Ђулићи су насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 2.083 становника.
Географија Налази се на 200-290 метара надморске висине, површине 6,72 км2 , удаљено око 3 км од општинског центра. Збијеног је типа. Припада мјесним заједницама Ђулићи (засеоци Бријестови, Буковача, Горњи Ђулићи, Драче, Ђулићи-Центар, Јовичићи, Крушковице и Малињак) и Ирице (Бјеловоде, Гибићи, Ирице, Иришкићи, Омеровићи и Хаџићи). Смјештено је у долини Мале Усоре. Атар је прекривен обрадивим површинама и шумарцима.
Историја Према предању, село је добило име према турској ријечи ђул, која означава ружу. У периоду аустроугарске управе, када је почела експлоатација шума у овом крају, изграђена је ускотрачна пруга Усора-Прибинић (демонтирана 1971), а први воз кроз Ђулиће прошао је 1891. године. Фирма "Хорват и Шајдиг" из Сарајева 1900-1909. градила је уз пругу постројења фабрике грађевинског материјала. Имала је циглану, а производила је и другу глинену робу, као и столарију. Сировине је набављала из околине и из Макљеновца Турског код Добоја. Фабрика је 1913. престала да ради, а након Првог свјетског рата фирма је ликвидирана. Франц Шајдиг имао је вилу у овом крају.
Становништво Село је 1879. пописано као Теслић Ђулић, а имало је 20 домаћинстава и 213 становника (муслимана); 1948. као Ђулићи - 134 становника. Селу су 1955. припојена насељена мјеста Густи Теслић, Ирице и Шимићи. Године 1971. имало је 1.035 становника; 1991. - 1.517 (713 Срба, 680 Муслимана, 36 Југословена, десет Хрвата и 78 из реда осталих); 2013. - 642 домаћинства и 2.086 становника (од чега 1.707 Срба, 12 Хрвата и 40 из реда осталих). Српске старосједилачке породице су: Грабовац - славе Никољдан; дио Јовичића (надимак Брђани) - Ђурђевдан; дио Јовичића (надимак Поточани) - Св. Симеона Мироточивог; Стјепановић - Петровдан; Цигић - Лучиндан. Према предању, ове породице поријеклом су из села Младиковине (општина Теслић). Сеоска молитва за родну го-дину (масла) одржава се на Духовски понедјељак. Старосједилачка хрватска породица је Профус. Бошњачке породице су: Гарић, Гибић, Зукић, Иришкић, Карабеговић, Омеровић. У селу живи и ромска породица Хусејиновић. Током и послије рата 1992-1995. у Ђулиће се доселио велики број породица из граничних села теслићке општине (Брезове Дане, Језера и Козила), која су страдала у Одбрамбено-отаџбинском рату и највећим дијелом припала Федерацији БиХ. У Другом свјетском рату погинуло је десет цивила, а у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. шест бораца Војске Републике Српске и осам припадника муслиманских/бошњачких оружаних снага. Погинулим борцима Војске Републике Српске у селу је подигнут споменик. Становништво се углавном бави пољопривредом или ради у Теслићу, гдје се налазе и најближа гробља свих трију конфесија, те православна и католичка црква. Месџид у засеоку Ирице, грађен 1971-1972, срушен је у рату 1992, а на његовим темељима 2002-2010. изграђена је џамија. Четворогодишња основна школа отворена је 1953, а 2019. радила је као деветогодишња ОШ "Иво Андрић". Село је 2019. имало друштвени дом, ветеринарску станицу, неколико трговинских, занатских и угоститељских објеката. У средишту Ђулића постављена је јавна расвјета и пјешачка стаза дуж магистралног пута Добој - Бања Лука. Село је добило електричну енергију 1965, асфалтни пут 1976, а телефонску мрежу 1984. године. Прикључено је на теслићки водовод.
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 710 (46,95%) 572 (45,03%) 503 (48,59%) Муслимани 673 (44,51%) 622 (48,97%) 518 (50,04%) Југословени 37 (2,44%) 52 (4,09%) Хрвати 12 (0,79%) 6 (0,47%) 6 (0,57%) Црногорци 5 2 Словенци остали и непознато 80 (5,29%) 13 5 Укупно 1.512 1.270 1.035''''''
Види још Општина Теслић
Референце
Спољашње везе
Радио-телевизија Републике Српске: Теслић- убијена седмогодишња Ромкиња, 11. 6. 2012. Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)
Категорија:Насељена места у Теслићу Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини