<center> С развојем градова дошло је и до значајног напретка у технологији. Око 31. века п. н. е., настало је писмо, општа упораба точкова и бројне друге иновације. Тада су Сумери из јужне Месопотамије већ били организовани у бројне независне градове-државе (полисе), попут Ура и Урука, које су око 26. века п. н. е. оснивали савезе у веће политичке јединице. На њиховом истоку, настаје Еламитска држава с центром, најприје у Аншану, на Иранској висоравни, а потом у Сузи у Хузестанској долини.
Истовремено се развијала култура у Египту, који је већ крајем 32. века п. н. е. уједињен у Старо египатско краљевство; али и култура народа у долини реке Инда у северозападној Индији (Харапа и Мохенџо Даро). Обе цивилизације су настале у долинама плодних река где је пољопривреда цвала захваљујући олакшаном наводњавању изградњом брана и редовним поплавама.
Између Еламитске државе и индијске цивилизације развила се Џирофтска култура (откривена тек 2001) у југоисточном Ирану (Систан и Керманска покрајина) која се према неким тезама у Месопотамији спомиње као краљевство Арата.
Акађани су за владавине Саргона I, похарали Месопотамију и потчинили Сумере, те проширили своју власт на север (данашњу Сирију) и на запад, у Левант, све до обале Средоземља. У архиви града Ебла спомињу се градови Хазор и Јерусалим. У то време се према југу шири тзв. култура Кирберт Керак са Кавказа и појављују се Хуријанци, а у Месопотамији цвата царство Ур (22. век п. н. е. и 21. век п. н. е., те Вавилон који је на врхунцу у 18. и 17. веку п. н. е.
Промене су се почеле догађати крајем 3. миленијума п. н. е. када су се појавили градови у оближњим брдским земљама из којих су се нови народи (Асирци на северу Месопотамије, Кананци у Сирији и Палестини, Минојци на Криту и Хетити на истоку Анатолије) селили на границе старих цивилизација с којима су се сукобљавали. С овим народима је повезана појава лаганих ратних кочија на два точка и ширење индо-европских језика. Овим друштвима је управљало малобројно племство, које је могло да приуштити ратне кочије, те по узору на њих настају „херојски“ епови попут Илијаде и Рамајане.