Колера је акутна инфекција танких црева коју узрокује неке врсте бактерије -{Vibrio cholerae}-. Ова бактерија лучи токсин, који изазива повећану секрецију воде и електролита (пре свега јона хлора) у танком цреву, што може довести до тешке дехидратације оболелог и поремећаја ацидо-базне равнотеже. Колера је карактеристична по томе што изазива проливе који трају пар дана, повраћања, грчеве у мишићима, дехидрацију и колапс. Дијареја може да буде толико јака да у току неколико сати доводи до озбиљне дехидрације и имбаланса електролита. То може да доведе до утонућа очију, хладне коже, умањене еластичности коже, наборавања руку и стопала. Дехидрације може да изазове поплављивање коже. Симптоми почињу два сата до пет дана након првог излагања.
Колеру узрокује више типова бактерије -{Vibrio cholerae}-, при чему неки типови узрокују тежу болест од других. Она се шири углавном путем несигурне воде и несигурне хране контаминиране људским изметом који садржи бактерије. Недовољно кувана морска храна је чест узрок. Ова болест се не јавља код животиња. Фактори ризика за појаву ове болести обухватају лошу санитацију, недовољно чисту воду за пиће, и сиромаштво. Постоји могућност да ће растући нивои мора повећати стопу појаве болести. Колера се може дијагнозирати тестом столице. Брзи тест штапићем је доступан, али није прецизан.
Превенција се остварује побољшаном санитацијом и приступом чистој води. Вакцине против колере које се орално администрирају пружају релативно добру заштиту током шест месеци. Додатна корист од ових вакцина је да оне пружају заштиту од још једног типа дијареје који узрокује бактерија -{E. coli}-. Примарни третман је орална рехидрациона терапија — замена течности са незнатно слатким или сланим растворима. Раствори базирани на пиринчу су најпожељнији. Суплементација цинка је корисна код деце. У тежим случајевима, интравенозне течности, као што је Рингеров лактат, могу да буду неопходне, и антибиотици знатно помажу. Тестирање да се одреди на који антибиотик је колера подложна је корисно у одређивању режима лечења.
По неким проценама колери подлеже 3–5 милиона људи широм света и она узрокује 28,800–130,000 смртних случајева годишње. Иако је тренутно класификована као пандемична, она је ретка у развијеном свету. Деца су углавном погођена. Колера се јавља у виду епидемија и као хронична болест у појединим областима. Подручја са трајним ризиком од болести обухватају Африку и југоисточну Азију. Мада је ризик од смрти међу онима који су погођени обично мањи од 5%, он може да буде и до 50% међу појединим групама које немају приступ третману. Историјски описи колере су нађени још у 5. веку п. н. е. у Санскриту. Студија колере коју је спровео Џон Сноу у периоду од 1849 до 1854 довела је до знатног напретка у пољу епидемиологије.
Општи подаци
Колера се између осталог шири водом и морском храном. Најчешће се јавља у Азији, средњем истоку, Африци, јужној и централној Америци, а у САД дуж обале Мексичког залива. Случајеви транспортовани у Европу, Јапан и Аустралију узроковали су локалне епидемије. У ендемским подручјима епидемије се обично појављују за време топлих месеци, а највише страдају деца. У новозахваћеним подручјима епидемије се могу појавити у било које доба године.
Етиологија, епидемиологија и патофизиологија
Узрочник, -{Vibrio cholerae}-, серогрупа 01 и 0139, кратак је, закривљен, покретан аеробни бацил (штапић). И биотип Ел Тор и класични биотипови -{V. cholerae}- могу изазвати тешку болест, као и блага или асимптоматска инфекција много су чешће с биотипом Ел Тор.
Колера се шири ингестијом воде, морске хране и друге хране контаминиране излучевинама особа са симптоматском или асимптоматском инфекцијом. Колера је ендемична у дијеловима Азије, средњег истока, Африке, јужне и централне Америке, а у САД дуж обале Мексичког залива. Случајеви транспортовани у Европу, Јапан и Аустралију, изазвали су локализиране епидемије. У ендемским се подручјима епидемије обично појављују за време топлих месеци, а инциденција је највећа код деце; у новозахваћеним подручјима епидемије се могу појавити у било које доба године, а све су добне групе једнако осетљиве. Осетљивост на инфекцију варира и највећа је код особа с крвном групом 0. Будући да је вибрион осетљив на желудачна киселину, хипохлорхидрија и аклорхидрија су предиспонирајући фактори. Особе које живе у ендемским подручјима, постепено стичу природни имунитет. V. cholerae 01 и 0139 стварају ентеротоксин – беланчевину која потиче иначе интактну слузницу танкога цријева на хиперсекрецију изотоничног раствора електролита. Муциназа би могла бити важна у смањивању протективног учинка цревног муцина, док би неураминидаза могла мењати структуру ганглиозида у Ћелијска мембранаћелијска мембранама слузнице, повећавајући тако садржај специфичног ганглиозида (ГМ1) који веже ентеротоксин. Иако су фимбрије важније у процесу колонизације слузнице, и ћелијски хемаглутинин може потпомоћи овај процес.
Симптоми и знаци мини|Особа са јаком дехидрацијом услед колере. Уочљиве су утонуле очи и набораност коже услед недовољне хидрација мини|Типична дијареја изгледа „пиринчане воде“
Инкубација је 1 до 3 дана. Колера може бити субклиничка; може се испољити благом, некомпликованом епизодом пролива; или може бити фулминантна, потенцијално смртоносна болест. Почетни симптоми су обично нагло настали, безболни воденасти пролив и повраћање; губитак течности столицом у одраслих, може бити већи од 1 L по часу, но обично је много мањи. Последицом тешког губитка воде и електролита доводи до јаке жеђи, олигурије, грчева у мишићима, слабости и значајно ослабљеног тургора коже с упалим очима и набраном кожом на прстима. Манифестације колере последица су губитка течности изотоничним воденастим столицама које су богате натријумом, хлоридима, бикарбонатима и калијумом. Настаје хиповолемија, хемоконцентрација, олигурија и анурија, тешка метаболичка ацидоза с калиопенијом (али с нормалном серумском концентрацијом натријума) и ако се не предузме лечење, може уследити циркулаторни колапс с цијанозом и сопором. Продужена хиповолемија може изазвати реналну тубуларну некрозу. Некомпликована колера престаје спонтано и до опоравка долази за 3 до 6 дана. Код нелечених, тежих случајева, смртност може бити > 50% - обично због дехидрације – али уз промптну и адекватну терапију инфузијама течности и електролита, смртност је < 1%. Већина болесника престане излучивати V. cholerae у две седмице, а мали део њих постану хроничне билијарне клицоноше.
Узрок
мини|-{Vibrio cholerae}-, бактерија која узрокује колеру
Трансмисија Колеара је нађена у две животињске популације: шкољкама и планктону.
Трансмисија се обично врши путем фекално-оралног пута контаминираном храном или водом услед лоше санитације. Већина случајева колере у развијеним земљама су резултат преноса храном, док је у земљама у развоју чешћи узрочник вода. Пренос храном се може јавити кад се убира храна из мора попут острига у води инфектираној канализацијом, пошто се -{Vibrio cholerae}- акумулира у планктонским веслоношцима, а остриге једу зоопланктон.
Особе заражене колером често имају дијареју, и болест се може трансмитовати ако та високо течна столица, колоквијално звана „пиринчана вода“, контаминира воду коју друге особе користе. Извор контаминације су типично друге оболеле особе од колере кад се нетретираном проливном исцетку дозволи да уђе у водене путеве, подземну воду или залихе воде за пиће. Пијењем заражене воде или уносом хране која је испрана у таквој води, као и шкољки које живе у захваћеном пловном путу, може да дође до ширења заразе. Колера се ретко шири директно од особе до особе.
Постоје токсични и нетоксични сојеви бактерија колере. нетоксичне врсте могу да поприме токсичност путем бактериофага.
Подложност Типично се мора унети око 100 милиона бактерија да би дошло до инфекције колером у телу нормалне здраве особе. Ова доза, међутим, је мања код оних са сниженим концентрацијом желудачне киселине (на пример код оних који користе инхибиторе протонске пумпе). Деца су такође осетљивија, при чему деца узраста две до четири године имају највише стопе инфекције. Индивидуална подложност колери је исто тако зависна од крвне групе, при чему су особе са крвним типом О најподложније. Особе са ослабљеним имунитетом, као што су особе са сидом или деца која су неухрањена, имају већу вероватноћу задобијања озбиљних инфекција, уколико дођу у контакт са колером.Prevention and control of cholera outbreaks: WHO policy and recommendations , World Health Organization, Regional Office for the Eastern Mediterranean, undated but citing sources from ’07, ’04, ’03, ’04, and ’05. Свака особа, чак и здрава одрасла особа средњих година, може да доживи озбиљну инфекцију, и случај сваке особе треба мерити губитком течности, преферентно у консултацији са лекаром.
Генетичка мутација цистичне фиброзе познате као делта-Ф508 код људи пружа селективну хетерозиготну предност: хетерозиготни носиоци мутације (који стога не болују од цистичне фиброзе) су отпорнији на -{V. cholerae}- инфекције. У том моделу, генетичка дефицијенција каналних протеина цистично фиброзних трансмембранских регулатора проводности омета бактеријско везивање за гастроинтестинални епител, чиме се смањују ефекти инфекције.
Механизам мини|Цртеж Смрти која доноси колеру, у часопису -{Le Petit}- (1912) мини|Цар Педро II од Бразила у посети људи са колером 1855. године
Након конзумације, већина бактерија не преживи киселе услове људског желуца. Неколико преживелих бактерија очувавају своју енергију и сачуване хранљиве материје током пролаза кроз желудац искључивањем највећег дела своје протеинске продукције. Кад преживеле бактерије изађу из стомака и досегну танко црево, оне морају да прођу кроз густу слузокожу којом је обложено танко црево да би досегли до зида црева за који се причвршћују и на коме бујају.
Када бактерије колере доспеју до цревног зида њима више нису потребне флагеле за кретање. Бактерија престаје да производи протеин флагелин да би конзервирала енергију и нутријенте мењајући смешу протеина који се изражавају у респонсу на промену хемијског окружења. По доласку на цревни зид, -{V. cholerae}- почиње да производи токсичне протеине који код заражене особе узрокују водњикави пролив. Њиме се износе умножавајуће нове генерације -{V. cholerae}- бактерија, које потенцијално доспевају у воду за пиће следећег домаћина, ако одговарајуће санитарне мере нису предузете.
Токсин колере (-{CTX}- или -{CT}-) је олигомерни комплекс формиран од шест протеинских подјединица: једне копије А подјединице (део А), и пет копија Б подјединице (део Б), повезане дисулфидним мостовима. Пет Б подјединица формирају петочлани прстен који се везује за -{GM1}- ганглиозиде на површини интестиналних епителних ћелија. А1 порција А подјединице је ензим који АДП-рибозилује Г протеине, док се А2 ланац смешта у централну пору прстена Б подјединица. Након везивања, комплекс се преузима у ћелију путем рецепторски посредоване ендоцитозе. Након уласка у ћелију, дисулфидна веза се редукује, и A1 подјединица се ослобађа тако да се може везати за људски протеин под именом АДП-рибозилациони фактор 6 (-{Arf6}-). Везивањем се излаже активно место ензима, чиме се омогућава перманентна рибозилација Гс алфа подјединице хетеротримерног Г протеина. То доводи до конститутивне -{cAMP}- продукције, која доводи до секреције -{H2O}-, -{Na+}-, -{K+}-, -{Cl−}-, и -{HCO3−}- у лумен танког црева и брзу дехидрацију. Ген који кодира токсин колере је уведен у -{V. cholerae}- хоризонталним генским трансфером. Вирулентни сојеви -{V. cholerae}- носе варијанту умереног бактериофага званог -{CTXφ}-.