Барчево () је град у Пољској у Варминско-мазуријском војводству, и средиште истоимене општине. мини|Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa)
Име Немачки назив града („Вартенбург“) води порекло од града Вартенбурга (Елба). После Другог светског рата, град је припао Пољској. Комисија за утврђивање назива места одлучила је да промени назив града. Накратко је назван Нововиејск, по локалном композитору Феликсу Нововиејском, септембра 1946. У децембру те године Комисија се определила за друго име, Барцзево, у част пољског националног активисте који се борио против пруског угњетавања Пољака, Валентија Барчевског (1865–1928)..
Општи подаци Број становника: 7 502 (31.12. 2003) Поштански код: 11-010 Телефонски код: 0-89
У граду постоји ситна индустрија дрвета, метала, хемијска, сукнарска и прехрамбена. Кроз град протиче регионали пут број 16 Груђондз - Аугустов.
Историја
Барчево је добило статус града 4. јула 1364. од бискупа. Године 1440. град се придружио Пруској конфедерацији, на чији захтев је пољски краљ Казимир IV Јагелонац 1454. потписао акт о инкорпорацији региона Краљевини Пољској. Године 1466, након Другог Торуњског мира, град је потврђен као део Краљевине Пољске.
Према немачким статистикама, Пољаци су чинили 72% становништва 1825. године и 62% 1861. године;Zabytkowe ośrodki miejskie Warmii i MazurLucjan Czubiel, Tadeusz Domagała, page 81, 1969 Герард Лабуда и Аугуст фон Хактхаусен наводе број од 1500 Пољака и 590 Немаца који су живели у граду 1825. године.Historia Pomorza: (1815-1850)gospodarka, społeczeństwo, ustrójGerard Labuda Poznańskie Towarzystwo Przyjaciół Nauk, page 163, 1993
Локални манастир је секуларизован 1810. године, 1819/1820. године пруске власти су одлучиле да затворе манастир који је описан као „упориште Пољске“. После смрти оца Тибурчуша Бојаржиновског, последњег старешине манастира, 1834. године претворен је у државни затвор.. Према Војцеху Зендеровском ово је био део пруске репресије против Пољака, јер је манастир био посебно проблематичан за пруске власти пошто је био центар пољског отпора.Wojciech Zenderowski, „Wiadomości Barczewskie”, 1999, 86, s. 11
Јеврејска синагога је изграђена 1847. године, а постоји и јеврејско гробље из 19. века. Током Јануарског устанка 1860. у руској подели Пољске, град је био локални центар снабдевања пољских побуњеника лековима, храном, па чак и ватреним оружјем, док је пољско друштво у граду постало активно у ратним напорима а предводио их је Аугуст Соколовски.Dzieje Warmii i Mazur w zarysie, Tomy 1-2, Jerzy Sikorski, Stanisław Szostakowski, Ośrodek Badań Naukowych im. Wojciecha Kętrzyńskiego w Państwowe Wydawnictwo Naukowe, page 300, 1981. Пољаци су 1885. године организовали масовни митинг, тражећи између осталих да се пољској деци дозволи да користе свој језик у образовању.Przebudzenie narodowe Warmii, 1886-1893 Andrzej Wakar, Wydawnictwo Pojezierze, page 23, 19821 Године 1886. у граду је отворена књижара са пољским књигама и публикацијама и дошла је у сукоб са немачким властима које су желеле је да уклоне знакове на пољском језику.Słownik pracowników książki polskiej, Tom 1, Irena Treichel Państwowe Wydawnictwo Naukowe, page 97, 1972
1920. године 3.020 становника гласало је за останак у Источној Пруској, 140 гласова подржало је препорођену Пољску. Током Другог светског рата, Немци су управљали нацистичким затвором у граду, са неколико подлогора за присилни рад у региону, укључујући и један у самом граду.
Демографија
Референце
Спољашње везе
Категорија:Градови у Пољској Категорија:Википројект географија/Насеља у Пољској