Мождани удар (цереброваскуларнa болест, апоплексија, колоквијално: шлог, мождана кап) означава престанак функционисања одређених група можданих ћелија (оштећење можданог паренхима), а настаје услед недостатка хранљивих материја и/или кисеоника. Недостатак ових материја се јавља као последица поремећаја крвотока услед зачепљења крвних судова или услед њиховог прскања и излива крви у мождано ткиво или мождане овојнице. С обзиром да мождане ћелије не поседују резерве хранљивих материја и кисеоника, долази до њиховог пропадања што се клинички манифестује испадом оних функција за чије су извршење ћелије одговорне.
Назив је настао од грчке речи -{ἀποπληξία}- што значи ударити. Чешће се употребљава термин шлог од немачке речи -{schlagen}- што значи, исто, ударити, лупити. -{Apoplexia}- је застарео медицински термин који се сада користи само у специфичним стањима.
Ово се клинички манифестује у виду одузетости појединих делова тела, поремећајем говора, испадом појединих врста осећаја, сметњама у координацији покрета и хода или разним психичким испадима и поремећајима свести, а у скоро 33% случајева долази до смртног исхода. По проценту смртности мождани удар се налази на трећем месту, одмах после болести срца и карцинома. Последице можданог удара чине највећу и најтежу групу инвалидности. Особе које су доживеле мождани удар су у великој мери зависне од људи из окружења у задовољавању основних животних потреба. Ово је важно јер је доказано да се људски век продужује, а после 55. године живота ризик за појаву можданог удара се удвостручује у свакој наредној деценији живота. Мождани удар се последњих година јавља у све ранијој животној доби (по разним статистикама 28% оболелих су млађи од 65 година). Због тога је веома важно рано уочавање знакова можданог удара, како би се смањила смртност и спречила појава инвалидитета.Проф. др Мирослава Живковић:
Етиологија мини|десно|220п|Пресек мозга на коме се види зачепљење десне средње мождане артерије и подручје мозга које је тиме погођено Постоје два типа можданог удара: исхемијски и хеморагијски (крварећи).
Узрок исхемијског можданог удара је зачепљење неког од артеријских крвних судова мозга, најчешће атеросклеротским материјалом или крвним угрушком који потиче са измењене каротидне артерије. Последица овога је да део мозга остаје без снабдевања крвљу која доноси кисеоник, што доводи до смрти ћелија са последичним неуролошким дефектима или смртним исходом.
Код крварећег можданог удара долази до излива крви у неки од ликворских простора унутар лобање или у мождано ткиво са тешком клиничком сликом због притиска на мождано ткиво, отока околног можданог ткива и неповољних ефеката разградних продуката крви на тонус крвних судова мозга. До крварења може доћи из неке од ситнијих артеријских грана, ненормалне комуникације артерија и вена (артерио-венска малформација) или абнормалног проширења артеријског крвног суда (интракранијална анеуризма). Резултат пуцања (руптуре) је интракранијално крварење које се клинички манифестује изузетно јаком главобољом која може, али и не мора, бити праћена муком, повраћањем, укоченошћу врата и неуролошким променама.
Исхемијски мождани удар
У исхемијском можданом удару, доток крви у одрађени део мозга је умањен или прекинут, што доводи до дисфункције можданог ткива у захваћеном подручју. Постоје четири разлога због којих се ово може догодити: Тромбоза (опструкција крвне жиле локално формираним крвним угрушком) Емболија (опструкција узрокована угрушком који је настао негде другде у телу, види даље) Системска хипоперфузија (опште смањење крвног протока, нпр. у шоку) Венска тромбоза
Мождани удар без очитог узрока назива се „криптогеним“ (непознатог порекла), он чини 30-40% свих исхемијских удара.
Постоје различити класификациони системи за акутни исхемијски мождани удар. -{Oxford Community Stroke Project}- класификација (-{OCSP}- класификација, такође позната као Бамфорд или Оксфордска класификација) примарно се темељи на иницијалним симптомима; на основу проширених симптома, епизода можданог удара се класификује као тотални антериорни циркулацијски инфаркт (-{TACI}-), парцијални антериорни циркулацијски инфаркт (-{PACI}-), лакунарни инфаркт (-{LACI}-) или постериорни циркулацијски инфаркт (-{POCI}-). Ова четири ентитета предвиђају проширеност можданог удара, регију захваћености, подлежећи узрок и прогнозу -{Later publications distinguish between "syndrome" and "infarct", based on evidence from imaging. "Syndrome" may be replaced by "hemorrhage" if imaging demonstrates a bleed. See}- . -{TOAST}- (-{-{Trial of Org 10172}-}- у третману акутног можданог удара) класификација утемељена је на клиничким симптомима и резултатима досадашњих истраживања; на тој бази мождани удар се класификује се као узрокован (1) тромбозом или емболијом због атеросклерозе велике артерије, (2) емболија срчаног порекла, (3) зачепљење мале крвне жиле, (4) остали детерминисани узроци, (5) нетерминисани узроци (два могућа узрока, неидентификовани узрок или недовољна истрага).
Хеморагијски мождани удар мини|Интрапаренхимално крварење у мозгу (бела зона означена доњом стрелицом) с пратећим едемом (тамна зона која је окружује).
Интракранијска хеморагија (крварење) је накупљање крви било где унутар лобањског свода. Постоји разлика између интра-аксијалног крварења (крв унутар мозга) и екстра-аксијалног крварења (крв унутар лубање, али изван мозга). Интра-аксијално крварење настаје због интрапаренхималног крварења (крв у можданом ткиву) или интравентрикуларног крварења (крв у вентрикуларном систему). Главне врсте екстрааксијалног крварења су епидурални хематом (крв између -{dure mater}- и лобање), субдурални хематом (у субдуралном простору) и субарахноидално крварење (између арахноидеја и -{pia mater}-). Већина синдрома хеморагијских можданих удара има специфичне симптоме (нпр. главобоља, претходна озледа главе).
Симптоми
Мождани удар може да настане нагло или постепено. У већини случајева почетак је постепен (неколико сати или дана) и без појаве бола, за разлику од срчаног напада. Међутим, све врсте можданог удара захтевају хитну медицинску интервенцију. Најчешћи симптоми који се често могу и превидети од околине су:
слабост моторних функција или утрнутост једне половине лица или тела, изненадна појава вртоглавице са немогућношћу ходања и стајања, која је праћена нагоном на повраћање и повраћањем, а погоршава се са променом положаја главе и тела или после физичког напора, нагле појаве главобоље, најчешће са почетком у потиљачном пределу које могу бити праћене појавом слабости појединих делова тела, повраћањем или изменом стања свести, отежано изговарање појединих речи, немогућност говора или неразумевање туђег говора, поремећаји вида: појава дуплих слика, потпуни губитак вида на једном или оба ока, сужење видног поља итд.
Све ове тегобе могу настати нагло или постепено (у већини случајева), а често се и спонтано повлаче без икаквог лечења што одлаже обраћање лекару.
Рано препознавање Предложени су различити начини како би се повећала стопа препознавања можданог удара од стране пацијената, родбине и тимова прве помоћи. Системски преглед, ажурирајући претходни системски преглед из 1994, прегледао је бројне студије како би утврдио колико добро налаз физичког прегледа може предвидети присутност или одсутност можданог удара. Утврђено је да изненадна појава слабости лица, пад руке (нпр. ако код особе након што је затражено да подигне обе руке, нехотице једна руке тоне према доле) и ненормалан говор најчешћи су налази који највероватније доводе до исправне идентификације можданог удара (позитиван однос вероватноће износи 5,5 када је барем једно од наведеног присутно). Слично томе, када је све троје одсутно, вероватноћа можданог удара је значајно смањена (негативни однос вероватноћа је 0,39). Иако ови налази нису савршени за дијагнозирање можданог удара, чињеница да се могу оценити релативно брзо и ефикасно чини их веома вредним у акутној ситуацији.
Предложени системи укључују -{FAST}- протокол (-{Face}- – лице, -{Arm}- – руке, -{Speech}- – говор, -{Time}- - време) који заговарају Министарство за здравство (Уједињено Краљевство), Удружење за мождани удар (-{The Stroke Association}-), Америчко удружење за мождани удар (-{American Stroke Association}-), Национално удружење за мождани удар (-{National stroke Association, US}-), -{Los Angeles Prehospital Stroke Screen}- (-{LAPSS}-) и -{Cincinnati Prehospital Stroke Scale}- (-{CPSS}-). Кориштење ових скала препоручено је кроз професионалне смернице. За особе које раде на хитној помоћи, рано препознавање можданог удара је врло важно јер може убрзати дијагностичке тестове и претраге.
Систем бодовања назван -{ROISER}- (-{Recognition of Stroke in the Emergency Room}- – препознавање можданог удара у хитном тракту) препоручује се у ту сврху; темељи се на обележјима у историји болести и физичком прегледуNational Institute for Health and Clinical Excellence. Clinical guideline 68: Stroke. London, 2008..
Подврсте Ако захваћено подручје мозга садржи један од три важна живчана пута у средишњем нервном систему – спиноталамички пут, кортикоталамички пут и дорзалну колумну (медијални лемниск) симптоми могу бити: Хемиплегија и мишићна слабост лица Обамрлост Смањење осећања додира и вибрације Иницијална млитавост (хипотонус), замењена спастичносћу (хипертонус), хиперрефлаксија и облигаторна синергија
У већини случајева симптоми захватају само једну страну тела (унилатерално). Зависно од захваћеног подручја дефекта у мозгу обично се налази на супротној страни од захваћене стране тела. Међутим будући да мождани путеви путују кичменом мождином, било које оштећење кичмене мождине може да створи исте симптоме, те присутност било којег од наведених симптома не указује нужно на мождани удар.
На наведене путеве средишњег нервног система, из можданог стабла излази већина од 12 можданих живаца. Удар који захваћа мождано стабло и мозак може да створи симптоме повезане с дефицитом можданих живаца:
Промењен мирис, укус, слух или вид (целокупно или делимично) Спуштен очни капак (птоза) и слабост очних мишића Смањењи рефлекси: затварање уста, гутање, реактивност зеница на светлост Смањење осећаја и мишићна слабост лица Проблеми равнотеже и нистагмус Промењено сисање и срчани ритам Слабост стерноклеидомастоидног мишића с немогућношћу окретања главе на једну страну Слабост језика (немогућност плажења или помицања језика с једне да другу страну)
Ако је захваћена мождана кора, путеви средишњег живчаног система могу буду захваћени и могу да стварају следеће симптоме: Афазија (тешкоћа вербалног изражавања, разумевање говора, читања и/или писања, типично код захваћености Броковог и Вернековог подручја) Дизартрија (моторни поремећај говора као резултат неуролошког оштећења) Апраксија (промењени вољни покрети) Дефекти у видом пољу Занемаривање половице тела (eng. -{hemineglect}-) (захваћеност паријеталног режња) Неорганизовано размишљање, конфузија, хиперсексуалне гесте (код захваћености чеоног режња) Недостатак увида у властити инвалидитет, узрокован можданим ударом
Ако је захваћен мали мозак, пацијент може имати: Промењен начин хода Промењена координација покрета Вртоглавица и неравнотежа
Придружени симптоми Губитак свести, главобоља и повраћање чешће се догађа код хеморагијских можданих удара него код тромбоза због повишеног интракранијалног притиска због истицања крви и компресије на мозак.
Ако су симптоми максимални на почетку, најверојатнији узрок је субарахноидално крварење или емболија.
Узроци
Мождани удар узрокован тромбозом мини|Илустрација емболичког можданог удара, приказује блокаду крвног суда.