Просигој (гр. Προσηγόης) је био владар Србије у првој половини 9. века. Наследио је оца Радослава, а за собом је оставио сина Властимира.
Биографија мини|240п|десно|Српске земље у 9. веку
Једине вести о Просигоју потичу из историографског дела под насловом О управљању царством (), које је написао византијски цар Константин VII Порфирогенит (945-959), а те вести гласе: „Када Бугарска беше под влашћу Ромеја, пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син, a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοίσέσθλαβοζ) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος) и до овог Властимира Бугари су живели мирно са Србима, као блиски суседи.”
Титула архонта коју Порфирогенит приписује и Просигоју обично се преводи као кнез. Како знамо да је Просигојев наследник на престолу Властимир владао до око 851. године можемо претпоставити да је Просигој владао и умро у првој половини IX века, али не и ближе којој у деценији. Ипак, постоји претпоставка да је у време Просигојеве владавине или за време владавине његовог оца Радослава био устанак Људевита Посавског (819—822) против франачке власти. Просигојев наследник био је Властимир по коме су историчари назвали целу прву српску владарску породицу - Властимировићи.
Управо у то време, франачки хроничар Ајнхард (ум. 840) је у својим „Аналима Франачког краљевства” (лат. Annales Regni Francorum) забележио, под 822. годином, да су Срби народ који држи велики део Далмације (лат. ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).
Види још Историја Србије у средњем веку Историја Срба у раном средњем веку Српске земље у раном средњем веку
Напомене
Референце
Извори и литература Извори
Литература
Викизворник
Константин Порфирогенит, „-{De administrando Imperio}-“ („О управљању Царством“) (глава 32)
Категорија:Властимировићи Категорија:Српски владари Категорија:Србија у 9. веку