Скок удаљ без залета је атлетска дисциплина која је била на програму Олимпијских игара 1900. у Паризу до Игара 1912. у Стокхолму.
Приликом скока удаљ без залета стоји на линији означеној на земљи са обе ноге, које су незнатно размакнуте. Атлетичар махањем са обе руке и савијањем колена покушава се одразити што је даље могуће. Према олимпијским правилима за ову дисциплину атлетичар скаче три покушаја, а рачуна се најдужи скок.
Први светски рекорд у скоку удаљ без залета поставио је Реј Јури скоком од 3,47 м 3. септембра 1904. Тренутни рекорд држи Норвежанин Arne Tvervaag.Norwegian records - men - Norwegian Athletics Association
Када су у изграђена борилишта у затвореном простору, скок удаљ без залета је почео да нестаје као атлетска дисциплина. Данас, је Норвешка једина земља у којој скок удаљ из места је дисциплина на програму националног првенства заједно са скоком увис без залета и одржава се сваке зиме од 1995.Norwegian indoor championships - GBR Athletics
У Канади, ученици у школским такмичењима у атлетици имају и скок удаљ без залета заједно са осталим дисциплинама. Скок удаљ без залета је такође једна од дисциплина теста физичке кондиције који морају испунити кадети Краљевског војног колеџа Канаде.RMC Physical Performance Test , Приступљено 25. 4. 2013..
Освајачи олимпијских медаља Олимпијске игре18пРезултат18пРезултат18пРезултатПариз 1900.детаљи Реј Јури 3,21 ОР Ирвинг Бакстер 3,135 Емил Торшбеф 3,03 Сент Луис 1904.детаљи Реј Јури 3,47 ОР Чарлс Кинг 3,27 Џон Билер 3,25 Атина 1906.¹детаљи Реј Јури 3,30 Мартин Шеридан 3,095 Лосон Робертсон 3,05 Лондон 1908.детаљи Реј Јури 3,335 Константинос Циклитирас 3,235 Мартин Шеридан 3,23 Стокхолм 1912.детаљи Константинос Циклитирас 3,37 Плат Адамс 3,36 Бенџамин Адамс 3,28 ¹ На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су 1906. у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији Међународног олимпијског комитета.
Референце
Види још Скок увис без залета Троскок без залета
Категорија:Атлетске дисциплине