Теута (, ; владала од 231. п. н. е. до 228/227. п. н. е.) била је илирска краљица из племена Ардијеја која је владала моћном Илирском краљевином након смрти свог супруга, краља Агрона. Владала је као регент у име свог малолетног пасторка Пинеса. мини|200п|Краљевина Илирија у доба краља Агрона (3. век пре нове ере), протеже се „од Епира до Неретве“.
Њену кратку али бурну владавину обележила је агресивна поморска политика, отворена подршка гусарству на Јадрану и Јонском мору, као и директан дипломатски и војни сукоб са Римском републиком, познат као Први илирски рат. Главни историјски извор за њену владавину су списови грчког историчара Полибија, док је касније помиње и римски историчар Апијан из Александрије.
мини|лево|250п|Карта Краљевине Илирије у вријеме Теуте
Предање о пореклу Антички писци не остављају прецизне податке о Теутином рођењу, девојаштву или породичном пореклу, већ је помињу тек од тренутка када је постала супруга краља Агрона. Међутим, у богатој народној традицији Доњег Понеретвља и Херцеговине вековима је сачувано предање према којем је њен родни град био античка Нарона (данашњи Вид код Метковића).
Према овој локалној легенди, Теута је била кћи чувене локалне видарице и лекарке, а због своје нестварне лепоте и оштроумности била је позната широм регије. Предање каже да је илирски краљ Агрон, тражећи лек за своју болест, дошао на ушће Неретве у Нарону, где је упознао Теуту, заљубио се и повео је са собом на двор као своју краљицу. Модерни историчари ову легенду сматрају географски и политички уверљивом, будући да је Нарона у 3. веку п. н. е. била моћно илирско трговачко средиште (емпоријум) и једно од главних стратешких упоришта владајућег племена Ардијејаца, из којег је краљица лако могла потећи.
Долазак на власт и унутрашње прилике Након смрти краља Агрона (231. п. н. е.), који је Илирску државу довео на врхунац војне и поморске моћи победом над Етолцима, престо је формално припао његовом малолетном сину Пинесу. Како је Пинес био дете из Агроновог првог брака са Тритеутом, управу над краљевином као регент преузима Агронова друга жена, краљица Теута.
Према грчким изворима, Теута је наследила државу са изузетно моћном флотом и добро организованом војском, али и са децентрализованим унутрашњим уређењем у којем су локалне племенске старешине уживале велику аутономију. Политички центри њене власти били су утврђени градови Скадар (данашња Албанија) и Ризон (данашњи Рисан у Боки Которској, Црна Гора).
мини|200п|Краљевина Илирија у доба краљице Теуте (према грчком гледишту о јужној граници Илирије)
Гусарство и дипломатски сукоб са Римом Како би учврстила свој положај међу ратоборним илирским поглавицама и обезбедила приливе средстава за државну касу, Теута је донела одлуку да званично дозволи и подржи гусарске активности својих поданика.Polybius. Histories, 2.4: „Издала је општа наређења својим вођама да сваку земљу коју сусретну сматрају непријатељском.” Илирски брзи и лаки бродови, познати као лембови (lemboi), почели су масовно да пресрећу, пљачкају и тероришу трговачке руте на Јадрану и у Јонском мору.
Илири су опсели Крф, напали Епидамнос (Драч) и Фенике у Епиру, где су склопили савез са Епирцима. Током ових акција, илирски гусари нису нападали само грчке градове-државе, већ су редовно пљачкали и италијанске и римске трговачке бродове.
Узнемирен огромним губитком профита и учесталим притужбама италијанских трговаца, Римски сенат је у јесен 230. године п. н. е. послао два изасланика, браћу Гаја и Луција Корунканија, на Теутин двор у Скадру. Римски циљ био је прекид пиратских напада. Према Полибијевом сведочењу, краљица је саслушала посланике са изразитом ароганцијом. Изјавила је да ће се постарати да илирска држава званично не наноси штету Риму, али да је гусарење „приватна ствар Илира у коју се владар традиционално не може мешати”. Mлађи посланик, Луције Корунканије, тада је оштро узвратио:
thumb|259x259px|Теута наређује својој гарди смакнуће римског изасланика Увређена овим одговором, Теута је наредила да се римски посланици пресретну на повратку у Рим. Млађи посланик Луције је убијен, док је старији бачен у тамницу. Овај чин тешког кршења међународног права послужио је Сенату као директан повод за рат (casus belli).
Први илирски рат (229—228. п. н. е.) Римска република је одговорила брзо и масивно, покренувши војну кампању под командом конзула Гнеја Фулвија Центумала и Аула Постумија Албина. Римска армија је бројала 200 ратних бродова и око 20.000 тешких пешака.
У пролеће 229. године п. н. е., док је главнина илирске војске под командом Теутиног поверљивог војсковође Деметрија Хваранина вршила опсаду Коркире (Крфа), римска флота се појавила пред острвом. Кључни преокрет у рату догодио се изнутра – Деметрије Хваранин, који је у међувремену пао у немилост код краљице и страховао за свој живот, одлучио је да изда Теуту. Предао је Крф Римљанима без борбе и ставио им се на располагање као војни саветник.
Након пада Крфа, Римљани су се искрцали код Аполоније, деблокирали Епидамнос (Драч) и брзо напредовали ка северу, покоравајући илирска племена Партхине и Атинтане која су им редом отказивала послушност. Суочена са војном надмоћи Рима и унутрашњом издајом, Теута је била присиљена да напусти Скадар и да се са малим бројем лојалних војника повуче у добро утврђени, неосвојиви град Ризон (данашњи Рисан) у Бококоторском заливу, који је због својих литица пружао природну заштиту.
Слом и мировни споразум У пролеће 228. године п. н. е. (неки извори наводе рану 227. п. н. е.), свесна потпуног војног и политичког колапса своје државе, Теута је послала преговараче у Рим и потписала мировни споразум под изузетно тешким и понижавајућим условима по Илире: Илирска краљевина је морала да плаћа редовну годишњу ратну одштету и трибут Риму. Краљевина је изгубила највећи део својих јужних територија; Рим је успоставио протекторат над већим делом Јадрана (укључујући Крф, Хвар, Ису, Драч и Аполонију). Илирским ратним бродовима строго је забрањено да плове јужније од градића Лис (данашњи Љеш у Албанији). Највише два ненаоружана илирска лемба могла су пловити истовремено.
Након овог уговора, Илирско краљевине је сведено на уски појас јадранске обале. Римљани су за новог регента и владара (у име малолетног Пинеса) поставили издајника Деметрија Хваранина, чиме је Теута потпуно уклоњена из политичког живота. Историјски извори не бележе шта се десило са њом након повлачења са престола, нити годину њене смрти.
Историографија и критика извора Модерна историографија критички посматра примарне изворе о Теути, нарочито Полибијеве списе. Као Грк, Полибије је имао изражену пристрасност против Илира због њихових пустошења по грчким полисима. Модерни историчари истичу да је његов опис Теуте као „неразумне, емотивне и кратковиде жене” заправо типичан пример античке грчко-римске мизогиније и пропаганде која је оправдавала римску територијалну експанзију на Балкан.
Легенде и народно предање Лик краљице Теуте дубоко је утиснут у народну традицију Јужних Словена, посебно у Боки Которској, Херцеговини и Далмацији. **Бацање са литице**: Најпознатија легенда из Рисна каже да Теута, поносна и сломљена након пораза, није желела да падне у руке Римљанима, већ се бацила са највише литице изнад Рисна (са брда Градина). Према предању, управо због њене клетве Рисан данас нема луку на месту где је она пала. мини|лево|250п| Остаци илирских тврђава у 1)Рисну,2) Гошићима и 3)Кремаљу (Мирац) у Боки которској **Благо краљице Теуте**: Постоји снажно локално веровање да је у унутрашњости пећине Спила изнад Рисна сакривено огромно благо које је она ту донела током опсаде.Археолошка ископавања из 2010. године у Рисну заиста су открила велике остатке илирског новца са ликом краља Балеоса, што је додатно поткрепило и доказима ове легенде.
Лингвистичко наслеђе: Термин „тета” код Јужних Словена У вексилолошким, историјским и лингвистичким расправама на Хелму (Балкану) често се појављује теорија која име краљице Теуте доводи у директну везу са свеприсутним јужнословенским хипокористиком и термином поштовања према жени „тета”.
Културна баштина Име и лик краљице Теуте представљају један од најснажнијих заједничких вексилолошких и митолошких архетипова у културној баштини становништва Далмације, Херцеговине и Црне Горе. Простор који је некада чинио језгро Илирске краљевине данас је премрежен бројним микротопонимима који носе њено име. У Далмацији, посебно на острвима Светац (Вишевац), Хвар и Шолта, локално становништво и данас рушевине античких кула назива „Теутиним дворима”, негујући приче о њеним гусарским базама и скривеном благу. У Херцеговини, преко поменутог предања о рођењу у Нарони, Теута се баштини као симбол аутохтоне лепоте и пркоса, што је инспирисало и модерне локалне брендове (попут чувених херцеговачких вина „Теута”). На црногорском приморју, посебно у Боки Которској и самом Рисну, Теута има статус готово култне историјске личности; легенда о њеном трагичном скоку са литица брда Градина у море симболизује слободарски дух и одбијање покоравања туђинској, римској сили. Према једној од најпознатијих локалних легенди, сам град Тиват дугује своје име управо овој илирској владарки, будући да је кроз историју изведен из њеног имена (Теута — Теудо — Тиват). Народно предање каже да је Теута у близини данашњег Тивта, на локалитету жупског залива, имала свој летњиковац, дворац и једно од главних упоришта за одмор своје флоте. Тако је Теута, израњајући из античких хроника, постала интегрални део заједничког регионалног идентитета и фолклорног сећања на простору јужног Јадрана.
Види још Илирски владари Илирски ратови Деметрије Хварски Агрон Рисан
Референце
Литература
Полибије, Историје (књига II) Апијан из Александрије, Илирски ратови (Illyrica) Џон Вилкс, Илири, Бања Лука, 2001. Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5 „Daily Press-Вијести“, 2006.
Спољашње везе Како је дољанска Теута постала Пеута („Политика”, 21. новембар 2016)
Категорија:Илирски краљеви Категорија:Жене антике Категорија:Историја Рисна
sq:Teuta