Кључ је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у северозападној Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Сане и припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Кључу је пописано 4.898 лица.
Историја мини|усправно|Кула тврђаве Кључ Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је 1463. турска војска заробила последњег краља Босне Стјепана Томашевића."Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Крајишки надпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти Марко Будисављевић је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж Пљешевице. Нарочито се истакао у рату између Аустрије и Турске 1787, када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина (Томо и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа. Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон Приједор. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.
Други свјетски рат Град Кључ, а нарочито центар вароши где су биле српске куће и радње и скоро сва села кључке парохије укључивши и Копјеницу, спаљена су до темеља.Ђорђе Мачкић, свештеник из Кључа, 20. 8. 1947. године.
У кључком срезу спаљен је Доњи Рибник и неколико кућа Ђукића из Горњег Рибника.Владимир Д. Бањац, свештеник из Горњег Рибника, 14. 9. 1947. год.
Рат у Босни и Херцеговини Према попису становништва из 1991, предратна општина Кључ имала је 37.391 становника, од чега 18.506 Срба, 17.696 Муслимана, 330 Хрвата, 579 Југословена и 280 осталих. Током пролећа 1992. на подручју општине власт су преузеле српске политичке, полицијске и војне структуре, након чега је уследио прогон несрпског становништва, праћен хапшењима, незаконитим затварањима, пљачком, присилним исељавањем и убиствима цивила. Према судски утврђеним чињеницама, од 27. маја 1992. до маја 1993. из општине Кључ у више конвоја отишло је између 14.000 и 15.000 Бошњака, као и око 200 Хрвата.
На подручју кључке општине 1992. извршен је низ злочина над бошњачким цивилима у више насеља, међу којима се посебно издвајају Велагићи, Горњи Биљани, Доњи Биљани, Прхово и друга места. У Велагићима су почетком јуна 1992. приведени и затворени бошњачки цивили, а део мушкараца убијен је у згради основне школе.
Најпознатији злочин на подручју општине био је масакр у Биљанима, извршен 10. јула 1992, када су припадници српских снага, уз учешће полиције, убили више од 200 бошњачких цивила из Биљана. У једној од новијих оптужница Тужилаштва Босне и Херцеговине наводи се да је у нападу на Горње и Доње Биљане убијено око 250 бошњачких цивила.
После рата на подручју Кључа откривене су масовне гробнице са посмртним остацима убијених цивила. На локалитету Ланиште I, у планинском подручју око 14 километара од Кључа, ексхумација је започела 1996, а пронађени су посмртни остаци 188 лица, од којих је до сада идентификовано 170. На локалитету Ланиште 2 пронађени су остаци 77 лица, од којих је 70 идентификовано.
Кључ је у септембру 1995. поново дошао под контролу Армије Републике Босне и Херцеговине током операције Сана, завршне велике офанзиве у западној Босни. У локалној меморијалној пракси као дан ослобођења Кључа обележава се 15. септембар 1995. Рат је оставио трајне демографске и друштвене последице, а предратна општина је после Дејтонског мировног споразума подељена између Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, при чему је од дела њене територије у Републици Српској образована општина Рибник.
Становништво мини|Православна црква у Кључу
Референце
Спољашње везе Званична страница општине Кључ
Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Општина Кључ Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини