мини|300px|Patofiziologija blast povrede Povrede udarnim talasom eksplozije () su složene (udružene) fizičke povreda tkiva i organa koja nastaje nakon direktnog ili indirektnog dejstva udarnog talasa eksplozije. Blast povrede nastale u toku eksplozije, najčešće su iz grupe mehaničkih povreda i mnogo su teže ako nastanu u zatvorenom prostoru.Blast Injury Translating Research Into Operational Medicine. James H. Stuhmiller, PhD. Edited by William R. Santee, PhD Karl E. Friedl, PhD, Colonel, US Army. Borden institute (2010) Epidemiologija Incidenca blast povreda je sporadična i retka, ali ponekad sa tendencijom da se one grupiše u veće ili manje grupe, od nekoliko do više stotina povređenih u isto vreme, što može izazvati paniku, dezorganizaciju i privremeni kolaps u radu na zdravstvenom zbrinjavanju.

Između 1991. и 2000, dogodila su se 93 teroristička napada širom sveta sa više od 30 žrtava i 885 eksplozija.

Podmetanje eksplozivnih naprava u Njujorku (11. септембра 2001) ,Londonu, Bagdadu, Madridu, Čečeniji, Avganistanu,.... samo su neki od terorističkih napada u svetu sa velikim brojem žrtava koje su zadobile razne vrste blast povreda.

Iako su mnoge zemlje pošteđene terorističkih napada i dalje u svetu postoji veliki potencijal za korišćenje eksplozivnog oružja, što zahteva stalnu pripremu, opremanje i obučavanje zdravstvenog osoblja svih zemalja sveta u zbrinjavanju velikog broja povređenih sa znacima blast povreda.

Učestalost nastanka blast povreda pre svega zavisi od; Političke stabilnosti u nekoj regiji (terorizam, rat, masovni neredi). Ekonomske stabilnosti neke zemlje (narušen sistem bezbednosti na radu).

Smrtnost Stopa smrtnosti kod blast povreda veoma varira u približno sličnim incidentima. U jednoj analizi kod 29 terorističkih bombardovanja velikih razmera između 1966. i 2002. bilo je 8.364 žrtava, uključujući i 903 umrle osobe odmah nakon povređivanja i 7.461 povređenih osoba.-{Blast injuires na eMedicine}- Pristupljeno; 8.8.2009

Vrste eksploziva мини|Detonacija visokog reda, nastala eksplozijom 500 tona TNT Eksplozivi se razvrstavaju u dve kategorije kao; eksplozivi visokog reda (HE) () i (LE) - eksplozivi nisko reda (LE) () Red eksploziva Karakteristike eksploziva Eksplozivi visokog reda Ovu vrstu eksploziva karakteriše nadzvučni udarni talas jakog pritiska; TNT, C-4, Semteks, nitroglicerin, dinamit i amonijev nitrat iz ulja za loženje. Eksplozive visokog reda uglavnom koristi vojna industrija u oružju različite vrste i namene. Dosta često ovi eksplozivi su obogaćeni hemijskim ili radioaktivnim materijama. Eksplozivi nisko reda Eksplozivi iz ove vrste proizvode podzvučnu eksploziju sa neuporedivo manjim udarnim talasom; ručne bombe, barut, eksplozivne naprave ručne izrade na bazi čiste nafte-petroleja (Molotovljevi kokteli) ili vazduhoplovi kao improvizovani vođeni projektili. Pored vojske ovu vrstu eksplozivnih sredstava najčešće koriste teroristi, koji u svojim diverzijama primenjuju sve što im je na raspolaganju (najčešće su to improvizovane eksplozivne naprave, koje mogu izazvati različite vrste povreda).

Mehanizam nastanka blasta мини|Način prenošenja udarnog talasa u toku eksplozije

U toku eksplozija nastaje brzo uvećanje zapremine vazduha i oslobađanje ekstremne količine energije, koja po pravilu izaziva oštećenja. Obično je praćena i stvaranjem visoke temperature i pojavom gasova.

U udarnom talasu dolazi do hemijske reakcije u toku koje materije iz tečnog ili čvrstog agregatnog stanja prelaze u gasovito, što za nekoliko puta uvećava zapreminu te materije prelaskom u gasovito stanje (gas ima veću zapreminu). Stvoreni gas pod velikim pritiskom širi se koncentrično. U početku velikom brzinom, koja sa rastojanjem sve više opada, uz istovremeni gubitak gubeći energije i snage..

Udarni talas van ratnih situacija ili terorističkih napada najčešće je posledica slučajno nastalih eksplozija, kao posledica ljudske greške, zbog nepravilnog skladištenja, rukovanja i upotrebe eksplozivnih materija..

Udarni talas kod terorističkih napada i ratnih dejstava često je „obogaćen“ otrovnim ili radioaktivnim materijama i različitim fragmentima (šrapnelima)..

Sama eksplozija troši velike količine kiseonika, a eksplozivni materijali su često razne otrovne materije. Nakon eksplozije nastaju otrovni gasovi i zato se pored mehaničkih povreda javljaju i oštećena tkiva intoksikacijom organizma.

Delovanje udarnog talasa мини|Posledice udarnog talasa eksplozije Udarni talas (blast), nastao nakon eksplozije počinje uvećanjem pritiska vazduha u trajanju od nekoliko milisekundi kao posledica sabijanja vazduha. Pritisak je izazvan gustim zidom vazduha koji sabija čelni vazdušni front.

Dinamički pritisak u eksploziji, je vučna snaga koja nastaje iz snažnog polaznog talasa koji se udružuje sa pokretanjem vazdušne mase koja formira udarni talas. Te snage se nazivaju dinamičke, zato što guraju, pomeraju i destruktivno deluju na objekte u prostoru. Većina materijalnih oštećenja je posledica kombinovanog dejstva dinamičkog i statičkog pritiska.

Sabijeni gasovi, iz izvora eksplozije kreću se i šire sferično velikom brzinom u promenljivom vremenskom trajanju. Brzinu i trajanje udarnog talasa uslovljava; vrsta i visina eksplozije - uslovljava brzinu udarnog tala vrsta eksploziva i udaljenost od mesta detonacije - uslovljava trajanje udarnog talasa, (vremenski period u toku koga su povećanom pritisku, izloženi objekti na pravcu kretanja udarnog talasa).

Intenziteta udarnog talasa sa rastojanjem od centra eksplozije se smanjuje. Kada pritisak iza čela udarnog talasa opadne ispod normalnog atmosferskog pritiska, nastaje talas negativnog pritiska (usisavanje).

Udarni talas daje okolnim molekulima energiju i zato oni putuju u smeru udarnog talasa. Kretanje tih molekula ispoljava se u vidu prolaznih vetrova - „vetra udarnog talasa“.

Ako udarni talas na svom putu naiđe na prepreku, on se od nje delimično ili potpuno odbija, što umnogome zavisi od vrste prepreke. Odbijeni talas će ojačati dolazeći talas i prepreka će biti pod uticajem dva do osam puta veće snage nego što je ima sam talas. Snaga tog učinka zavisi od udaljenosti eksplozije i materijala i njegove izdržljivosti.

Koliko je velika snaga blast talasa najbolje ilustruje citat;

...„Dok uragan ima brzinu vetra (oko 200 -{km/h}-), koji prati relativno mala jačina pritiska vazduha (1,72 -{kPa}-), smrtonosni blast-talas kreće se brzinom od 1500 -{km/h}- uz izuzetno jak pritisak vazdušnog talasa od(690 -{kPa}-...“

Veličina štete koju prouzrokuje udarni talas +Dejstvo udarnog talasa u zavisnosti od snage kojom udara u neko teloO’Conor Medicine in traveller,-trauma 1998-2003.Najveća vrednost pritiska (-{kPa}-)Učinak3-7 Drobljenje stakla i kristala 10-38 Drobljenje mekših materijala 20-60 Potpuno uništenje cigle >69 Povrede pluća 90-130 50% mogućnost rupture bubne opne 160-230 1% mogućnost smrti 230-400 50% mogućnost smrti >-400 100% mogućnost smrti

Veličina štete koju prouzrokuje udarni talas eksplozije zavisi od: Početnog intenziteta pozitivnog pritiska talasa(smatra se da je pritiska talasa od 414-552 -{kPa}- potencijalno smrtonosan) Dužina trajanja dejstva talasa, (duže trajanje veća oštećenja) Vrste medija (sredine) u kojem je nastala eksplozija Udaljenost od centra eksplozije, (veća udaljenost manji stupanj oštećenja) Stepena pojačanja početnog intenziteta talasa, zbog dejstva talasa u zatvorenom prostoru ili na zidove i druge prepreke od čvrstog materijala. Eksplozija u blizini ili unutar tvrdih i čvrstih površina, delovanje pritiska pojačava za dva do devet puta, zbog fenomena odbijanja. Kao rezultat toga, osobe u prostoru između razrušenih zgrada obično zadobijaju od dva do tri puta više povreda u odnosu na osobne izložena blastu na otvorenom prostoru.NAPOMENA': 1 atmosfera = 101,3 -{kPa}-, -{kPa}-(kilopaskal) = 1.000 paskala.

Mehanizam nastanka blast povreda мини|Mehanizam nastanka blast povreda Do sada su opisana najmanje četiri mehanizma koja su uzrok povređivanja u toku blasta:

Primarne blast povrede Izazvane su isključivo direktnim dejstvom velikog inicijalnog blast talasa koji se koncentrično širi od centra eksplozije. Vazduh se lakše sabija, za razliku od vode. Kao rezultat toga, primarna blast povreda gotovo uvek pogađa vazduhom ispunjene strukture tela kao što su pluća, unutrašnje uvo, paranazalne šupljine i digestivni trakt.

Sekundarne blast povrede Ova vrsta povreda izazvana je snažnim strujanjem dislociranih vazdušnih masa izazvanih blastom i praćena je pojavom „letećih predmeta“ koji udaraju o ljude i druge prepreke na njihovom putu.

Tercijarne blast povrede Kao posledica jakog dejstva oslobođene energije tokom eksplozije nastaju tercijarne blast povrede. Ovaj tip povrede nastaje, akceleracijom/deceleracijom tela izloženog „blast vetru“ u toku koga ljudi lete kroz vazduh i udaraju o druge objekte ili zbog pomeranje velikih objekata, koji mogu naneti povrede i zatrpavanje ruševinom.

Kvarternarne blast povrede Kombinacija napred navedenih mehanizama povređivanja nastaju kvarternarne blast povrede koje obuhvataju sve ostale povrede uzrokovane eksplozijom, kao što su opekotine, mehaničke povrede, i inhalacione povrede izazvane vrelim vazduhom i raznim isparenjima. U kvarternarne blast povreda spadaju i povrede izazvane kontaminacijom nuklearnom radijacijom ili biološko-hemijskim agensima.Benzinger, T. (1950). Physiological effects of blast in air and water. In German Aviation Medicine, World War II (Vol. 2. стр. 1225-1229). Washington DC: Department of the Air Force. +Mehanizam blast povrede na osnovu osobina povrede, lokalizacije na telu i vrste povrede Preuzeto; 08/2009. Kategorija povrede Osobine povrede Lokalizacija na telu Vrsta povrede Primarne Posledica su dejstva visokog pritiska na površinu tela Delovi tela ispunjeni vazduhom su najosetljiviji; pluća, organi za varenje, srednje uvo itd Povrede pluća Rascep bubne opne i povreda srednjeg uva

Rascep creva i krvarenja i trbuhu

Rascep očnog sočiva

Nagnječenje mozga bez znakova preloma lobanje Sekundarne Posledica su dejstva letećih predmeta staklo, projektili, ruševine... Celo telo Prodorne (balističke) ili tupe povrede

Lomovi kostiju na pogođenom delu Tercijarne Posledica su udarca tela koji nosi vetar udarnog talasa u čvrstu podlogu Celo telo Lomovi kostiju i traumatske amputacije

Zatvorene i otvorene povrede mozga Kvarternare U ovu grupu spadaju sve povrede, bolesti, trovanja, kontaminacije koje su posledica eksplozije i nije ih moguće razvrstati kao primarne sekundarne ili tercijarne

Pogoršanja ili komplikacije postojećih povreda Celo telo Opekotine

Kraš povrede

Oštećenja disajnih organa izazvana udisanjem dima, prašine, otrovnih gasova

Anginozni napadi

Povećan nivo šećera u krvi, hipertenzija

Vrste blast povreda prema mediju u kome je nastala Najčešća medicinska podela blast povreda vrši se na osnovu medija u kome je eksplozija izazvala talase pritiska na;Ćeremilac A. Patologija mehaničkih povreda, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1973. Vazdušni blast — kada se energija eksplozije prenosi kroz vazduh. Vodeni blast — kada se energija eksplozije prenosi kroz vodu. Solid blast — kada se energija eksplozije prenosi kroz čvrstu podlogu.

Vazdušni (aerogeni) blast ili eksplozivna barotrauma мини|Vazdušni (aerogeni) blast talas izazvana klasičnim eksplozivom Vazdušni blast nastaje zbog naglog povećanja atmosferskog pritiska, i ovaj udarni talas putuje najsporije i sam po sebi ne izaziva veće povrede kod čoveka. Najčešće, povrede u toku dejstva vazdušnog blasta, izazva parčad šrapnela ili drugi predmetima koje on nosi, udarcem tela o čvrstu podlogu (na primer zid) ili razne opekotine koje su izazvane toplotom vazdušnog talasa.Crnić I., Blast povrede-prepoznavanje i primarni pristup, SLD, ABC-časopis iz urgentne medicine, sveska 2-3, 2004.