Астрахан () град је у Русији и административни центар Астраханске области. Најстарији привредни и културни центар Доње Волге и Каспијског региона. Укључен у листу историјских градова Русије. Формира градски округ град Астрахан. Центар Астраханске градске агломерације.
Налази се у горњем делу ушћа Волге, на 11 острва Каспијске низије. Удаљеност до Москве друмом је 1400 км. Град је подељен на 4 административна рејона: Кировски, Советски, Лењински и Трусовски. Према попису становништва из 2022. у граду је живело 518.695 становника. У Астрахану живе представници више од 200 националности, 19 конфесија, постоји 170 друштава националних култура.
Овде постоји Астрахански аеродром.
Етимологија Постоји много легендарних и полулегендарних верзија о пореклу имена града.
Два уобичајена у прошлости мишљења о овој теми била су да име града потиче од старословенског „страхањ“, што значи „прорез“, или од скитских речи „ас“, тј. војвода, и „тархан“. Обе верзије оповргао је руски историчар Василиј Никитич ТатишчевЗайцев И. В. Астраханское ханство. М., 2004. С. 11.Татищев В. Н. Избранные произведения. Л., 1979. С. 172..
Име града у разним записима Комплетне збирке руских летописа: Азсторокањ, Азтаракањ, Азтарокањ, Азторакањ, Азторокањ, Азторохањ, Асторокањ, Асторохањ, Астрохањ, ХазторокањПолное собрание русских летописей . — : Языки русской культуры, 2000. — Т. 14 — С. 176—600 с. — .
Једнако неодржива је и верзија идентитета имена Тмуторокан и Азторокан, која је на све могуће начине промовисана у доба московског цара Ивана Грозног, а која се појавила зарад политичких интереса како би се поткрепиле претензије Москве на античке руске земље Тмуторокана. Ова верзија се поново појавила у аматерским радовима астраханског локалног историчара М. Кононенка већ 1990-их (објашњавајући назив „Аз-торок-кан“ као „ивица (крај) прве препреке“)Кононенко М. Ф. С любовью и благоговением: перевод «Слова о полку Игореве», примечания, комментарии, литературоведческие работы . — Астрахань: Джангар, 2002. — С. 78., али не подноси критику, пошто је аутор, ради оправдања, измислио Азтороканску кнежевину или краљевство, које је постојало и пре доласка Монголи у областима Волге и ДонаКононенко М. Ф. Русская Атлантида. Астрахань, 1999..
Татари-мишари имају легенду да су имали свог владара Сарај-кан, који је имао синове Астер-кан и Касим-кан. Ова легенда јасно показује покушај да се објасни порекло имена градова Сарај, Астрахан и КасимовАхмеров Г. Избранные труды. Казань, 1998. С. 147..
Најчешћа легенда међу Астраханцима је легенда о извесном кану по имену АстраCharnock, Richard Stephen. Local Etymology: A Derivative Dictionary of Geographical Names . — London: Houlston and Wright, 1859. — P. 18., који је овде владао у давна времена, или о његовој ћерки Астри, по којој је град добио име. Легенда је очигледно касног руског порекла. Питање његове веродостојности у научним круговима никада се није постављалоКрепость. Путешествие в Каспийскую столицу. Астрахань: ООО Типография «Нова», 2009. С. 22..
Постоје и контроверзне теорије, које повезују име града са племеном Аса, који је наводно овде лутао у средњем веку, и са тарханским писмом, које су Аси примили од кана Златне хордеШнайдштейн Е. В. Северный Прикаспий в древности: Учеб. пособие по истории края. Астрахань, 1992. С. 41, 43—44 (гл. «Ас-Тархан»).. Међутим, научници не знају ништа ни о једном племену Аса у околини Астрахана из историјских или археолошких извора. Историјски познати Аси или Јаси су Алани Северног Кавказа или Донског региона, а у контексту области Доње Волге помињу се само једном, у путописним белешкама Вилхелма де Рубрука, као становници града Сумеркента у предмонголско добаГильом Де Рубрук. Путешествие В Восточные Страны, главы 47—53 , издание 1957 года..
Постојала је верзија порекла топонима Астрахан од туркијског ас — дно, ниже (или асра — доле) и таркан, таракан — пребивајући (од тар, тоур, тор — стајати, боравити). Астаракан — налази се у доњем току, нижеГеография Астраханского края [Текст]: учеб. пособие / А. Н. Бармин, Э. И. Бесчётнова, Л. М. Вознесенская [и др.]. — Астрахань : Издательский дом «Астраханский университет», 2007. — 259 с..
Постоје подаци о граду 1666. године од отоманског путника и писца Евлије Челебија, који је до нашег времена сачувао још једну легенду о пореклу имена града. Он именује Астрахан на исти начин као и други путници и писци турског и кримског порекла Аждерхан, и пише да је раније у околини града живео зли змај аждерха (лик уобичајен у турском фолклору), који је поражен џигитом, ослобађајући тако становнике града од несреће. Град, основан на месту где је змај умро, одлучено је да се назове по змају Аждерхан (Змајев). Астрахански етнограф А. В. Сизранов забележио је занимљиву паралелу ове легенде са легендом о Зиланту, змају, симболу татарског КазањаА. В. Сызранов «Демонологический фольклор астраханских татар» . мини|Град Астрахан почетком 17. века. Човек у народној ношњи
Најраније помињање града потиче од арапског путника Ибн Батуте, који је посетио Хаџитархан 1334. године. Написао је: „За Татаре Тархан значи место ослобођено од пореза. Овај град је добио име по турском хаџију (ходочаснику), једном од побожних, који се појавио на овом месту. Султан му је дао ово место без царине, и оно је постало село; затим се повећао и постао град”Зайцев И. В. Астраханское ханство. М., 2004. С. 11—12.. Ову верзију порекла имена препричали су В. Н. Татишчев и С. Г. Гмелин, чувши је од астраханских Татара. Ова верзија се налази и касније, у историјским записима 19. века, забележена по речима локалних верских (муслиманских) властиЗайцев И. В. Астраханское ханство. М., 2004. С. 12..
У савременој историјској науци, управо се ова верзија сматра једином оправданом, јер постоје материјални докази: велики број новчића Златне Хорде 14–15 века, пронађених како на територији насеља Шарени Бугор, тако и у другим златнохордским насељима, где се јасно очитава место ковања, град Хаџитархан. Име овог златнохордског града различито су изговарали различити путници и амбасадори, јер су говорили различитим језицима и прилагођавали их непознатом звуку. Из тог разлога, имена Хаџитархан, Ас-тархан, Цитрахан, Цитархан, Дастархан, Асхтар-хан, Гаџи-таркхан, Гинтрахан, Аџи-дархан, Адјаш-тархан, Астороган, итд., су имена истог града. Главну улогу у искривљавању имена Хаџитархан, појаву кримско-отоманске верзије почетком 16. века са почетним А- Аждархан и њеном трансформацији у Астрахан одиграли су закони транзиције звукова на туркијским језицима (Хаџи > Аџи > Ази > Аз > Ас) и транслитерација туркијског назива града при писању латиничним словима на средњовековним портоланским мапама и при поновном читањуКрепость. Путешествие в Каспийскую столицу. — Астрахань: ООО Типография «Нова», 2009. — С. 23.Зайцев И. В. К вопросу о названиях города Астрахани в средневековых источниках / Зайцев. И. В. Астраханское ханство. — М.: «Восточная литература», 2006 — С. 229—242..
Физичко-географске карактеристике Астрахан се налази на југоистоку Источноевропске равнице, у Каспијској низији, у зони полупустиња. Координате центра: . Смештен на 11 острва, град се протеже дуж обале Волге на више од 45 км. Рељеф је раван, са засебним малим брежуљцима релативне висине 5–15 м. Висина центра града изнад нивоа мора је −23 мДанные об Астрахани на информационном портале «Погода России» ..
Клима Клима је умереноконтинентална, сушна са великим годишњим и летњим дневним амплитудама температуре ваздуха, малим падавинама и великим испаравањем воде. Град карактеришу источни, југоисточни и североисточни ветрови, суви ветрови се примећују од априла до августа. Овакав тип климе објашњава се географским положајем града у полупустињској зони.
У просеку има 213 сунчаних дана годишње. Дужина дана у Астрахану варира од 8 сати и 36 минута 22. децембра до 15 сати и 48 минута 22. јуна. Годишња количина падавина: 234 мм. Што се тиче количине падавина, Астрахан је највећи сушни град у Европи.
Прва запажања времена почела су 1745. године од стране појединачних астраханских ентузијаста. 1888. године отворена је метеоролошка станица у Астраханској реалној школи. Године 1934. основана је астраханска филијала Хидрометеоролошке службе, која је после низа реорганизација 1987. трансформисана у Астрахански центар за хидрометеорологију и мониторинг животне средине. Највиша температура забележена у Астрахану за цео период посматрања: +43,4 °C, а најнижа: −33,6 °C.
Историја Од 6. века Астрахан је био једна значајна пијаца између Европе и Каспијског мора. Од 13. века ту су се населили Татари. Град је постао средиште једног татарског каганата, а од 1556. године, од времена Ивана Грозног прешао је под власт Русије. Године 1569. Астрахан су опселе отоманске трупе, али су биле принуђене да се повуку у нереду. Идуће године, Турци су одустали од напада на Астрахан, омогућивши тако Русима да плове читавом Волгом. Тако је у 17. веку град постао капија руског продора на Оријент. Многи трговци из Јерменије, Персије населили су се у граду.
Забележена је једна велика побуна против руског цара почетком 18. века у Астрахану. Изграђен је кремљ и Успенска црква.
Становништво Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 520.662 становника, 16.161 (3,20%) више него 2002.
У Астрахану живе представници више од 173 националности, 14 верских конфесија у миру коегзистирају, функционише 17 друштава националних култура, 155 јавних удружења. +Национални састав према Сверуском попису становништва из 2010НародБрој, особаУдео оних, за које су информације о националности доступне у попису, %Руси339 85377,93Татари30 4326,98Казаси23 7835,45Азербејџанци57371,31Јермени41950,96Украјинци41410,95Ногајци37770,87Аварци36930,85Лезгини32550,75Цигани21410,49Остало11 0802,54Укупно назначена националност436 075100,00Националност није наведена84 264
Партнерски градови Сари Рашт Ахмедабад Атирау Брест Гран Попо Љубљана Исламабад
Референце
Категорија:Градови у Астраханској области Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији Категорија:Волга