Струга () је град у Северној Македонији, у западном делу државе. Струга је седиште истоимене општине.
Град Струга се налази на обали Охридског језера, а кроз њега протиче река Црни Дрим. Сваке године од 1962. у Струги се одржавају „Струшке вечери поезије“ — песничко догађање на којој учествују песници из Северне Македоније и целог света.
Природне одлике Град Струга се налази на у западном делу Северне Македоније, близу државне границе са Албанијом. Град је на 180 -{km}- југозападно од Скопља, главног града државе. Од Охрида, као првог већег града, град је удаљен 18 km северозападно.
Рељеф: Струга се сместила у области Дримкол, која обухвата равницу образовану на северним обалама Охридског језера. Западно од града се уздиже планина Јабланица, док се северно и источно пружа поље.
Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.
Воде: Струга се образовала на месту где из Охридског језера истиче река Црни Дрим. Река дели град на западни и источни део.
Историја Подручје Струге је било насељено још од праисторије. Међутим, насеље под данашњим (словенским) именом ваља се у 11. веку. Наредних векова Струга је била невелико трговиште за околна села.
Крајем 19. века Струга је имала око 5.000 становника, већином православних Словена. Становништво се махом бавило грађевинарством, грнчарством и риболовом.
Године 1912. Струга се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Повлачењем границе 1920. остала је без најбогатијих села али ипак није превише заостала, а ситуација се поправила споразумом о слободној пограничној трговини 1937."Време", 18. септ. 1937 Место је 1920-тих било маларично."Политика", 7. јул 1924 Струга је била "главна пијаца" за северну Албанију: доношени су сточни производи – сир, масло, млеко и вуна – а у Албанију су одношени жито, сировине и полуфабрикати. Албанци слабије долазе након кризе почетком 1930-тих, а још мање након Италијанске инвазије Албаније 1939."Политика", 24. авг. 1939, стр. 14 Струга је, у Охридском округу, у време Краљевине СХС припадала Битољској области, која је од 1929. део Вардарске бановине.
Након окупације 1941, Италијани су је прикључили својој Краљевини Албанији, у префектури Дебар. Петнаести македонски корпус НОВЈ је ослободио место 8. новембра 1944. Место је од тада у Македонији, независној од 1991, под називом Северна Македонија од 2019.
Струшке вечери поезије се одржавају од 1962.
Срби у Струги Река Дрим пролазећи кроз Стругу исту је делила на два дела; на источни где су махом били Турци и западни где су живели махом Срби. Срби Стружани који су се ту масовно преселили за време турског султана Сулејмана Величанственог, били су из Босне и Херцеговине."Сион", Београд 1875.
Као претплатници једне српске књиге у Београду се јављају 1844. године двојица читалаца "из Оридске нахије" - "села Оструга": Аранђел Томановић и Недељко Несторовић.Матеј Костић: "Примјери добродјетељи", трећи део, Нови Сад 1844. године Биографску књигу о Господу Исусу Христу набавили су грађани Струге и "Охридског окружја" 1857. године. Око те Берићеве књиге формиран је претплатнички пункт у који су ушли: Јован Коковчевић коџабашај дјелатељ сребра и злата, Наум Хаџи Христић учитељ 2. класе, Танасије Чакаровић за сина Крсту, Анастас Хаџов Спасић терзија и псалмопевац у манастиру Калишке Богородице, Наум Христић бивши учитељ у Крушеву, Никола Хаџов Димитријевић меанџија у П. Мајдану, Цветко Белић за синове Димитрија и Николу, Стојан Муштовић кафеџија за сина Захарија, Јован Крљевић симиџија, Димитрије Качаровић пекар, Апостол Чакаров Јовановић меанџија у Пожар. и Трајко Ристић бакалин струшки.Јован Берић: "Живот Господа и спаса нашег Исуса Христа", Земун 1857. године
Становништво мини|Извор реке Црни Дрим у Струги, иза моста је Охридско језеро. мини|Охридско језеро, на другој страни моста.
Према попису становништва из 2021. године, Струга је имала 15.009 становника. Почетком 20. века ту је живело око 4.600 становника, 3.000 Словена хришћана, 1.000 Турака, 350 Албанаца хришћана и 220 Рома.Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 254.
Већинска вероисповест месног становништва је православље.
Галерија
Види још Општина Струга
Референце
Спољашње везе
Попис у Македонији 2002. — Књига 10.
Категорија:Градови у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији Категорија:Општина Струга