Расавци су насељено мјесто у граду Приједору, Републици Српској, Босни и Херцеговини. Налазе се јужно од центра Приједора, на лијевој обали ријеке Сане, у поткозарском крају. Административно се воде као једно село, али се географски дијеле на Доње и Горње Расавце.

Географија Расавци се простиру уз ток ријеке Сане, која представља природну одредницу и рекреативну зону. Кроз територију села протичу и мањи водотоци – Врањска ријека и поток Костајница. Насеље лежи на правцу пута Приједор – Сански Мост. По географском положају припада Поткозарју, али се у ширем регионалном смислу може сврстати и у простор Подгрмеча.

Историја Расавци су традиционално пољопривредно насеље, познато по ратарству, сточарству и воћарству. Током индустријског развоја Приједора дио становништва радио је у рудницима и фабрикама. Током Другог свјетског рата и у рату 1990-их, село је због положаја у близини комуникација према Козарцу и Подгрмечу имало извјестан стратешки значај.

Подјела насеља

Доњи Расавци – дио села ближи обали Сане; у центру села налази се Храм Вазнесења Господњег. Горњи Расавци – дио села на благо вишем терену, ближи пољопривредним и шумским површинама

Иако постоји географска подјела на Доње и Горње Расавце, у административном смислу село се увијек води као јединствена цјелина – Расавци.

Етнографија и поријекло породица Расавци се дијеле на више мањих шорова (засеока) које носе имена по бројним породицама. Породице у Расавцима углавном потичу из ширег подгрмечког и поткозарског краја, а дио њих досељен је из Лике, Кордуна, Црне Горе и Херцеговине током XVIII и XIX вијека.

Ђурђевићи – један од најстаријих и најбројнијих родова у Доњим Расавцима. Јовићи и Лазићи – традиционално везани за Горње Расавце. Бабићи, Стојановићи, Тривуновићи, Васићи – породице које чине мање засеоке распоређене дуж потока и локалних путева. Мрђа – стари род са својим шором. Радетићи – њихов предак је био ктитор завјетне цркве Светог Пантелејмона у Горњим Расавцима. Драгишићи – по предању поријеклом из Црне Горе, славе Светог Стефана као крсну славу. Радиновићи – позната породица са засеоком у горњем дијелу села. Јевтићи – дио већих сеоба у Поткозарје у XIX вијеку. Антонићи – род у Доњим Расавцима, са шором ближим пољопривредним површинама. Ступар – породица присутна у селу; Станковић – породица присутна у селу; Мршић – породица у Расавцима; Штрбац – породица у селу, вјероватно досељена из Лике или Кордуна;

Становништво

Пописом обухваћени укупни број становника ГодинаУкупно становника1991.1.0612013.874

Национална структура становништва

1991. година

НационалностБројСрби680*Муслимани/Бошњаци310*Хрвати40*Остали и неопредељени31*Укупно1.061 * Подаци за 1991. годину према статистичким изворима СР БиХ; тачни износи могу варирати у зависности од извора и потребно је навести конкретан цитат.

2013. година Званичан укупни број становника је 874; детаљна етничка структура по насељима није у потпуности публикована у свим изворима.

Привреда Привреда Расаваца је традиционално заснована на пољопривреди, али се временом трансформисала због близине Приједора и промјена у начину живота становништва.

Пољопривреда

Ратарство – гаје се пшеница, кукуруз, јечам и овас, што представља основу исхране и сточарске производње. Повртарство и воћарство – становништво узгаја кромпир, купус, пасуљ, али и воће попут шљиве, јабуке и крушке. Шљива је нарочито значајна због традиционалне производње ракије. Сточарство – мање породичне фарме држе говеда, свиње, овце и живину. Производња млијека и меса је претежно за властите потребе, али дио завршава и на локалним пијацама.

Шумарство Значајан дио територије Расаваца, нарочито у горњем дијелу села, покривен је шумама храста, букве и граба. Традиционално се дрво користило као грађа за куће, штале и амбаре, али и за огрев. Данас су присутне мање пилане и дрводјелске радионице које производе грађевински материјал и намјештај. Шумарство је такође везано за сезонске послове – сјечу и извоз дрвне масе, што омогућава додатне приходе мјештанима.

Занатство и услуге До средине XX вијека у селу је било више занатских радњи (ковачи, колари, зидари). Данас су присутне мање аутомеханичарске радионице, пилане и дрводјелске радионице, као и трговине мјешовитом робом.

Савремена привреда Значајан дио радно способног становништва запослен је у Приједору у индустрији, трговини и јавним службама. Многи мјештани свакодневно путују на посао у град, тако да село функционише и као приградско насеље.

Дијаспора и новчане дознаке Због исељавања посебно током 1990-их и касније, дио становништва живи у иностранству (Србија, Словенија, Аустрија, Њемачка). Новчане дознаке из дијаспоре имају значајну улогу у одржавању домаћинстава и обнови кућа.

Туризам и рекреација Близина ријеке Сане и излетишта „Плажа Мали Рај“ чини село атрактивним у љетним мјесецима. Постоји потенцијал за развој сеоског туризма, нарочито кроз гастрономију (традиционална јела, ракија) и рекреативне активности (риболов, купање, планинарење).

Култура и образовање Расавци припадају културном простору Поткозарја. Његују се традиционални српски обичаји (крсне славе, сабори и вашари). У селу постоји подручна основна школа за ниже разреде.

Знаменитости и рекреација

Храм Вазнесења Господњег (Доњи Расавци) Црква Светог Пантелејмона (Горњи Расавци) из 1904.године ОШ "Доситеј Обрадовић" - ПО Расавци Стадион ОФК "Расавци" Расавци Друштвени дом у Горњим Расавцима Друштвени дом у Доњим Расавцима Сана – рекреација, риболов и купање „Плажа Мали Рај“ – мање уређено купалиште на Сани Врањска ријека, је локална природна атракција погодна за шетњу, излете и риболов, као и поток Костајница – мањи водотоци у селу.

Види још

Приједор Сана (ријека) Подгрмеч Козара

Референце

Категорија:Насељена мјеста у Приједору Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини