1969

1969. је била проста година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Марјан Нгуаби званично постаје Председник Републике Конго.

1. јануар — Ступа на снагу Уставни закон о Чехословачкој федерацији - формиране су две социјалистичке републике, Чешка и Словачка (федерација траје до краја 1992). 1 — 4. јануар — Организација Народна демократија маршира од Белфаста до Дерија, где их нападају унионисти. 4. јануар — Ступа на снагу Међународна конвенција о елиминацији свих облика расне дискриминације. 10. јануар — Шведска је као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом. 14. јануар — Велики пожар и низ експлозија који су избили на америчком носачу авиона УСС Ентерпрајз су усмртили 28 морнара, повредили 314 и уништили 15 авиона. 15. јануар — Совјетски Сојуз 5 лансиран, следећег дана се спојио са Сојузом 4, посаде су замениле места, први такав покушај. 16. јануар — Јан Палах се запалио у Прагу, умире три дана касније (Инвазија на Чехословачку 1968). 19/20. јануар — Нападнуто је складиште оружја у западнонемачком граду Лебаху, четири војника су убијена, а нешто муниције и оружја је украдено - два хомосексуалца су желела оружје ради изнуде. 20. јануар — Ричард Никсон инаугурисан за 37. председника САД. 22. јануар — Дезертер Виктор Иљин пуца на колону са Брежњевом и космонаутима из два Сојуза - један возач погинуо. 25. јануар — Ванредно стање проглашено у Шпанији због студентских и других протеста. 27. јануар — Јавно вешање 14 наводних шпијуна у Багдаду, од којих је 9 било Јевреја - Баас режим убија укупно 51 Јеврејина до августа. 28. јануар — Велико изливање нафте са приобалне платформе близу Санта Барбаре, Калифорнија - инспирација за први Дан планете Земље 1970. године.

Фебруар

3. фебруар — У Танзанији убијен Едуардо Мондлане, лидер Мозамбичког ослободилачког фронта ФРЕЛИМО. Наследиће га Самора Машел (први председник Мозамбика 1975-86). 2 - 3. фебруар — Јосип Броз у посети код Чаушескуа у Темишвару - одбацују мешања у суверенитет других земаља. 4. фебруар — Јасер Арафат постаје лидер ПЛО-а. 8. фебруар — У северном Мексику пао метеорит Алленде - с укупном тежином остатака од две тоне, то је највећи угљенични хондрит. 9. фебруар — Први лет авиона Боинг 747, у саобраћају од следеће године. 10. фебруар — У Бону потписан споразум о сарадњи СФРЈ и Западне Немачке. 11. фебруар — У СФРЈ усвојен нови Закон о народној одбрани, уводи се Територијална одбрана (ОНО и ДСЗ); у следеће две године одговарајуће законе доносе и републике и покрајине. 13. фебруар — Фронта за ослобођење Квебека детонирала бомбу на Монтреалској бурзи, уз велику материјалну штету. 14. фебруар — Мyстерије Пасхалис износи реформу литургијске године римског обреда: Папа Павле VI. уклонио имена многих светаца. 22. фебруар — Пакистанска влада повукла након нереда оптужбу за побуну против Сеикх Мујибур Рахмана, сутрадан се враћа у Источни Пакистан уз масовни дочек. 23. фебруар — Трговачка делегација из СФРЈ отпутовала у НР Kину, након 10 година прекида односа. 24. фебруар — 9. март — Светски шампионат у хокеју на леду: тимови групе Б играју у Љубљани (28. фебруар — 9. 3.) а групе Ц у Скопљу (24. фебруар — 2. 3.). 25. фебруар — Студент Јан Зајíц се запалио у Прагу на 21. годишњицу комунистичке власти. 25 - 28. фебруар — Борба за власт у Сирији: министар обране Хафиз ал-Ассад, са братом Рифатом, надиграо лидера земље Салаха Јадида и шефа обавештајне службе Абд ал-Kарим ал-Јундија (Јунди се убио 2. 3.) - Асад ће бити на челу земље 1970-2000. 27. фебруар — У СФРЈ повезују бугарску кампању поводом Македоније са совјетском доктрином ограниченог суверенитета. 28. фебруар — Подморски земљотрес погађа Португал и Мароко, праћен цунамијем (1,2 м у Kазабланци).

Март 2. март — Совјетски и кинески војници су се сукобили код карауле на реци Усури. 2. март — У Тулузу је извршен први пробни лет конкорда. 3. март — Аполо 9 лансиран, тестиран лунарни модул. 8. март — Рат исцрпљивања: Египћани почињу гранатирање израелских положаја на Суецком каналу. 14. март — Преко 5.000 демонстраната пешачи до југословенске амбасаде у Прагу - подржавајући Тита и конгрес Комунистичке партије Југославије, који бојкотују странке из Источног блока. 16. март — Вијасин лет 742: пад авиона у Маракаибу, Венецуела, 84 мртвих у авиону и 71 на земљи, најгора авионска несрећа до сада. 17. март — Голда Меир премијерка Израела (до 1974). 18. март — Почиње операција Доручак, део операције Мени - тајно америчко бомбардовање комунистичких база у неутралној Камбоџи. 18. март — Самопроглашена Република Ангола завршена је мирним искрцавањем британских падобранаца - територија није желела да буде потчињена Сент Китсу и Невису. 20. март — Резолуција 264 Савета безбедности УН захтева повлачење јужноафричких трупа из Намибије - територија је усред Јужноафричког граничног рата са СВАПО-ом. 20. март — Џон Ленон и Јоко Оно се венчавају, он напушта Битлсе у септембру, о чему не обавештава медије, у договору са осталима. 21. и 28. март — Победе Чехословачке над СССР-ом у хокеју изазивају спонтане демонстрације у Чехословачкој. 23. март — Седам Албанаца осуђено у Скопљу због „подстицања националне мржње“. 25. март — Пакистански војни председник Ајуб Кан подноси оставку због немира широм земље и побуне у Бенгалу, долази Јахја Кан (до 1971). 29. март — У Мадриду се одржава Песма Евровизије, где четири земље освајају највише поена, што приморава организаторе да прогласе четири победника уместо једног. Југословенски представник Иван & 3М је 13. месту.

Април

1 — 24. април — 9. национални конгрес Комунистичке партије Кине: проглашен крај Културне револуције, потврђено чишћење Лиу Шаоћија и Денг Сјаопинга, Маова идеологија „перманентне револуције“ унета у партијски устав, главни извештај поднео маршал Лин Бјао, означен као Маов наследник (све већи утицај војске). 4. април — Др Дентон Кули уградио прво вештачко срце, пацијент је живео четири дана. 5. април — Јованка Броз (супруга Јосипа Броза) отворила болницу за миопатске и реуматске болести у Фојници. 9. април — Потпуковник Александар Банза осујећен у покушају пуча против председника Централне Африке Бокасе - стрељан три дана касније, након што га је Бокаса мучио. 13. април — Избори у СФРЈ, једнопартијски. 15. април — Севернокорејци обарају амерички извиђачки авион Локид ЕС-121М Уорнинг Стар изнад Јапанског мора, убивши 31 Американца. 17. април — Александар Дубчек подноси оставку на место шефа Комунистичке партије Чехословачке, а замењује га Густав Хусак (први секретар Комунистичке партије Чехословачке до 1987, председник земље 1975-89) који покреће нормализацију. 17. — 27. април — Светско првенство у стоном тенису одржано у Минхену: бронза за мушку репрезентацију Југославије. 19. април — Иранци напуштају Шат ел-Араб споразум из 1937. године, затим од 22. до 25. 4. спроводе Заједничку операцију Арванд: теретни брод пролази уз пратњу ратних бродова, без ирачке реакције - напетост траје до 1975. године. 20. април — Усташки злочинац Вјекослав Макс Лубурић убијен је у Шпанији. 20. април — Британске трупе стижу у Северну Ирску да појачају полицију. 27. април — Боливијски председник Рене Баријентос погинуо је у паду хеликоптера. Потпредседник Луис Адолфо Силес Салинас остаје до септембра.

28. април — Председник Француске Шарл де Гол је дао оставку после референдума о регионализацији земље и реорганизацији Сената, на којем је већина Француза гласала против његових предлога.

Мај

1. мај — Систем еврочекова покренут у 14 западноевропских земаља - чекови се прихватају преко граница, у различитим валутама. 10—20. мај — Вијетнамски рат - Битка за коту Хамбургер Хила: Американци и Јужни Вијетнамци заузимају утврђени положај, само да би га напустили следећег месеца - контроверзно у војсци и јавности. 11. мај — Председник СФРЈ Броз упозорава СССР да Југославија никада неће признати „ограничени суверенитет“ (Брежњевљева доктрина). 11. мај — Зип до Зап: окупљање у Зап-у, Северна Дакота, претвара се у нереде које мора да разбије Национална гарда. 13. мај — Инцидент 13. маја - расни нереди у Куала Лумпуру између Малајаца и Кинеза са стотинама мртвих доводе до увођења ванредног стања. 15. мај — Амерички тинејџер Роберт Рејфорд умире у Мисурију од чудног медицинског стања, које ће 1984. бити идентификовано као ХИВ/СИДА (први случај у Северној Америци). 15. мај — „Крвави четвртак“: Гувернер Калифорније Роналд Реган шаље полицију да окупира Национални парк Беркли, у сукобу једна особа погине, преко 100 је повређено. 16 — 17. мај — Совјетске сонде Венера 5 и Венера 6 стижу на Венеру, прецизнија мерења атмосфере од Венере 4. 18. мај — Митја Рибичич је нови председник Савезног извршног већа (до 1971). 18. мај — Лансирање Апола 10, генерална проба за Аполо 11. 23. мај — Потписана Бечка конвенција о уговорном праву (на снази од 1980). 24. мај — Почиње ерупција на хавајском вулкану Килауеа, која ће до 1974. створити врх Мауна Улу. 25. мај — У Судану је државним ударом власт преузео пуковник Џафар Нумејри. 26. мај — Успостављен Андски пакт. 29. мај — Кордобазо: после Росарија 21., нереди против аргентинског војног диктатора Онганије избијају и у Кордоби. 30. мај — Након штрајка, нереди избијају на Курасау за права Афро-Карибаца.

Јун

3. јун — Амерички разарач USS Frank E. Evans је преполовљен у судару са аустралијским носачем авиона HMAS Melbourne у Јужном кинеском мору, при чему је погинуло 74 америчка морнара. 5. јун — Први надзвучни лет путничког авиона Тупољев Ту-144. 5 — 17. јун — Међународни састанак комунистичких и радничких партија у Москви (без СКЈ). 8. јун — Вијетнамизација: на састанку са јужновијетнамским председником Нгујен Ван Тјеуом на острву Мидвеј, амерички председник САД Никсон најављује да ће 25.000 америчких војника бити повучено до септембра. 8. јун — Вијетконг проглашава Привремену револуционарну владу Републике Јужни Вијетнам. 8. јун — Бомба оштећује југословенски конзулат у Сиднеју. 8. јун — Након што је Гибралтар 30. 5. прогласио Устав којим се гарантује британски суверенитет, Франко је наредио затварање граничне капије (граница је отворена за пешаке 1982. и за возила 1985.). 20. јун — Жорж Помпиду постаје нови председник Француске (до 1974). 20. јун — Уставни референдум у Родезији (данас Зимбабве) подржава републику (проглашену 1970) и нови устав. 22. јун — Национална конвенција Студената за демократско друштво у Чикагу пропада, фракција Ведермена преузима контролу. 22. јун — Софија Лорен и Карло Понти посећују Јосипа Броза на Брионским острвима. 24. јун — Неуспешан покушај атентата на председника Гвинеје Секуа Туреа. 28. јун — Стоунволска револуција - нереди лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца и трансродних (ЛГБТ) особа против полицијске рације у клубу Стоунвол Ин у Гринич Вилиџу, Њујорк. Догађај означава прекретницу у ЛГБТ заједници и почетак модерног ЛГБТ покрета. 30. јун — Нигеријски грађански рат: Нигерија обуставља помоћ Црвеног крста Бијафри - помоћ се може доставити само авионима, влада глад. 30. јун — Шпанија враћа ексклаву Ифни на југу земље Мароку.

Јул

5. јул — Кенијски министар правде Том Мбоја убијен у Најробију. 8. јул — Прво повлачење америчких трупа из Вијетнама.

14. јул — После пораза репрезентације Хондураса од Салвадора у квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 1970. и нереда усмерених против салвадорских миграната у Хондурасу, војска Салвадора је напала Хондурас.

18. јул — Инцидент у Чапаквидику окончава председничке наде Теда Кенедија: у саобраћајној несрећи погине девојка која се возила са њим. 18. јул — Тор Хејердал напушта брод Ра близу Барбадоса са својом посадом, након 56-дневног путовања из Марока, због лоше конструкције (идеја је реализована бродом Ра II 1970. године). 19. јул — Рат исцрпљивања, Операција Булмус 6: Израелски командоси уништавају египатску радарску станицу на Зеленом острву у Суецком заливу, што наредних дана омогућава Операцију Боксер, операције израелског ваздухопловства дуж Суецког канала.