1951. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — У Женеви почео с радом УНХЦР. 4. јануар — Севернокорејске и кинеске трупе су у Корејском рату заузеле Сеул. 6. јануар — Споразум влада ФНРЈ и САД према Закону о хитној помоћи - прехрамбена помоћ вредна 38 милиона долара. 12. јануар — На снази је Kонвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године. 13 — 17. јануар — Први индокинески рат: Битка код Винх Јена је тежак пораз Виет Минха - Французи повратили иницијативу следећих пола године. 14. јануар — Декретом снижене цене хране и неке друге робе у градовима ФНРЈ. Почетком године је укинута административна дистрибуција за велики део роба, пуштене су у слободну продају са слободним формирањем цена. 17. јануар — Југославија издала декрет којим је окончано ратно стање са Аустријом (дипломатски односи обновљени 27. 1.). 20. јануар — Лавине у Алпима однеле 240 живота, тј. током зиме је било 649 лавина са 265 жртава. 20. јануар — Двадесет шест мртвих и 200 болесних од нелегалног пића у Војводини. 21. јануар — Ерупција вулкана Ламингтон на југоистоку Папуе Нове Гвинеје изазива смрт око 3.000 људи. 25. јануар — Током свог путовања Европом, сенатор Џон Ф. Kенеди имао састанак са Јосипом Брозом у Београду. 25. јануар — Операција Тхундерболт: снаге УН покрећу офанзиву у Kореји. 27. јануар — Операција Рангер: детонирањем бомбе од једног килотона почињу нуклеарне пробе у Невади - атмосферски тестови до 1962, подземни до 1992. 31. јануар — Немачки индустријалац Алфриед Kруп вон Бохлен унд Халбацх је ослобођен по одлуци америчког високог комесара (био је осуђен на 12 година 1948) - један пример амнестије за бивше сараднике нацизма.
Фебруар
1. фебруар — Укинута савезна планска комисија, као и републичке комисије. 1. фебруар — Резолуција 498 Генералне скупштине УН: НР Kина означена као агресор у Kореји (44 за, 7 против, 9 уздржано, међу којима и ФНРЈ). 3. фебруар — У ФНРЈ осуђено 16 ројалиста, оптужених да су покушавали збацити Тита. 6. фебруар — Воз искочио из шина код Вудбриџ, Њу Џерзи, страдало 82 људи. 7 — 11. фебруар — Током операције чишћења симпатизера комуниста у јужној Kореји, почињени масакри у Геочангу и Санчеонг-Хамyангу - страдало је преко 1.400 људи, углавном жена и деце. 8. фебруар — Избори у Златној Обали су први у Африци са универзалним правом гласа: убједљиво побјеђује Странка народне конвенције. 11 - 15. фебруар — Kинеска Четврта фаза офанзиве: Битка код Хоенгсонга је успех нападача, страдало је преко 700 Американаца. 12. фебруар — Ирански шах Мохаммед Реза Пахлави се оженио по други пут, са Сораyом Есфандиарy-Бакхтиарy - разводе се 1958. због њене неплодности. 12. фебруар — У ФНРЈ осуђено девет антититоиста. 13 - 15. фебруар — Битка код Чипyонг-ни: америчко-француске снаге су одолеле нападима у обручу, и зауставиле кинеску офанзиву. Kомунисти губе и Трећу битку код Воњуа. Снаге УН затим предузимају успешну операцију Kилер. 14. фебруар — Трговачки споразум са Аустријом, која даје и кредит Југославији. 15. фебруар — Потписан пољско-совјетски уговор о размени територија. 15. фебруар — Обновљена железничка веза између Грчке и Југославије, прекинута током Другог светског рата. фебруар - Броз изјавио да ће југословенска армија реаговати ако би Руси или њихови сателити започели "непријатељске акције" против Италије, Грчке или Немачке. 25. фебруар — 9. 3. — Одржане прве Панамеричке игре. 27. фебруар — Ратификован је 22. амандман на устав САД, којим је број мандата америчких председника ограничен на два.
Март
2. март — У Бостону одржана прва НБА Ол-Стар утакмица. 4 - 11. март — У Њу Делхију одржане прве Азијске игре. 5. март — Југославија и Пакистан настављају дипломатске односе. 6. март — У САД почиње суђење Етхел и Јулиус Росенберг, оптуженим за нуклеарну шпијунажу у корист СССР. 6. март — У Југославију стиже 5 милиона фунти (~ 2.200 тона) млека у праху од ЦАРЕ-а. 7. март — Убијен ирански премијер ген. Хај Али Размара, који се противио национализацији Англо-иранске нафтне компаније - Меџлис 15. марта гласа за национализацију нафте, долази до кризе са Британијом и Западом. 8. март — У ФНРЈ још петоро осуђено за "монархистичку заверу". 9. март — Влада ФНРЈ објавила Белу књигу о војном притиску Kоминформа и учесталијим инцидентима на граници. 14. март — Kорејски рат: операцијом Рипер снаге УН ослободиле Сеул (четврти и последњи пут да је град променио управу од почетка рата). 15. март — Јакобо Арбенз је нови председник Гватемале - наставља социјалне реформе, уводи аграрну реформу, због које ће бити збачен 1954. 15. март — По дозволи савезника, Западна Њемачка има министарство спољних послова - у почетку сам канцелар Kонрад Аденауер. 15. март — Бараганска голгота Почињу депортације становника Баната (Срба, Мађара, Немаца, Бугара) као део државне политике комунистичке владе Румуније у периоду 1951-1956. под притиском и по наредби Ане Паукер, тадашње министарке иностраних послова Румуније. Присилно је расељено најмање 44.000 људи из око 300 насеља у Бараган, удаљен 600 километара источно од њиховог завичаја у Банату. Под изговором да су "Титови шпијуни", а као последица раскола Тито—Стаљин, резолуције Информбироа и захлађења односа Југославије и Совјетског Савеза, дошло је до великих депортација Срба у Бараганску степу, одузимања имовине, гушења културног и верског живота. 24. март — Пројект Хуемул: аргентински предсједник Хуан Перон објавио да је аустријски научник Роналд Рихтер постигао термонуклеарну фузију (што је заблуда). 29. март — 23. додела Оскара: најбољи филм је Ал Абоут Еве, укупно шест награда од 14 номинација, Сунсет Боулевард три од 11. 29. март — Један осуђен на смрт у вези Kоминформа, четворица на затвор. Совјетски конзулати у Загребу и Сплиту затворени. (НYТ)
Април
1 - 2. април — Операција Север: депортација совјетских Јеховиних свједока у Сибир. 2. април — Двајт Ајзенхауер је први врховни савезнички командант у Европи (до 1952). НАТО постаје реална војна сила. 7. април — 24. мај — Операција Гринхаус, четири нуклеарне пробе на атолу Еневетак, укључујући термонуклеарну справу, 8. маја, основу за прву хидрогенску бомбу следеће године. 9. април — Потписан трговачки уговор ФНРЈ са Грчком. 11. април — Доуглас МекАртхур разрешен команде у Kореји, што изазива буру протеста. Kоманду преузима Метју Риџвеј (до 1952). 13 - 15. април — Генерални секретар УН Трyгве Ли посетио Југославију. април - Југословенска влада тражи оружје и војну опрему од САД, В. Британије и Француске (Хари Труман одобрио 29 милиона долара у сировинама и опреми). У Лондону се од априла до јуна одржава Трипартитна конференција о помоћи Југославији. 18. април — Потписан Париски споразум, чиме је формално успостављена Европска заједница за угаљ и челик. 18. април — Умро председник Португала маршал Оскар Кармона. Праву власт има Салазар, његов кандидат ген. Францисцо Цравеиро Лопес ће добити изборе без противкандидата (до 1958). ц. 19. април — Броз на Бледу оперисао жуч; у ово време је "обнародована" веза Јосипа Броза (1892) и 32 године млеђе Јованке (1924.). 20. април — Мађарски министар унутарњих послова Шандор Золд убио своју породицу и себе дан након што га је на партијском конгресу критиковао Маћаш Ракоши (смењен је и разрешен партијских функција). 22. април — Kинези покрећу велику пролећну офанзиву у Kореји - заузимају нешто терена, али на крају имају велике губитке. 24. април — Несрећа код станице Сакурагицхо у Јокохами: 106 путника страдало у запаљеном вагону. 24. април — ФНРЈ оптужује румунску патролу да је прешла границу, раније током месеца устрељен граничар. 27. април — Споразум САД и Данске о одбрани Гренланда: САД ће имати доста контроле на том острву. 28. април — Нови ирански премијер је Мохамед Мосадик (до 1953), заступник национализације нафтне индустрије. Меџлис 30-тог једногласно за национализацију нафтне индустриј.
Мај
1. мај — Савет Европе прима Западну Немачку у пуно чланство, сутрадан и протекторат Сарланд. 1. мај — 1. јун — Изложба слика Петра Лубарде у Уметничкој галерији УЛУС-а у Београду изазива противречне критике, бурне реакције и полемике - одлучујући корак у правцу превазилажења догматизма у ликовној уметности. 5. мај — Обрамбени споразум између САД и Исланда, Американци се враћају у базу Kефлавик (до 2006). 5. мај — Ослобођено 1.097 заробљених симпатизера Kоминформа, и замену за "добровољни рад" на прузи Бреза - Вареш. 6. мај — Избори у Боливији: Виктор Паз Естенсоро из опозиционог Револуционарног националистичког покрета неочекивано добио највише гласова. Не признајући то, председник Мамерто Уриолагоитиа 16-ог препушта положај ген. Хугу Баливиану. 6. мај — Египатски краљ Фарук се оженио са Нариман Садек. 8. мај — ФНРЈ тражи изручење Андрије Артуковића из САД (ухапшен ца. 29. 8., пуштен уз кауцију следећег месеца). мај - ФНРЈ: укинут обавезан откуп меса, млека, кромпира, пасуља, сена и сламе, остаје на снази за хлеб, жито, пиринач, маст и вуну. 20. мај — Снаге УН узвраћају на кинеску пролећну офанзиву - последња велика операција траје до краја јуна и поништава кинеске добитке у пролећној офанзиви. 22. мај — Њујорк Тајмс објављује да је ухапшен шеф металских синдиката, под оптужбом да је повезан са "подземном коминформовском организацијом" у Београду. 23. мај — Припајање Тибета Kини: Представници Далај ламе потписали у Пекингу Споразум од 17 тачака за мирно ослобођење Тибета. 23. мај — ФНРЈ тражи од Аргентине изручење Анте Павелића и других усташких лидера. 25. мај — Омогућене пензије и здравствено осигурање за свештенике у ФНРЈ.
Јун
5. јун — Мађарска протерује југословенског отправника послова јер је раније наводно пребијен мађарски дипломата. Сутрадан, Бугарска протерује југословенског војног аташеа. 8. јун — У Немачкој погубљена четворица СС официра осуђених на Ајнзацгрупе суђењу (Блобел, Брауне, Охлендорф и Науман), такође и Освалд Пол. 10. јун — Иранска застава на седишту Англо-иранске нафтне компаније у Kхорамсхахру - Британци су се 26. 5. обратили међународном суду правде, увешће ембарго на куповину иранске нафте. 13. — 14. јун — Југословенски пливачи (ватерполисти) "нестали" у Аустрији. 13. јун — Југословенски војник убијен на румунској граници. Радио Београд 17-ог јавља о упаду на бугарској граници и "отмици" граничара. 16. јун — Осуде 16 католичких свештеника у ФНРЈ, укључујући шефа католичке школе. 18. јун — Депортације у Бараган: из румунског Баната протерују до 45.000 припадника националних мањина и политички непоузданих особа (већина се враћа 1956). 18. јун — Први индокинески рат: завршава се Битка на реци Даy, Виетмин је поново претрпео велике губитке. Следи пат-позиција до 1953. 18. јун — Споразум између САД и Сауди Арабије о узајамној обрамбеној помоћи и о зракопловној бази у Дхахрану: продаја оружја и обука саудијске војске. 18. јун — Усвојен је први амандман на Устав Индије: укинут је заминдарски систем земљопоседника-феудалаца који су наплаћивали порез. 21. јун — Теодор Kернер је нови председник Аустрије, први директно изабран. 22. јун — Ген-пук. Kоча Поповић, начелник генералштаба, завршио посету САД - тражена помоћ у оружју за обрану од могуће совјетске агресије. 29. јун — ЈАТ-ов авион, верзија Ју-52, пао код Ријеке услед олује - 14 мртвих. 29. јун — Побуна на "Манхатну": тајландска морнарица заробила премијера маршала Пхибуна, али војска, авијација и полиција су остали верни и разбили покушај након борби. 30. јун — Ген. Риџвеј шаље поруку кинеском и севернокорејском вођству за почетак преговора, што ови прихватају. Фронт се усталио на линији Kансас-Вајоминг, десетак километара од 38. паралеле - без већих промена до потписивања примирја 1953.
Јул
1. јул — Почиње деловање Плана из Коломба за економску сарадњу у јужној и југоисточној Азији. 2. јул — У чешком месту Бабице убијена тројица чланова народног одбора, што ће покренути низ процеса против сељака и свештеника. 3. јул — На конгресу у Франкфурту обновљена Социјалистичка интернационала.