мини|250п|Савремено (машинско) орање плугом који вуче трактор у Србији. Плуг је справа за основну обраду земљишта. Постоје различите врсте плугова, од којих је најчешћи раони плуг. Поред раоних постоје и: дискосни (радни део је диск), тањирасти (радни део тањир), чизел плугови (радни део у облику мотичица). У случају да на извесној дубини постоји водонепропусни слој пре орања (или заједно са њим) врши се подривање различитим типовима подривача.
Плугове су традиционално вукле радне животиње као што су коњи или волови, док се у данашње време користе трактори. Плугови су прављени од дрвета, гвожђа, или челичних оквира са причвршћеним оштрицом за сечење и превртање земље. Плуг је био основно оруђе током највећег дела записане историје. Плуг представља један од највећих пољопривредних проналазака у људској историји.
Примарна сврха орања је да се преврне горњи слој земљишта, доносећи свеже хранљиве материје на површину, док се закопава коров и остаци претходних усева, чиме се омогућава њихова разградња. При провлачењу плуга кроз земљу се стварају дугачки ровови плодног земљишта под називом бразде. У савременој употреби, ораница је обично оставља да се осуши, а затим је дрља пре садње. Орањем и култивисањем тла се хомогенизује и мења горњих 12 до 25 -{cm}- тла да би се формирао плужни слој. У многим земљиштима, највећи део финог биљног напојног корења се може наћи у површинском или плужном слоју.
Плугови су у почетку били на људски погон. Тај процес је постао знатно ефикаснији након што се почело са кориштењем животиња. Прве плугове на животињски погон су несумњиво повлачили волови, а касније у многим областима коњи (углавном теглећи коњи и муле, иако су и разне друге животиње кориштене у ту сврху). У индустријализованим земљама, први механички начин вуче плуга су биле парне машине (машине за орање или парни трактори), али су оне постепено потиснуте тракторима са мотором са унутрашњим сагоријевањем.
Коришћење плуга је опало у неким подручјима, често онима која су знатно угрожена оштећењем земљишта и ерозијом. На тим подручјима се у већој мери користи плиће орање и друге мање инвазивне технике конзервативног обрађивања.
Историјат мини|лево|200п|Орање са дрвеним ралом чију запрегу чине два вола, насликано у гробници у Старом Египту (око 1200 год п. н. е.). мини|десно|Рало које вуку волови, изрезбарено у камену, нордијско бронзано доба (око 1100 год п. н. е.), Шведска. У то доба, на Блиском истоку и Малој Азији постојале су развијене државе, попут: Египта, Вавилоније, Асирије, Митаније и Хетитског царства, а на Пелопонезу, односно Балкану развија се Микена. thumb|Старински плуг, Музеј Семберије у Бијељини
Почеци земљорадње настали су у доба Неолита на Блиском истоку у подручју плодног земљишта око 9000—8000. године п. н. е. гајењем јечма и пшенице. На Балкану земљорадња је настала око 6500—5500. године п. н. е.Ново откриће о праисторији Европе нађено у Србији, Политика, Ненад Вучетић, 5. септембар 2016. Настанак земљорадње био је у вези са коришћењем разноврсног алата, оруђа. Доба запрежне обраде земље са ралом и плугом у вези је са припитомљавањем животиња. Први примерци рала развили су се од оруђа, односно од ручног рала и мотике, у доба средњег Неолита, на Блиском истоку. Најранији докази пронађени на Блиском истоку датирају око 6000 године п. н. е. Гвоздене верзије јављају се око 2300 године п. н. е. како у Асирији тако и у време 3. династије у Старом Египту. Сматра се да је врло убрзо од рала, која је једноставнија и примитивнија справа за обраду земље, настао и развио плуг. Обе справе су коегзистирале хиљадама година једне поред друге.
Велика разлика између рала и плуга је у томе, што се ралом земља само разреди, врло плитко разроји земља, док сечиво плуга иде много дубље и плугом земља се пребацује, што омогућава да се сеје дубље. У бронзаном добу долази до распростирања рала у нове крајеве. У Србији су недалеко од великих река, код Пожаревца и Новог Бечеја, пронађени бронзани раоници, који су датирани на око 1100 – 1000 година п. н. е. Гвоздено доба карактерише употреба гвозденог раоника. Ови раоници масовније се употребљавани у млађем гвозденом добу када се у Европи јављају први плугови. Рало и плуг са гвозденим раоником преузела је Стара ГрчкаWhite, K. D. . а потом и Стари Рим,.Dr. Judith A. Weller, "Agricultural Use", in Roman Traction Systems: accessed 20 April 2012, available at и оно је са извесним побољшањима егзистирало цео Средњи век, (Oxford: University Press) (1962). задржавши се на Балканском полуострву до средине 20. века.
На основу археолошких истраживања на тлу Србије откривени су из римског периоду бројни симетрични раоници и свега неколико асиметричних раоника што говори да се на Балкану по свему судећи у то доба далеко више користило рало за орање него плуг. У Србији се налази један од највећих и најбоље очуваних археолошких локалитета пољопривредног имања на Балкану из периода Римског царства „Анине" у селу Ћелије код Лајковца.Археолошки локалитет Анине доступан туристима (Политика, С. Ћирић, 16. октобар 2018) Оваква пољопривредна имања која су на свом ободу обично имала економске објекте и виле рустике формирали су близу градова и фортификација најчешће муниципалне аристократе и ислужени легионари - ветерани, а познато је да су римске провинције у данашњој Србији биле дом легионара које су изнедрили бројне тзв. „цареве-војнике". мини|десно|170п|Орање са двостраним ралом чију запрегу чине два вола. Сликар је пренагласио димензије раоника као и материјал од којег је рало направљено, раоник од метала, а остали делови од дрвета. Део композиције Приношење жртве Каина и Авеља, Манастир Дечани, Средњовековна Србија, око 1343. године.Средњевековни налази раоника и прикази рала на дечанским фрескама , Весна Р. Манојловић Николић, Филозофски факултет – Одсек за историју, Универзитет у Новом Саду, 2011. мини|лево|220п|Дрвено рало и јарам тељиг „босански јарам“, који има греду „шива“ и два савијена прута „шивице“, (Србија), Етнографски музеј. Најстарији облик који се сачувао на Балкану до 20. века.
У Србији су на основу археолошких истраживања пронађена 49 раоника из периода 9 -16. века. У Србији, поред археолошких истраживања, значајно место представљају средњовековни живописи за проучавање земљорадње.Живот у Средњем веку на фрескама , Народни музеј у Београду.Шта се заправо јело у средњовековној Србији – Намирнице, технике кувања, трпеза , Авант Арт магазин, Тамара Огњевић из каталога изложбе Гозбе. Реч ралије помиње се у Дечанској хрисовуљи краља Душана. Писани податак о ралу као справи за орање сачуван је и у српском преводу византијског Земљорадничког закона. Минијатура волова како вуку рало приказана је у тзв. Минхенском псалтиру деспота Стефана.Ploughing In Medieval Times On The Territory of Present-Day Serbia, Nemanja Marković and Jelena Bulatović, Institute of Archaeology, Belgrade, 2013. По свему судећи, у средњовековној Србији доминантнија справа за орање је била рало. Такође, током османског периода у Србији и Балкану за орање се више користило рало него плуг.
Америка, подсахарсха Африка, Аустралија и Океанија нису познавале плуг све до европске колонизације ових области. Први плугови су били израђени од дрвета, а за вучу је служила стока (волови, биволи, деве, јакови, коњи итд). Иако су већ антички народи окивали плугове, тек је 19. век, односно Прва индустријска револуција донела значајан напредак у њиховој конструкцији. Једну од првих мануфактура за производњу плугова основао је Роберт Ронсомер, у Енглеској 1789. године. Већ 1803. године Ронсомер конструише раоник од ливеног гвожђа код кога се оштрице оштре саме током орања. Иако је овај плуг био отпорнији него претходни није се мога употребљавати на свакој врсти земљишта, поготово не на песковитом типу земљишта. Наредно унапређење конструисао је 1819. године Џетро Вуд који је направио први плуг састављен из делова чиме су се лако могли да мењају пошто се истроше. Џон Лејн 1833. године конструисао је дрвени плуг чије оштрица код раоника је била од челика. мини|200п|десно|Фабрички плугови 1885-1890 (амерички, енглески, немачки, аустријски) мини|200п|лево|Фаулеров парни плуг (парна локомобила са плугом на уже), Аустралија, 1888.
Међутим, тек је Џон Дир 1837. године произвео први челични плуг чија ће продаја у почетку бити веома скромна, да би 1855. производња достигла чак 13 хиљада примерака. Фабрике за израду плугова основана су: Џ & Ф, Хоџарт, Енглеска, 1837; Х. Ф. Ескерт, Берлин, 1846; Еберхард, Улм, 1854; Рудолф Сак, Лајпциг, 1863. Фабрички метални плугови потиснули су постепено из употребе старе дрвене и дрвено-металне плугове тек крајем 19. века. У Србији и у пасивним крајевима новоформиране Југославије (осим Војводине, Словеније и Славоније) масовнија употреба фабричких плугова почиње тек након Првог светског рата. Тада на основу ратне репарације из Немачке набавља се велики број фабричких металних плугова.
Прве занатске радионице за израду плугова и друге пољопривредне механизације на тлу данашње Републике Србије основане су током индустријализације у Аустроугарској крајем 19. века. Мануфактуре су основане у Црвенки, Новом Саду и Великом Бечкереку.Часопис из историје пољопривреде, Кулпин, 2010. Прва озбиљнија металска предузећа формирана су ипак у Краљевини Југославији. Занимљиво да су у сомборском атару 1872. године била 952 дрвена и само 103 гвоздена плуга.Национална географија - Званични канал Док су се користили дрвени плугови, у народу познати као пемци, у јарам је презано по шест или осам волова. За орање једног јутра земље воловима је било потребно од 10 до 12 сати тешког рада. Више од 80 одсто од свих грла највише коришћена раса била је подолско говече. мини|230п|десно|Плугови као део тематске изложбе Алатке и оруђа за орање - Ораће справе - запрежни фабрички метални плугови у Пољопривредном музеју у Кулпину код Бачког Петровца. У првој половини 19. века у Кнежевини Србији укрштају се панонско степско подолско говече и балканско планинско говече - буша чиме су настали најбољи запати колубарских говеда. Поред колубарских говеда, у Србији су се издвајала још и тамнавски и ресавски сој говеда. Сва ова говеда одликују се издржљивошћу и способности за вучу. Након отварање пруге Београд - Ниш крајем 19. века увезене су бројне племените расе говеда (маријаховска, лабудска, бернска, пинцгавска, алгајска, холандска, фрајбуршка и сименталска) међу којима је препозната као производно вредна швајцарска сименталска раса говеда, која ће постати доминантна комбинована раса говеда током постојања Југославије у 20. веку.
мини|десно|200п|Напуштен плуг, 1918. године, уље на платну, Живорад Настасијевић (1893-1966).
Први парни плуг, односно плуг који вуче уз помоћ ужета парна локомобила (парна машина) постављена на један крај оранице патентиран је у Енглеској 1856. године. Прву генерацију парних плугова почеле су да производе компаније, Џон Фаулер и Хауард Касали, чиме је отпочело машинско доба обраде земље. Занимљиво да је велепоседник Шулхоф из банатског места Дента купио енглески парни плуг Фаулер 1861. године. Био је то први парни плуг у Аустрији и Угарској.Историјски развој пољопривредних машина у Банату од 1718 до 1918 (Јожеф Сабо, 2011) Носиоци и поборници привредног развоја у Банату и новоформираној Аустроугарској су били богати велепоседници. У то доба, развој капитализма доводи до усавршавања пољопривредне механизације. У Британији, читав овај иновативни период познат је по називу Викторијанско доба. мини|лево|200п|Геџа оре са ралом које вуку лес волови (1930-их?).