Кордунски Љесковац је насељено мјесто у општини Раковица, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска. Село је смјештено уз границу са Босном и Херцеговином и до 1991. године административно је припадало општини Слуњ. Ово село је сједиште парохије коју осим Љесковца чине и Нова Кршља, Басара и Корански Луг. До 1991. у Љесковцу је радила и осморазредна основна школа. Према попису из 2011. године у селу живи укупно 18 становника и сви су старији од 50 година.

Географија Положај Кордунски Љесковац се налази у општини Раковица. Од сједишта општине удаљен је 14 километара према истоку. Сусједна села су му Нова Кршља, Јамарје и Басара (Хрватска) и Тржачка Раштела, Ћехићи, Тржац и Црнаја (Босна и Херцеговина). Љековац је смјештен са лијеве стране ријеке Коране, која је уједно и граница са Босном и Херцеговином. Данас више није у функцији мост преко Коране, који је до 1991. године служио као прелаз у сусједну Цазинску и Бихаћку крајину.

Крајолик у коме је смјештено село је брежуљкаст, прекривен претежно листопадним шумама, са надморском висином до 326 m. Уз Корану се простире узак појас плодне равнице алувијалног тла тзв. баре и луке. Село захвата површину од укупно 9,6 -{km}-2.

Клима На овом простору превладава умјерена континентална клима са свјежим љетима и хладним зимама с количином падавина од 1200 -{mm}- равномјерно распоређених током цијеле године. Током године има више од 130 кишних дана. По климатским обиљежјима подручје Кордунског Љесковца је умјерено топло подручје, са средњом годишњом температуром ваздуха од 10,1°C. Најхладнији је мјесец јануар са средњом мјесечном температуром од –0,5°C, а најтоплији је мјесец јул са средњом мјесечном температуром од 19,7°C. Најнижа просјечна температура је –22°, а највиша 38°C.

Привреда Основна дјелатност овога краја је пољопривреда, сточарство и шумарство. Становништво Љесковца и сусједних села у периоду до 1991. године је улагало доста труда и у воћарство, те је већина домаћинстава имала значајне површине засада воћа и то претежно шљивика. Једна од посљедица рата од 1991. до 1995. године је и то што је дошло до измјене демографске структуре. У селу сада живи 18 становника старијих од 50 година, па је и привредна дјелатност занемарива. Потенцијал села данас лежи у развоју туризма, јер се општинско подучје Раковице граничи са Националним парком Плитвице. Осим тога у овом крају налаз се и и неколико пећина од којих су најпознатије Бараћеве пећине у Новој Кршљи, Јанковића пећина у Садиловцу и Божића пећина у Кордунском Љесковцу, а то даје прилику за развој спелеолошког туризма.

Историја Период прије Војне крајине Територија Дрежничке жупаније, на којој се налазио Кордунски Љесковац, била је у власништву више хрватских племићких породица. Средином 13. вијека је власт у овим крајевима била у рукама Нелипића, а од 1292. године цијела жупа је припадала породици Бабонић. Бабонићи су њоме владали све до 1323. године, када је власт прешла у руке породице Франкопан.Radovan Lopašić, Bihać i Bihaćka krajina, Zagreb (1890), str. 283 Ова хрватска племићка породица је господарила и сусједном тврђавом Тржац, те по њој једна грана ове породице носи назив кнезови Тржачки. Осмалије су почеле у те крајеве продирати 1530. године, када су по први пут похарали Тржац. Овај крај све до краја 16. вијека био на честом удару турских пљачкашких чета, те је зато послије 1590. године потпуно опустио.Radovan Lopašić, Bihać i Bihaćka krajina, Zagreb (1890), stranе 289-291.. Од средине 17. вијека Турци су почели обнављати тврђаву Тржац и насељавати њену околину.Radovan Lopašić, Bihać i Bihaćka krajina, Zagreb (1890), str. 291 Осим Тржца Османлије су господариле и сусједним крајевима преко Коране све до Свиштовског мира.

Период Војне крајине мини|лево|Аустро-турско разграничење на Кордуну 1795. године мини|десно|Крајишки војник са Кордуна Послије Свиштовког мира Војној крајини су припојене области око Цетинграда и Дрежника, као и области око Лапца и Срба. Разграничавање са Османским царством је завршено 1795. године.Galib Šljivo, Prvi pokušaj Bosanskih krajišnika da vrate Cetingrad... Prilozi, 31, Sarajevo (2002), str. 112

Аустријско-турски рат је био повод да много народа пређе из Османске у Хабсбуршку царевину. У Дрежничком котару насељено је у то вријеме шест села тзв. новоселија: Љесковац, Грабовац, Садиловац, Ваганац, Дрежник и Решетар. У Љесковцу је насељено 50 породица на 4800 рали (27,6km2) земље, од које је око 1300 рали било добре и плодне земљеМанојло Грбић, Карловачко владичанство, књ. 1, Карловац (1891), страна 110..

Кордунски Љесковац је, по наводима Франца Јулијуса Фраса 1835. године, служило као војна стража.Franz de Paula Julijus Fras, Cjelovita topografija Karlovačke vojne krajine,Gospić (1988), strana 210. Турци су село похарали два пута, 1809. и 1813. године.Franz de Paula Julijus Fras, Cjelovita topografija Karlovačke vojne krajine,Gospić (1988),str. 210 Послије тога у селу је остало 64 куће, односно 838 становника. Село је било сједиште парохије, а сви становници су били православне вјере. Црква Светог пророка Илије подигнута је 1867. године. Парохији су осим Кордунског Љесковца 1871. године припала и села: Стара Кршља, Јамарје, Машвина, Раковица, Нова Кршља и Корански ЛугШематизам, православне епархије Горњекарловачке, 1871..

Кордунски Љесковац је у погледу војне организације припадао Огулинској регименти. Као истурена предстража према турском Серхату, Љесковац је био на удару многим војскама за све вријеме постојања Војне крајине. Становништво овога краја претрпјело је многа страдања од упада Турака о чему свједоче и остаци људских кости пронађени у Божића пећиниVlado Božić, Ljudevit Rossi i Božićeva špilja, Srnjski zbornik 30, Senj (2003), strana 679..

Након што је Војна крајина 1881. године укинута Кордунски Љесковац је ушао у састав тзв. цивилне Хрватске. Успоставом Модрушко-ријечке жупаније 1885. године Љесковац улази у њен састав и постаје дио котара Слуњ. Оваква управна подјела је остала све до пропасти Аустроугарске монархије и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Период до Другог свјетског рата Послије 1878. године када је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину Кордунски Љесковац губи свој значај граничног стражарског мјеста. Војна крајина је укинута 1881. године село је ушло у састав Слуњског котара Модрушко-ријечке жупаније. Под крај 19. вијека и у првој деценији 20. вијека и Кордунски Љесковац и околна села захватио је талас исељавања. Разлози исељавања били су економске природе. У портази за послом многи су се иселили у Сједињене Америчке Државе. Исељеници, не ријетко ожењени људи, су радећи у иностранству издржавали породице, које су остале у завичају. Послије слома Аустроугарске монархије 1918. године Љесковац, као и остатак јужнословенских крајева монархије улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У новој административној подјели Краљевине СХС село је од 1918. године припадало Покрајини Хрватске и Славоније па све до 1922. када је цјелокупан Слуњски котар био укључен у новоосновану Приморско-крајишку област. Од 1929. године, када је држава подјељена на бановине, Љесковац је припадао Савској бановини, а од 1939. у саставу је Бановине Хрватске све до 1941. године.

Други свјетски рат Организација отпора Кордунски Љесковац је у току Другог свјетског рата био у саставу Независне Државе Хрватске и то у италијанској интересној области. Као и све области НДХ тако је и овај крај погодио талас усташких злочина и прогона. Највише становништва је страдало у току прве три године рата, а посебно 1942. и 1943. године. Масовна страдања српског становништва већ у првим мјесецима окупације довела су до организованог отпора. У септембру 1941. године је формиран герилски одред у Кордунском Љесковцу. Средином сепрембра у селу је фориран партизански одред „Кордунски Љесковац“ од гериских група из Црнаје и Коргунског ЉесковцаDušan D. Miljković, Stradanja u Cazinskoj krajini i antifašistička borba, Beograd (2011), strana 144.. За команданта је изабран Васиљ Божић, а за комесара Јосип СекулићМилош Гаћеша, Борци на Кордуну 1941 — Спомен Албум, Графички Завод Хрватске, Загреб 1986, страница 276.. Од тога тренутка становништво Љесковца се активно укључује у народноослободилачки покрет под вођством КПЈ. Кордунски Љесковац тада постаје слободна територија на коју се склањало становништво из околних села.

Истакнути борци мини|десно|Милан Чакширан, првоборац, народни херој и командант чете Из Љесковца су били ови истакнути учесници народноослоболилачког рата: Јосип Секулић који је био први комесар партизанског одреда Кордунски Љесковац, Симо Секулић, Милан Чакширан Буџан, првоборац, народни херој и командант чете. О Милану Чакширану је спјевана и пјесма: Мало је таквих породила жена Као мајка Милу Чакширана Док митраљез из бункера коси Бомбаши му привлаче се боси Јер наш Миле само тако ради, Дарује му бомбу од позади. Из бункера више пас не лаје, Миле чети митраљезе даје.Dušan D. Miljković, Stradanja u Cazinskoj krajini i antifašistička borba, Beograd (2011), strana 169.

Страдања становништва мини|лево|На Кордуну гроб до гроба Становништво Кордуна, а посебно општине Раковица поднијело је велике жртве током Другог свјетског рата. Становништво Кордунског Љесковца страдало је у масовним злочинима усташа, одвођењем у логоре и борбама са непријатељем. Осим тога доста народа је умрло од посљедица тифуса у току Четврте непријатељске офанзиве у зиму 1943. године. Тада се народ из Љесковца повлачио заједно са паризанском војском правцем: Кордунски Љесковац-Бихаћ-Босански Петровац-Дрвар-Гламоч-Ливно. Послије јењавања офанзиве преживјели су се втаћали преко Гламоча, Лапца, Коренице и Плитвичких Језера у своје пусто село. Послије ове велике бјежаније народ Кордуна, па тако и Љесковца није бјежао даље од свог завичаја до краја рата. Пали борциSvetozar Livada, Kordunski rekvijem,Zagreb (2008) strana 270. Жетве фашистичког терора Умрли од тифуса Укупно 98 420 164 682

Усташки злочини мини|десно|Црква Светог пророка Илије у Кордунском Љесковцу коју су усташе запалиле 18.јула 1942. године

Усташе су на српска села у општини Раковица нападали из својих утврђених упоришта у Дрежнику и Раковици, али и са босанске стране из Цазина. Током Другог свјетског рата многи усташки злочини су се десили и на овом подручју: Кордунски Љесковац — Дакића Гај: на прелазу преко Коране половином септембра 1941. на овом мјесту усташе су заклале 17 људи из села Рујница, Тржачка Раштела и Буковица. Кордунски Љесковац: 18. јула 1942. усташе из Слуња и Цазина су извршиле напад на село и у њему убиле 262 становника, од којих је већина било жена и дјеце. Јама Столина пећина: у лијевом кањону ријеке Коране, између Кордунског Љесковца и Бугара. На улазу у пећину усташа је сјекиром убио Евицу Растовац, стару 38 година, зато што је спријечавала бацање бомби на српске избјеглице које су се биле склониле у исту 21. јула 1942. године. Раковица, општинска штала: јул 1942. године, усташе су на овом мјесту погубиле укупно 326 становника села Кордунски Љесковац и Бугар.

Период 1945-1991.