1789. је била проста година.
Догађаји Јануар
јануар — Састанак турских старешина из Ужица и Ваљева са кнезовима и виђенијим људима из западне Србије, обећавају да ће утицати на Дели-Ахмеда да их не малтретира из Београда али овај их оптужује да су подмићени. 10. јануар — Након избора формално одржаних у 10 од 13 држава САД, изборни колегиј једногласно изабире Георгеа Wасхингтона за првог председника САД, потпредсједник је Џон Адамс. 17. јануар — Пољски Четворогодишњи Сејм укида Трајни савет, извршни орган власти. 24. јануар — Летре де цонвоцатион отвара изборну кампању за Скупштину сталежа у Француској. 27. јануар — Сукоб племића и студената у Ренесу, Француска. 30. јануар — Вијетнамци на челу са династијом Таy Сон одлучујуће поразили кинеске ђинговске снаге који су дошли да би вратили на власт династију Ле
Фебруар 4. фебруар — На првим председничким изборима у САД победио је вођа из Рата за независност Џорџ Вашингтон.
7. фебруар — Француска: наредба да сталежи саставе спискове жалби - одрађено током марта и априла, када теку и избори за Скупштину. 10. фебруар — Закон о порезној и урбаријалној регулацији у Аустрији, која би укинула све привилегије племства у погледу директног пореза од земљишта и свела приходе од кметова на одређену новчану ренту. Требао је ступити на снагу 1. новембра али због ратова и револуција то се није догодило. фебруар — Доњи дом британског парламента доноси закон о намесништву али краљ Џорџ III се опоравио од менталне болести пре него што га је потврдио Дом лордова. 17. фебруар — Шведски краљ Густав III спроводи Акт савеза и сигурности којим је ојачан краљевски апсолутизам.
Март
4. март — У њујоршком Федерал Хали започиње прва сједница новоизабраног првог сазива америчког Конгреса. Устав САД ступа на снагу (кворуми Дома и Сената су постигнути, и њихови службеници изабрани 1. одн. 6. априла). 9. март — Лудовицо Манин постаје последњи млетачки дужд (до 1797). март — У Јужној Африци избија други Xхоса рат (до 1793). март — мај — Епископ Јован Јовановић и Јанош Клаћањи (Клаттyанyи) обишли 105 села, углавном у шабачкој нахији, где придобијају народ за аутријског цара.
Април 28. април — Побуњена посада енглеског брода Баунти је оставила капетана брода Вилијама Блаја и његових 18 присталица у водама код Тахитија. 30. април — Џорџ Вашингтон је инаугурисан за 1. председника САД.
Мај 5. мај — Почело је заседање Скупштине државних сталежа у Француској први пут после 175 година. Јун
17. јун — Посланици Трећег сталежа у француском парламенту прогласили Народну скупштину и укинули краљу право вета. 20. јун — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав 23. јун — Седница у краљевом присуству
Јул
14. јул — Народ у Паризу је заузео затвор Бастиљу, симбол монархије и тај дан се сматра почетком Француске револуције.
Август 1. август — Руска и аустријска војска су у Руско-турском рату поразиле османску војску у бици код Фокшанија. 4. август — Парламент Француске је, током Француске револуције, укинуо све привилегије феудалаца. 26. август — Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина.
Септембар
22. септембар — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.
Октобар 5. октобар — Октобарски марш на Версај 8. октобар — Аустријска војска под командом фелдмаршала Ернста Гидеона фон Лаудона је освојила Београд од Турака после вишенедељне опсаде. 24. октобар — Почела је Брабантска револуција инвазијомљ Аустријске Низоземске емигрантском војском из Низоземске републике.
Новембар
3. новембар — Руски генерал Платов заузео Бендер на Дњестру. 2. новембар — У Француској национализована и експроприсана црквена имовина. 8. новембар — Аустријски фелдмаршал вон Сацхсен-Цобург-Саалфелд свечано ушао у Букурешт. 20. новембар — Њу Џерзи је прва држава САД која је ратификовала Декларацију права, у децембру ће то учинити и Мариланд и Северна Каролина. 21. новембар — Одред Михајла Михаљевића заузео Карановац (Краљево). 21. новембар — Аустријанци и фрајкор Брановачког и Јовановића заузели Неготин. 21. новембар — Северна Каролина ратификацијом устава постала 12. држава САД. 26. новембар — У САД обележен први Дан захвалности, према прокламацији председника Вашингтона. 30. новембар — Декрет о прикључењу Корзике Француској (заузета још 1768).
Децембар
2. децембар — Црна процесија у Варшави: представници 141 краљевског града Пољске и Литваније траже племићка права и урбану реформу. 14. децембар — Закон о општинама у Француској. 18. децембар — Болесни цар Јосип II обећава сазив сабора, како су бучно захтевале жупанијске скупштине. 18. децембар — Аустријска војска напустила Брисел. 19. децембар — Уводе се асигнати као цертификати за вредност црквене имовине у Француској. 21. децембар — Турци се вратили у Неготин, Брановачки једва умакао. 22. децембар — Декрет о подели Француске на департмане (ступа на снагу 4. 3. '90). 23. децембар — Паризом кружи летак који оптужује маркиза де Фавраса да га је гроф од Провансе унајмио да организује бекство краљевске породице и напад на Револуцију - сутрадан је ухапшен. 24. децембар — Протестанти добијају право грађанства у Француској. 28. децембар — цар Јосип II. вратио угарски устав какав је био пре његовог доласка на власт, осим што остају патент о толеранцији и докинуће кметства, обећава крунски сабор и повратак круне св. Стјепана у Угарску. децембар — Брановачки у два маха одбио Турке код Сипа и натерао их на повлачење.
Кроз годину
У Војној граници уведен кантонални систем (пукови везани за одређени териториј), али укинут већ 1802. Бечкерек у Банату (Зрењанин) добио положај привилегиране варошице. Хасанагиница се појавила у осмом издању Гетеових сабраних дела, под његовим потписом (анонимни превод се појавио 1778. у Хердеровој збирци). Теодор Јанковић-Миријевски у руској служби припремио друго издање Паласовог "Сравнитељног словара" две стотине језика, са пречишћеном рубриком српског језика. Британска Бенгалска президенција основала кажњеничку колонију на Андаманским острвима, данашњи Порт Блаир. У САД је настао први трезвењачки покрет када се у Конектикату удружило око 200 фармера, под утицајем аргумената доктора Бенџамина Раша. Бивши роб Олаудах Екуиано објавио аутобиографију у Лондону, што се сматра почетком афричке литературе и подстицајем за забрану трговине робљем. Антоан Лавоазје објавио Траитé Éлéментаире де Цхимие, први уџбеник хемије. Мартин Хеинрих Клапрот открио уранијум и цирконијум.
Рођења
Март
16. март — Георг Ом, немачки физичар
Август
21. август — Огистен Луј Коши, француски математичар
Октобар
23. октобар — Димитрије Давидовић, српски правник
Смрти
Април 7. април — Абдул Хамид I, турски султан. (*1725)
Литература
__NOTOC__
Категорија:1780-е