Вогошћа је градско насеље и сједиште општине Вогошћа, једне од девет општина Кантона Сарајево. Пре рата у Босни и Херцеговини припадала је Граду Сарајево.
Географија Општина Вогошћа покрива 72 -{km²}-, и удаљена је 6 -{km}- од центра Сарајева, 70 -{km}- од Зенице и 100 -{km}- од Тузле. Посједује комуникацијске везе, магистрални пут Брод–Сарајево–Метковић, магистралну железничку пругу Винковци (Хрватска)–Сарајево–Плоче (Јадранско море). Подручје има развијену инфраструктуру, електроенергетске медије, угаљ, природни гас, природне ресурсе плодне долине ријеке Босне итд.
Овде се налази Спомен-костурница у Вогошћи.
Историја Подручје данашње Вогошће насељено је од ранијих историјских раздобља, а само име места први пут је забележено у XV веку, у облику „Гогошта”. Данашњи назив усталио се у другој половини 16. века. Вогошћа је већи привредни и урбанистички развој доживела у 20. веку, нарочито после Другог светског рата, када се развила у важно индустријско подручје сарајевске регије, пре свега захваљујући предузећу Претис, а потом и систему УНИС.
Током рата у БиХ Вогошћа је од пролећа 1992. била под контролом српских политичких и војних структура и представљала је један од делова ширег обруча око Сарајева. Због положаја на северним и северозападним прилазима граду, подручје општине имало је изразит војни значај, а борбена дејства вођена су на ободима вогошћанске територије и према линијама фронта код Жучи. Заточеници из објеката на подручју Вогошће одвођени на присилни рад на прве борбене линије, где су копали ровове, носили муницију и износили тела погинулих, док су поједине групе биле коришћене и као живи штит.
У општини су успостављени логори и друга места заточења, међу којима се у судским и истражним изворима нарочито помињу „Бункер”, објекат „Соња” и Плањина кућа у Семизовцу. На тим местима бошњачки цивили били су незаконито затварани, премлаћивани, мучени, одвођени на принудни рад и убијани. Кроз логоре на подручју Вогошће прошло је око 800 заточеника.
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Вогошћа (једна од приградских општина Града Сарајева) је имала 24.647 становника, распоређених у 21 насељеном месту.
Већински насељена српским становништвом, Вогошћа је са околином од 1992. до 1996. била под контролом Војске Републике Српске. Дејтонским споразумом општина је у целини припала Федерацији БиХ, а српско становништво се у страху махом иселило и населило широм Републике Српске и других земаља.
Насељена мјеста Благовац, Будишићи, Доња Вогошћа, Гареж, Гора, Граховиште, Хотоњ, Каменица, Кобиља Глава, Кремеш, Кривоглавци, Љубина-Потуровићи, Небочај, Перца, Семизовац, Свраке, Тиховићи, Угљешићи, Угорско, Вогошћа и Врапче.
Привреда Током 1980-их, Општина Вогошћа забележила је стабилан и динамичан развој и била је препознатљива по врло високом нивоу развијености у области индустрије. Вогошћа је била позната као друга општина у бившој Југославији по развијености тј. нивоу националног дохотка по глави становника. Таквом стању у највећој мери допринео је развој аутомобилске индустрије (Творница аутомобила Сарајево). У привредној структури шире регије рударство и индустрија представљају доминирајуће области у привређивању. Сарадња општине Вогошћа са другим земљама у предратном периоду била је на високом нивоу. Поред развијене инфраструктуре, локалног и међуградског саобраћаја Вогошћа има развијену телекомуникацијску и ПТТ мрежу са властитом централом од 12000 бројева, властити РТВ Сервис са предајником.
Референце
Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Општина Вогошћа Категорија:Сарајевска насеља Категорија:Бивша српска насеља