десно|безоквира|187x187п 1932. је била преступна година.
Догађаји
Јануар 3 - 4. јануар — Јапанска инвазија Манџурије: заузећем Јинзхоуа и Сханхаигуана осигурали су југ Манџурије. 5. јануар — Догађаји у Арнеду, Шпанија: цивилни гардисти пуцали у раднике, 11 мртвих - крај "трагичне седмице" у којој су и гардисти били на мети линча. 6. јануар — Шестојануарска диктатура. Краљ Александар I Карађорђевић је, након покушаја атентата на њега, распустио Народну скупштину, забранио рад свих политичких странака и синдиката, политичке скупове и увео цензуру штампе. 7. јануар — Стимсонова доктрина - САД неће признавати територијалне промене изнуђене силом (односи се на Манџурију). 9. јануар — Сакурадамонски инцидент: корејски активиста покушао да убије јапанског цара Хирохита - кинеска штампа ово одобрава, што још више заоштрава односе. 15. јануар — У Немачкој има око шест милиона незапослених. 18. јануар — Краљ Александар отвара престоном беседом заседање новоустановљених Народне скупштине и Сената. 21. јануар — Потписан пакт о ненападању између СССР и Финске (срушен 1939); СССР склапа сличне споразуме са Пољском, Летонијом и Естонијом. 22. јануар — Сељачка буна на западу Ел Салвадора, убрзо брутално угушена, уз најмање 10.000 мртвих. 24. јануар — Млади припадник Хитлерјугенда Херберт Норкус убијен од стране комуниста у Берлину - постаје мученик и узор за друге Хитлерове омладинце. 26. јануар — Потонула британска подморница-носач авиона ХМС М2, 60 мртвих. 27. јануар — Сенат и Скупштина Краљевине Југославије одобрили прокламацију од 6. јануара 1929 (Шестојануарска диктатура). 28. јануар — Јапан окупирао Шангај.
Фебруар 2. фебруар — У Женеви почиње Светска конференција о разоружању. 2. фебруар — У Шпанији омогућен развод брака, у септембру ће бити уведен грађански брак. 4. фебруар — Отворена Задужбина Илије М. Коларца у Београду. 4. фебруар — Одбрана Харбина се окончава јапанским заузећем тог кинеског града - званични кинески отпор у Манџурији престаје до краја месеца, али герилски отпор траје до 1941. 4-15. фебруар — Зимска Олимпијада 1932 у Лејк Пласиду, Њујорк. 9. фебруар — Инцидент Лиге крви: ултранационалистичка цивилна група убила бизнисмена у Јапану. 9. фебруар — 23. марта — У њујоршком Музеју модерне уметноси (МоМА) одржана изложба Модерна архитектура: међународна изложба - куратори су Хенри-Расел Хичкок и Филип Џонсон, интернационални стил добија свој назив. 16. фебруар — На општим изборима у Ирској победила партија Фијана фејл, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске. 18. фебруар — Манџукуо Јапанци прогласили "независни" Манџукуо, на челу са последњим кинеским царем Пу Ји-ем, устоличеним 1. 3. (траје до 1945). 25. фебруар — Адолф Хитлер добио немачко држављанство, тако да може учествовати на председничким изборима.
Март 3. март — Јапан је прогласио независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџукуо). 4. март — Откривен је астероид 1241 Дајсона, а назив је добио по енглеском астроному Френку Дајсону.
7. април — Полиција пуцала на окупљање ненаоружаних незапослених аутомобилских радника испред Фордове фабрике у Деарборн, Мичиген - погинула четири радника. 9. април — Éамон де Валера изабран за председника извршног већа Ирске Слободне Државе, на челу прве владе Фиана Фаила (шеф владе 1932-48, 1951-54, 1957-59 и шеф државе 1959-73) - ослобођени су интернирани припадници ИРА (која се противи Слободној Држави). 11. април — "Инцидент Лиге крви": у Јапану разоткривена крајње десна организација која је у прошлих месец дана убила двојицу од планираних 20 политичара и бизнисмена. 12. април — Шведски "краљ шибица" Ивар Креугер извршио самоубиство, што ће изазвати Креугеров крах, пад акција многих фирми широм света, а у Шведској оставку премијера Екмана у августу и нове изборе. 19. април — Отворен мост у сиднејској луци (Сиднеј Харбоур Бридџ). 21 - 22. април — Низ торнада убио преко 330 људи на Југу САД.
Април 1. април — Студентске демонстрације у Београду. 4. април — Оставка владе генерала Петра Живковића (постављен за команданта Kраљеве гарде); нову владу образује др. Војислав Маринковић, бивши демократа (до јула). 10. април — Други круг немачких председничких избора: председник Паул вон Хинденбург реизабран са 53,1%, Адолф Хитлер 36,7%, комуниста Ернст Телман 10,1%. 11. април — На северу Монголске НР ламе покрећу антикомунистички устанак - бруталност с обе стране, угушен до јесени. 13. април — Због уличног насиља, у Немачкој забрањене нацистичке Штурмабтеилунг (СА) и Шутзстафел (СС). април - Kинеско-тибетански рат: Тибетанци шире рат у Кингхаи, али поражени су и губе толико територије да се Далај лама у августу обраћа Британцима за помоћ. 17. април — Хаиле Селасије објављује антиробовласнички закон у Етиопији. 19. април — Влада Kраљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. 19. април — Земљотрес у Kачаничкој клисури. 24. април — Избори у пет немачких покрајина, нацисти добили релативну већину у четири. 25. април — Двојица Дружбеника пророка Мухамеда премештени из својих гробова у Ираку, након што је краљ Фејсал обавештен у сну о води која надире у њихове гробове. 25. април — Званични датум оснивања Kим Ил-Сунгове Антијапанске народне герилске армије (Дан Kорејске народне армије). 29. април — Шангајски атентат: корејски активиста Јун Бонг-гил активирао бомбу на јапанској прослави царевог рођендана, смртно рањен ген. Јошинори Ширакава и један јапански службеник, још неколико тешко рањених.
Мај 5. мај — Туркизација: Турски парламент доноси закон о расељавању Kурда ("Планинских Турака") и насељавању Турака на њихово место. 5. мај — Споразум о шангајском примирју: Република Kина мора повући гарнизон из града. 6. мај — Руски емигрант смртно ранио француског председника Паула Доумера. 8. мај — Посвећена Црква пресветог срца Исусова у Прагу, архитекте Јоже Плечника. 10. мај — Нови француски председник је Алберт Франсоас Лебрун - последњи председник Треће републике (до 1940). 12. мај — После 10 недеља од његове отмице, пронађено је тело Чарла Линдберга млађег, сина Чарлса Линдберга близу Хоупвела, само неколико километара од дома Линдбергових. 13. мај — Вилхелм Гроенер даје оставку на портфељ министра одбране Немачке - резултат Шхлеицхерових интрига који жели сарадњу са нацистичким СА и СС; крајем месеца пада читава Брунингова влада. 15. мај — Инцидент 15. маја - у покушају војног удара убијен јапански премијер Инукаи Тсуоши. 15. мај — У Београду основан Завод за радиумтерапију. мај — Демонстрације против владе у Црној Гори и Босанској Kрајини (јуриш на магацине с храном у Приједору). 16. мај — Велики нереди између муслимана и хиндуса у Бомбају - хиљаде мртвих и рањених. 16. мај — Пожар на броду Георгес Филипар у Аденском заливу - страдало 54 људи, међу којима и истраживачки новинар Албер Лондр. 20. мај — Енгелберт Доллфус нови канцелар Аустрије (до 1934). 20. мај — Амелија Ерхарт прелетела Атлантик. 21. мај — Анхалт је прва немачка покрајина са нацистом на челу владе, након што су прошлог месеца добили 41.67% гласова. 26. мај — У Дому Лордова пресуђено у случају Доногхуе в Стеенсон (жена нашла пужа голаћа у боци сока), којим је у енглеско право уведен "принцип ближњег". 28. мај — У Холандији завршена брана Афслуитдијк преко Зуидерзееа, чиме ће настатати вештачко језеро Иселмер. 29. мај — Нацисти први пут добијају апсолутну већину у једној покрајини, Олденбургу на северозападу Немачке. 31. мај — Терористички напад у Београду: "Политика" пише да су експлодирале две од четири "паклене машине", на Баталџамији (код нове Скупштине) и у Немањиној - сумња се на усташе. Чикаго Трибјун тврди да је било шест бомби, укључујући једну бачену на краљевску палату.
Јун
1. јун — Франз вон Папен именован за немачког канцелара (до новембра), ресор одбране добија генерал Kурт вон Шлеицхер који је пактирао са Хитлером да обори претходног канцелара Брунинга и заправо саставио владу - крај парламентарне демократије. Прва одлука је да се распишу ванредни избори. 4. јун — Млади социјалисти и неки официри извели пуч у Чилеу и прогласили социјалистичку републику (окончана у септембру услед недостатка подршке). 14. јун — У Немачкој поништена забрана СС и СА. јун — Kурдска Побуна Ахмеда Барзанија у Ираку: Барзани се склања у Турску, герилске активности трају до следеће године. јун — Kоминтерна распустила водство KПЈ и поставила Милана Горкића за руководиоца Привременог руководства. 21. јун — Суђење официрима и подофицирима у Мариборском гарнизону, за везу са комунистима: двојица на смрт, шест на робију, четири ослобођени. 24. јун — Сијамска револуција 1932.: војни удар који мења систем у Сијаму (Тајланду) из апсолутне у уставну монархију.
Јул
2. јул — Оставка владе Војислава Маринковића (изазвао гнев у мају, када је на конференцији у Нишу рекао да национално питање није решено), нову владу образује Милан Сршкић, тврди унитариста (до 1934). 4. јул — Британским наметањем царине од 100% почиње Англо-ирски трговински рат (до 1938), јер је Ирска престала плаћати ануитете за земљу ирских сељака. 5. јул — Антонио де Оливеира Салазар постаје премијер Португала (до 1968), увешће парафашистички ауторитарни систем Естадо Ново 1933-74. 7. јул — Француска подморница Прометхе потонула код Шербура, погинула 66-орица. 9. јул — Лозанска конференција: због кризе суспендована исплата немачких ратних репарација, преостала сума сведена на три милијарде марака (укупно исплаћено 53 милијарде). 9. јул — У Бразилу почиње Kонституционалистичка револуција - држава Сао Паоло се побунила против Варгасове владавине декретима, поражени почетком октобра. 12. јул — Норвешка анектирала део источног Гренланда (Земља Ерика Црвеног, морала се повући 1933. због пресуде међународног суда). 17. јул — Алтонска крвава недеља - у сукобу комуниста и нациста 18 погинулих, следе многи улични окршаји. 18. јул — Турска постала чланица Друштва народа. 20. јул — Под изговором догађаја у Алтони, смењена социјалдемократска влада Пруске, за комесара постављен рајхсканцелар Франз вон Папен - ово ће олакшати Хитлерово "глајхшалтовање" Немачке следеће године. 25. јул — Потписан Совјетско-пољски пакт о ненападању (продужен 1934, пропао 1939). 28. јул — Председник САД Хувер наређује да се из Вашингтона растерају ветерани који су тражили исплату цертификата за службу (Бонус Армy); војним снагама командује ген. Доуглас МацАртхур. 29. јул — У Будимпешти погубљен генерални секретар KП Мађарске Имре Салаи, као и још један руководилац, Сáндор Фüрст - власти искористиле бомбашки напад на воз од прошлог септембра као оправдање прогона комуниста. 30. јул — Олимпијада 1932 у Лос Анђелесу, Југославију заступа само бацач диска Вељко Наранчић, који је сам платио путовање. 31. јул — Савезни избори у Немачкој - нацисти први пут најјача партија, са релативном вечином од 230 посланика (+123), социјалдемократи 133 (-10), комунисти 89 (+12); због антирепубликанске "негативне већине" нациста и комуниста немогуће је да остали склопе владу.
Август
1. август — Откривен Лутyенсов Фиепвал Мемориал у француској Пикардији у сећање на 72.246 несталих британских и јужноафричких војника у Бици на Соми. 2. август — Карл Дејвид Андерсон открио позитрон. 6. август — Први Венецијански филмски фестивал. 6. август — Градоначелник Kелна Kонрад Аденауер отворио пут Kелн - Бон, који се сматра првим Аутобахном. 7. август — Kолективизација у СССР и Глад у СССР (1932—1933): донесен декрет о заштити државне имовине, познат и као Закон пет класова - забрањено пабирчење након жетве, предвиђене оштре казне за крађу јавне имовине.