Лама

thumb|Лама Лама () је домаћа врста, настала доместификацијом гванака. Гаји се у подручју Анда, првенствено као теглећа животиња, а мање због меса и длаке. Припитомљена је око 3500 година пре нове ере у Перуу. Јавља се у различитим бојама, од беле, преко смеђе и сиве до црне. Често је шарена, у комбинацији ових боја. Висина до врха главе јој износи око 1,8 м, а маса између 130 и 200 кг.

Овај преживар са Анда је сродник камиле. Постоје четири врсте лама: гванако, лама, алпака и викуња. Гванако и викуња су и данас дивље врсте; ламе и алпаке су још у прадавна времена припитомљене и постале домаће животиње. Обе те врсте нашли су припитомљене већ први амерички досељеници. Ламе живе на висоравнима Кордиљера до висине од 4.500 метара. Лама се највише користи као теретна животиња; може да носи терет до 50 килограма читавих 12 сати! Алпака има кратку, мекану и неговану длаку, па се гаји првенствено због тога. Женке обично рађају једно младунче годину дана после парења. Све врсте лама се служе необичним начином одбране. Пуштају противника да им се приближи, а онда му нагло и жестоко пљуну у лице накупљену пљувачку и све што им се налази у устима, односно избљувану биљну храну.

Ламе су друштвене животиње и живе са другима као стадо. Њихова вуна је мекана и садржи само малу количину ланолина. Ламе могу научити једноставне задатке након неколико понављања. Када се користи товар, могу да понесу око 25 до 30% своје телесне тежине на 8 до 13 -{km}-. Име лама су преузели европски досељеници од перуанских староседелаца.Oxford English Dictionary, 2nd edition, "llama"

Сматра се да су преци лама потекли из Великих равница Северне Америке пре око 40 милиона година, а затим су мигрирали у Јужну Америку пре око три милиона година током Велике америчке размене. До краја последњег леденог доба (пре 10.000–12.000 година), камиле су изумрле у Северној Америци. Од 2007. године, било је преко седам милиона лама и алпака у Јужној Америци и преко 158.000 лама и 100.000 алпака, које потичу од потомака увезених крајем 20. века, у Сједињеним Државама и Канади.

У митологији Ајмара ламе су важна бића. За небеску ламу се каже да пије воду из океана и мокри док пада киша. Према есхатологији Ајмара, ламе ће се на крају времена вратити у водене изворе и лагуне одакле долазе.

Класификација thumb|left|Традиционално обучена кечуанска девојчица са ламом у Куску, Перу

Ламоиди, или ламе (како су познатије као група), састоје се од викуње (-{Vicugna vicugna}-, раније -{Lama vicugna}-), гванака (-{Lama guanicoe}-), Сури алпаке и Хуакаја алпаке (-{Vicugna pacos}-, раније -{Lama guanicoe pacos}-), и домаће лама (-{Lama glama}-). Гванако и викуње живе у дивљини, док ламе и алпаке постоје само као припитомљене животиње. Иако су рани писци упоређивали ламе са овцама, убрзо је препозната њихова сличност са камилама. Оне су уврштене у род -{Camelus}- заједно са алпаком у -{Systema Naturae}- (1758) Карла Линеа. Међутим, одвојио их је Жорж Кивје 1800. године под именом лама заједно са гванаком. ДНК анализа је потврдила да је гванако дивљи предак ламе, док је викуња дивљи предак алпаке; последња два су стављена у род -{Vicugna}-.

Родови -{Lama}- и -{Vicugna}- су, заједно са две врсте правих камила, једини постојећи представници веома различитог дела -{Artiodactyla}- или парнопрстих копитара, који се називају -{Tylopoda}-, или „квргаво стопаласти”, по особеним избочинама на табанима њихових стопала. -{Tylopoda}- се састоји од једне породице, -{Camelidae}-, и дели ред -{Artiodactyla}- са -{Suinae}- (свињама), трагулинама (мишевидни јелени), -{Pecora}- (преживари) и -{Whippomorpha}- (нилски коњи и китови, који припадају реду -{Artiodactyla}- са кладистичког, ако не традиционалног становишта). -{Tylopoda}- имају мање или више афинитета према сваком од сестринских таксона, стојећи у неким аспектима на средњој позицији између њих, деле неке карактеристике сваке од њих, мада у другима показују посебне модификације које се не налазе ни у једном другом таксону.

thumb|left|Домаћа лама Открића из 19. века огромне и раније неочекивано изумрле палеогенске фауне Северне Америке, према тумачењу палеонтолога Џозефа Лејдија, Едварда Дринкера Коупа и Отнијела Чарлса Марша, помогла су разумевању ране историје ове породице. Ламе нису увек биле ограничене на Јужну Америку; обилни остаци слични лами пронађени су у плеистоценским наслагама у Стеновитим планинама и у Централној Америци. Неке од фосилних лама биле су много веће од садашњих облика. Неке врсте су остале у Северној Америци током последњих ледених доба. Северноамеричке ламе су категорисане као један изумрли род, -{Hemiauchenia}-. Животиње сличне лами биле су уобичајен призор пре 25.000 година, у савременој Калифорнији, Тексасу, Новом Мексику, Јути, Мисурију и Флориди.

Лоза камилида има добар фосилни запис. Животиње налик камили су праћене од темељно диференцираних, модерних врста све до раних миоценских облика. Њихове карактеристике су постале општије и изгубиле су оне које су их разликовале као камиле; стога су класификовани као артиодактили предака. Фосили ових ранијих облика нису пронађени у Старом свету, што указује да је Северна Америка била првобитни дом камила, и да су преци камила Старог света прешли преко Беринговог копненог моста из Северне Америке. Формирање Панамске превлаке пре три милиона година омогућило је камилима да се шире у Јужну Америку као део Велике америчке размене, где су даље еволуирали. У међувремену, северноамеричке камиле су изумрле на крају плеистоцена.

Карактеристике thumb|Костур ламе

Одрасла лама може да достигне висину од 17 до 18 -{m}- (55 -{ft}- 9 -{in}- до 59 -{ft}- 1 -{in}-) на врху главе и може да тежи између 130 и 272 -{kg}- (287 и 600 -{lb}-).Frequently Asked Questions - Blue Moon Ranch Alpacas У зрелости мужјаци могу имати 94,74 -{kg}-, а женке 102,27 -{kg}-. По рођењу, младунче ламе (које се назива крија) може да тежи између 9 и 14 -{kg}- (20 до 31 -{lb}-). Ламе обично живе 15 до 25 година, а неке јединке преживе 30 или више година.

Следеће карактеристике се посебно односе на ламе. Дентиција одраслих: секутићи очњака , преткутњаци , молари ; укупно 32. У горњој вилици, компримовани, оштар, шиљаст ланијарноформни секутић близу задње ивице премаксиле праћен је код мужјака најмање умереним, шиљастим, закривљеним очњаком у предњем делу максиле. Изоловани премолар сличан очњаку који следи код камила није присутан. Зуби моларне серије, који су у контакту један са другим, састоје се од два веома мала преткутњака (први скоро рудиментарни) и три широка кутњака, конструисаних генерално попут оних код -{Camelus}-. У доњој вилици, три секутића су дугачка, лопатичаста и испружена; спољашњи су најмањи. Поред њих налази се закривљени, субректни очњак, праћен након интервала изолованим минутним и често листопадним једноставним конусним преткутњаком; затим суседни низ од једног преткутњака и три молара, који се разликују од оних код рода -{Camelus}- по томе што имају мали помоћни стуб на предњој спољној ивици.

Исхрана thumb|Црна лама Опције за храњење ламе су прилично широке. Доступан је широк избор комерцијалних и пољопривредних извора сточне хране. Главни одлучујући фактори укључују цену хране, доступност, баланс хранљивих материја и потребну густину енергије. Младе, активно растуће ламе захтевају већу концентрацију хранљивих материја од зрелих животиња због њиховог мањег капацитета дигестивног тракта.

+ Процењене дневне потребе за сеном бромтраве, сеном луцерке и силажом кукуруза на бази 100% суве материје за ламе од 22 до 550 фунти. Телесна тежина (lb) Трава Луцерка Кукурузна силажа (као храна) (сува материја) (као храна) (сува материја) (као храна) (сува материја) 22 0,8 0,7 0,5 0,5 1,5 0,4 44 1,3 1,1 0,9 0,8 2,6 0,7 88 2,1 1,9 1,5 1,3 4,3 1,2 110 2,6 2,3 1,7 1,6 5,2 1,4 165 3,4 3,1 2,3 2,1 6,9 1,9 275 5,0 4,5 3,4 3,1 10,1 2,8 385 6,4 5,7 4,3 3,9 12,9 3,6 495 7,8 7,0 5,3 4,8 15,8 4,4 550 8,5 7,6 5,7 5,2 17,0 4,8

Понашање thumb|Товарна лама у националном парку Стеновите планине.

Ламе које су добро социјализоване и обучене да се заустављају и воде након задојавања су веома дружељубиве и пријатне да буду у близини. Оне су изузетно радознали и већина ће лако прићи људима. Међутим, ламе које су храњене на флашицу или које су превише социјализоване и којима се превише рукује у младости постају изузетно тешке руковање када буду одрасле, када ће почети да се понашају према људима као што се опходе једне према другима, што карактеришу напади пљувања, ударања и рвања вратом.

Ламе се сада користе као сертификоване терапијске животиње у старачким домовима и болницама. Лама Ројо, која се налази на северозападу Пацифика, је сертификована 2008. Клиника Мајо наводи да терапија уз помоћ животиња може да смањи бол, депресију, анксиозност и умор. Ова врста терапије расте у популарности, а учествује неколико организација широм Сједињених Држава.

Када се правилно одгајају, ламе које пљују човека је ретка ствар. Међутим, ламе су веома друштвене животиње у крду и понекад пљују једна на другу како би дисциплиновале ламе нижег ранга. Друштвени ранг ламе у крду никада није статичан. Они увек могу да се крећу горе или доле на друштвеној лествици бирајући мале туче. Ово се обично ради између мужјака да се види који ће постати доминантан. Њихове борбе су визуелно драматичне, карактерише их пљување, набијање једних на друге прсима, рвање вратом и ударање ногама, углавном да би се други избацио из равнотеже. Женке се обично виде само како пљују да би контролисале друге чланове стада. Може се утврдити колико је лама узнемирена по материјалима у испљувку. Што је лама више изиритирана, то ће дубље покушавати да извуче пљувачни материјал из сваког од три одељка стомака.

Иако се друштвена структура може стално мењати, оне живе као породица и брину једни о другима. Ако неко примети чудну буку или се осећа угрожено, емитује се аларм - гласан, рески звук који се ритмично подиже и спушта, а сви остали постају опрезни. Често певушити једни другима као облик комуникације.

Ламино стењање или „мва” стењање често је знак страха или беса. Несрећне или узнемирене ламе ће положити уши, док су уши подигнуте нагоре знак среће или радозналости.

„Оргле” је звук парења ламе или алпаке, који производи сексуално узбуђен мужјак. Звук подсећа на гргутање, али са снажнијом ивицом зујања. Мужјаци започињу звук када се узбуде и настављају током копулације.

Чуварско понашање

thumb|Лама чува стадо оваца на фарми у Масачусетсу.Lancashire, circa 1912]]

Коришћење лама као чувара стоке у Северној Америци почело је током раних 1980-их, и неки произвођачи оваца су од тада успешно користили ламе. Неки би их чак користили да чувају своје мање рођаке, алпаке.International Llama Association. (1995). "Guard Llamas." ILA Educational Brochure No. 2.Walker, Cameron. "Guard Llamas Keep Sheep Safe From Coyotes." National Geographic, 10 June 2003. Најчешће се користе у западним регионима Сједињених Држава, где преовлађују већи предатори, као што су којоти и дивљи пси. Обично се користи један кастрат (кастриран мужјак).

Истраживања сугеришу да коришћење више лама чувара није тако ефикасно као један. Више мужјака има тенденцију да се вежу једни за друге, а не за стоку и могу игнорисати стадо. Кастрат од две године блиско се везује за своје ново стадо и инстинктивно је веома ефикасан у спречавању грабежљиваца. Неке ламе се брже везују за овце или козе ако се уведу непосредно пре јагњења. Многи произвођачи оваца и коза указују на то да се специјална веза брзо развија између јагњади и њихове ламе чувара, и лама је посебно заштитничка према јагњади.

Коришћење ламе као чувара смањило је губитке од предатора за многе произвођаче. Вредност уштеђене стоке сваке године премашује цену куповине ламе и годишње одржавање. Иако није свака лама прикладна за тај посао, већина представља одрживу, несмртоносну алтернативу за смањење предаторства, која не захтева обуку и мало неге.

Влакна