Манастир Петрион је био посвећен светој Еуфемији и налазио се у истоименој четврти византијског Цариграда, која је била смештена на обали Златног рога. У склопу манастира је постојало и купатило, а служио је царицама и припадницама владарских породица за повлачење из јавног живота, било добровољно, било под примором. Део византијских извора говори о женским манастирима свете Еуфемије и Петриону као о засебним установама, али се данас сматра да је реч о истом комплексу. Подаци о манастиру Петрион престају крајем 11. века, тако да се сматра да је после тог доба запустео и више није обнављан, тако да је временом нестао у потпуности.
Оснивање комплекса Манастир је заједно са купатилима подигао највероватније Василије I Македонац (867—886), пошто га спис „-{Patria}-“ спомиње као ктитора и наводи да је своје ћерке послао у њега. Патријарх Нићифор I (806—815), са друге стране, оснивање приписује легендарном цариградском патријарху из прве половине 3. века Кастиносу (230—237), али је он живео пре рођења свете Еуфемије, која је живела крајем III и почетком 4. века.
Познате становнице манастира Петрион Ћерке Василија I Зоја Карбонопсина Теодора (1031. године је замонашена под притиском своје сестре, царице Зоје, да би 1042. године изашла из њега и преузела део власти) Марија Аланија (после абдикације свог супруга Михајла VII (1071—1078), повукла се у манастир, да би врло брзо изашла из њега и удала се за новог цара Нићифора III Вотанијата (1078—1081)) Ана Даласена са својим женским рођакама (затворене су 1081. године, да би им се онемогућило пружање подршке побуни Алексија Комнина (1081—1118))
Референце
Литература
Види још Манастири византијског Цариграда Византијски Цариград
__БЕЗСАДРЖАЈА__
Категорија:Манастири византијског Цариграда