Пешчаник је била радио-емисија истоимене медијско-продукцијске куће.Сајт Пешчаника: „О нама“ , Приступљено 23. 4. 2013. Емисија се емитовала на Радију Б92 од 2. фебруара 2000. до 10. јуна 2011. године. Уредници емисије биле су Светлана Вуковић и Светлана Лукић, која је била и водитељ емисије. Осим на радију, емисија се од 2005. објављивала и у виду књиге Пешчаник ФМ, а има и свој интернет часопис.

Према неким изворима, емисију је слушало између 350.000 и 400.000 слушалаца.Зокстер: „Случај Пешчаник: Добро организована мржња“; Срђа Поповић, 29.1.2009.-{knjizara.com: „Peščanik FM 14“}- , Приступљено 23. 4. 2013. Мото Пешчаника је: Ако вам је добро онда ништа.

У јуну 2010. године најављено је да је то била последња сезона радијске емисије. Међутим, у септембру исте године емитовање емисије Пешчаник на Радију Б92 је настављено.

Форма емисије Емисија је премијерно емитована на Радију Б92 петком у термину од 9:30, а реемитовали су је Радио 021 из Новог Сада, Радио Сто Плус из Новог Пазара, ОК радио из Врања и Радио Boom93 из Пожаревца. Трајање емисије је 90 минута.

Уводна шпица емисије траје око 5 минута и у њој се чују мисли политичара и мислилаца са простора Србије и бивше Југославије.

Форма емисије се састоји од уводника Светлане Лукић, након чега следи неколико интервјуа и документарних репортажа. Учесници емисије су интелектуалци грађанске оријентације и то социолози, економисти, правници, историчари, адвокати, новинари, писци итд., као и представници појединих група и организација попут геј и уопште ЛГБТ+ популације.Регионални геј лезбијски инфо портал (-{gayecho}-): „Добро, није време за геј приде, а за шта је време?“ ; Бобан Стојановић на „Пешчанику“, 18.12.2009. „Пешчаник“ се бави политичким темама и дешавањима у Србији, као што су дискриминација, проблеми током транзиције, корупција, лустрација, судство, насиље и људска права.-{Civil Rights Defenders: „Pescanik“}-; 9.7.2009.

Неки од учесника у емисији су били: Војин Димитријевић, Биљана Ковачевић-Вучо, Срђа Поповић, Иван Чоловић, Мирко Ђорђевић, Дубравка Стојановић, Весна Пешић, Владимир Глигоров, Мирослав Прокопијевић, Милутин Петровић, Миљенко Дерета, Петар Луковић, Теофил Панчић, Слободан Г. Марковић, Десимир Тошић, Никола Самарџић, Надежда Миленковић, Биљана Србљановић, Србијанка Турајлић, Латинка Перовић, Весна Ракић-Водинелић, Љубиша Рајић, Светлана Слапшак, Ласло Вегел, Павле Рак, Дејан Илић, Милан Вукомановић, Марко Видојковић, Миодраг Зец, Стјепан Месић24 сата: Месић: „Хрватско-српски односи у успону, остаје питање БиХ“, Приступљено 23. 4. 2013. и други.

На свака три месеца транскрипти емисије се објављују као књига. Књиге се штампају у 26.000 примерака, који се продају по цени прозводње или деле бесплатно на промоцијама, које се организују на трибинама широм Србије. Неке емисије су пренете и на -{DVD}- који се дистрибуира на сличан начин.

Сајт Од 2008. Пешчаник има и свој сајт на којем објављује прилоге својих сарадника на политичке, друштвене и културне теме. Сајт према неким изворима дневно посећује више од 5.000 људи и према изјави провајдера многи од њих проводе сате на овом сајту. Важнији текстови се преводе на енглески језик, а један шири избор се објављује као посебна публикација под насловом „Алманах“, чији је први број штампан 30. јануара 2009. На сајту Пешчаника могу се видети карикатуре Предрага Кораксића -{Coraxa}-.

Финансије Пешчаник финансира Норвешка народна помоћ, Шведски Хелсиншки комитет за људска права, Фонд за отворено друштво и друге организације.Сајт Пешчаника: „Пешчаник подржавају“ , Приступљено 23. 4. 2013. Током 2012. године Пешчаник је примио суму од 39.000 долараSerbia | National Endowment for Democracy од Националног фонда за демократију (NED) са седиштем у САД.

Филм о атентату мини|Плакат за филм На промоцији Пешчаника у Београду 14. септембра 2007. године започета је кампања приказивањем трејлера за документарни филм о атентату на Зорана Ђинђића. Филм треба да истражи политичку позадину атентата. Кампања је носила назив „Евро по глави слушаоца“. Специфичност овог филма је да су финансијери филма слушаоци „Пешчаника“.

Мото кампање је: „Ако нећеш ти - ко ће? Ако нећеш сад - кад ћеш?“

Критика Према Слободану Антонићу, емисија „Пешчаник“ је националистички обојена и да она као медијско-идеолошки сервис Друге Србије непрестано доказује тезу да је у Србији владајућа идеологија заправо фашистичка.Слободан Антонић: Историјски ревизионизам Друге Србије, Приступљено 23. 4. 2013. Такође у Антонићевим колумнама често се цитирају изјаве гостију ове емисије, које критикује у сличном контексту.Слободан Антонић: „Изазивање националне, расне и верске мржње“ и друга Србија , Приступљено 23. 4. 2013.

Мирјана Бобић Мојсиловић овој емисији даје „позицију свете краве“, заслужену неким неписаним правилом које је „изнад сваке медијске несавршености“, наводећи да директна оптужба Бориса Тадића да је лично одговоран за ометање ове емисије указује да, према мишљењу „гласноговорника“, такве потезе може да изведе само неко ко има „довољну моћ“. Између осталог, Бобић-Мојсиловић замера „парадоксално“ размишљање о слободи медија, јер како наводи, само док су „они“ слободни, то је критеријум да је стање добро.Вечерње новости: „Срце под притиском; Строго контролисани возови“; Мирјана Бобић-Мојсиловић, 31.1.2009.

Према писању Маринка Вучинића на сајту Бранка Драгаша, „Пешчаник“ говори острашћено и са мржњом и отворен је за расправу само уколико „папагајски понављате њихове ставове о тмурној, нецивилизованој и идеолошки затуцаној Србији“.Званична презентација Бранка Драгаша: „Светислав Басара на бранику Пешчаника“ ; Маринко Вучинић, 6. јул 2009.

Радио Слободна Европа наводи да програм Пешчаника заговара реформске и проевропске идеје и да напади на овај медиј не изненађују.Радио Слободна Европа: Коме смета Пешчаник?; Милош Теодоровић, 29.1.2009. Према писању Међународне фондације за људска права са седиштем у Даблину, циљ ове емисије је промовисање људских права.-{Front Line: „Vandalism and restrictions of freedom of expression against NGO Pescanik“}-; 4.2.2009.

Према писању Жељка Цвијановића, Пешчаник је емисија коју одобрава политичка партија ЛДП.Стандард бр. 88: „Култ“ ; Жељко Цвијановић, 25.1.2008. Теофил Панчић, колумниста НИН-а указује да је ова емисија „најревноснији критичар самог врха ЛДП“,НИН: „Мала породична несугласица“; Теофил Панчић, 2.7.2009. мада су текстови на сајту поменуте странке не само похвални, већ се и изједначава емисија са циљевима странке,Сајт ЛДП: „Пешчаник=Б92=ЛДП“; Милутин Петровић, 12.12.2007. али и оштро критикују неистомишљеници.ЛДПКула: „Нацисти за по кући“; Љиљана Јокић-Каспар, 4.2.2009. Балкан магазин преноси изјаву Светлане Лукић од 8.12.2006, која гласиБалкан магазин: Речи и мисли 2 ; приредила Александра Лазић, 18.12.2006.: Теофил Панчић за „Дневни културни инфо“ указује да је „Пешчаник“ једнако занимљив и десничарима и конзервативцима јер тако сазнају мишљења друге стране. Према његовим речима, ова емисија је позната по томе што допушта изразито анационалне и либералне ставове.Дневни културни инфо: „Теофил Панчић - аутор захваљујући чијем писању су многи остали нормални“ ; 27.1.2009.

Напади на Пешчаник У јануару 2009. године непозната лица демолирала су аутомобил Светлане Лукић на паркингу испред зграде Б92 у Београду. Неколико дана касније оборена је интенрет страница Пешчаника.[ Napad na Peščanik - E_ropa/regija - H-Alter]

Пешчаникове трибине, промоције и гостовања су више пута физички ометали припадници разних десничарских удружења. У фебруару 2008. припадници Отачаственог покрета Образ су упали на промоцију књиге из радио-емисије „Пешчаник“ у Футогу, узвикујући пароле против Јевреја, хомосексуалаца и организатора промоције.Б92 Образ на промоцији књиге Пешчаника, Приступљено 23. 4. 2013. Припадници Удружења грађана Наши спречили су снимање емисије у АранађеловцуНаши: „Извештај из Аранђеловца“ ; 10.1.2009., и тако даље. Према неким изворима, сајт Пешчаника је такође био мета хакераЕ новине: „Сајт оборен, емисија се омета - Пешчаник опет на удару“ ; 24.1.2009., што је наишло на осуду неких политичких партија, попут Г17 плус и Социјалдемократске уније.Кикиндске: „Пешчаник на удару наци-хакера“; 30.1.2009. Нападе на Пешчаник су пропратили и неки инострани медији.-{Global Voices en Español: “Pescanik” con sitio web dado de baja, emisión radial interrumpida y vehículo del editor destruido}-;-{Maria Alejandra Murua}-, 10.2.2009.

Награде Београдски центар за људска права доделио је Награду „Константин Обрадовић за унапређење културе људских права ауторкама Пешчаника за2001. годину.Београдски центар за људска права: Награда „Константин Обрадовић“ , Приступљено 23. 4. 2013.

Градоначелник Београда Ненад Богдановић је 19. априла 2006. уручио Награду града Београда ауторкама емисије Светлани Лукић и Светлани Вуковић.Е капија: „Уручене награде града Београда за 2005. годину“; 20.4.2006.

Емисија Пешчаник је 9. маја 2006. добила и награду Репортера без граница Аустрије. Емисију је номиновала Моника Наглер-Витгенштајн, председница огранизације „Песници у затвору“ из Стокхолма и чланица међународног жирија награде за слободу штампе „Прес Фридом“ (-{Press Freedom}-).-{oneworldsee}-: „Награда емисији Пешчаник“; 7.3.2007.

Референце

Спољашње везе

Пешчаник на сајту -{Youtube}-

Чланак о Пешчанику О гашењу Пешчаника

Категорија:Српске радио-емисије