Вранац (изговор [ʋrǎːnats]) је црногорска аутохтона црна сорта винове лозе. То је највише гајена сорта винове лозе у Црној Гори. Под именом Вранец гаји се у Македонији. Вранац се сматра најважнијом сортом винове лозе у Црној Гори и једном од најважнијих у Северној Македонији.

Прво помињање генетичке повезаности између Вранца и Кратошије (Зинфандел), описане као сродство првог степена, било је у раду Calò et al. (2008).

Међутим, пуни педигре Вранца утврђен је генетичком идентификацијом сорте у заједничком међународном истраживању Tello et al. (2020), под насловом „-{Population genetic analysis in old Montenegrin vineyards reveals ancient ways currently active to generate diversity in Vitis vinifera}-”. Истраживање је спроведено уз учешће Института за науку о виновој лози и вину (ICVV), Ла Риохе, Биотехничког факултета Универзитета у Љубљани, Лабораторије за примењену ентомологију Универзитета у Севиљи, Одељења за биологију Универзитета Западног Онтарија, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Биотехничког факултета Универзитета Црне Горе, Факултета за прехрамбену технологију, безбедност хране и екологију Универзитета Доња Горица, Подгорица, и Сектора за истраживање и развој Плантажа, Подгорица.

Утврђено је да је Вранац настао укрштањем аутохтоних црногорских сорти Кратошија и Дуљенга. Потврђено је да је Кратошија мушки родитељ, а Дуљенга женски родитељ.

Историја

Први опис сорте Вранац објавио је Митар Пламенац 1891. године у часопису Грлица. Опис сорте објављен је и 1909. године у ампелографији Пјера Вијале и Виктора Верморела.

Мараш и др. (2015) наводе да су бројни аутори из бивше Југославије, као што су Стојановић (1929), Булић (1949), Улићевић (1959, 1966), Настев (1967), Ћетковић (1978), Зиројевић (1979), Пејовић (1987), Аврамов (1988), Бурић (1995), Божиновик (1996), Мараш (2000), Мараш и др. (2004) и Милосављевић (2008), описивали Вранац као аутохтону црногорску сорту винове лозе и наводили да се историјски гајио само у Црној Гори.

Настев (1967) наводи да је Вранац аутохтона црногорска сорта винове лозе, која се углавном гаји у региону Скадарског језера, посебно у Црмници, али и на црногорском приморју. Такође наводи да је Вранац уведен у Македонију 1950-их година на експериментално поље Бутел, одакле се потом проширио широм бивше Југославије.

Булић (1949) наводи да се Вранац проширио из Црне Горе у Далмацију.

Распрострањеност и гајење

Крајем 19. и почетком 20. века, ареал гајења Вранца био је веома мали, простирући се на око 30 km. До Другог светског рата, сорта је углавном била распрострањена у субрегиону Црмница. У том периоду Вранац се није проширио изван сортних колекција или огледних винограда. Касније се из Црмнице проширио у друге делове Црне Горе и изван ње.

Године 2021. Вранац се гајио на 1.346 хектара, што је чинило 51,16% укупних површина под виновом лозом у Црној Гори. Изван Црне Горе, највише се гаји у Северној Македонији. Гаји се и у Херцеговини, на Косову и у централној Србији.

Ампелографске карактеристике

Чокот је бујан. Цвет је морфолошки и функционално хермафродитан. Лист је средње величине до велики, петоделан до седмоделан, при чему лисна плоча нема видљивих маља ни са једне стране. Грозд је средње величине до велики, цилиндричан, средње збијен, ретко растресит, масе 160–250 g. Бобица је средње величине, издужена, округла или овална, плаво-црне или црне боје, са танком покожицом и обилним пепељком. Спада у родне и веома родне сорте. Грожђе сазрева у трећој епохи. Позна је сорта. За добијање висококвалитетног приноса, сорти погодују добро осунчани положаји и топла, растресито-шљунковита, пропусна и умерено плодна земљишта.

Карактеристике вина

Вино је пуног тела, интензивне рубин-црвене боје, са аромама ситног бобичастог воћа као што су купина и боровница, и дискретним сувим зачинима. Описује се као вино врхунског квалитета и препознатљиво је по интензивној боји. Захваљујући богатом енолошком потенцијалу сорте Вранац, може се произвести више профила и стилова вина Вранац. Због својих квалитетних особина, погодно је и за купажирање са винима других сорти.

Фенолни профил и енолошки значај

Садржај фенолних једињења један је од главних фактора који одређују квалитет грожђа и вина. Количина и структура фенолних једињења у грожђу значајно утичу на енолошки потенцијал грожђа и сензорна својства вина, утичући на боју, трпкост, горчину, стабилност и потенцијал старења вина.

На полифенолни профил утичу различити фактори, као што су сорта грожђа, климатски услови и сезонске временске прилике, здравствено стање винове лозе, као и управљање виноградом. Поред тога, на полифенолни профил вина утичу и примењене технике производње вина. Хемијска природа и понашање полифенола доприносе отиску аутентичности и типичности сорте и њеног подручја порекла.

Испитивана сорта винове лозе Вранац из подгоричког региона има широк спектар разноврсних фенолних једињења. У узорцима његових листова, грожђа и младог вина идентификовано је 129 фенолних једињења, укључујући 38 антоцијанина и 23 флаван-3-ола. Од посебног значаја били су (епи)катехин 3-O-кумарат, оквирно идентификован у семенкама грожђа, и димери халкан–флаван-3-ола, оквирно идентификовани и у семенкама грожђа и у вину аутохтоне црногорске сорте Вранац. Ове врсте једињења никада раније нису биле забележене ни у једној сорти винове лозе нити у било којој врсти рода Vitis. (Епи)катехин 3-O-кумарат претходно је био изолован и идентификован у екстрактима зеленог чаја. Када су у питању врсте рода Vitis, пронађен је само у екстракту семенки грожђа аутохтоне сорте винове лозе Вранац. Структура (епи)катехин 3-O-кумарата пронађеног у екстракту семенке необична је и представља показатељ особености фенолног метаболизма семенки Вранца.

Ретка фенолна једињења идентификована у Вранцу могу представљати део његовог карактеристичног „хемијског отиска” и допринети аутентичности и препознатљивости сорте.

Биолошка активност и својства повезана са здрављем

Види још: Wine and health

Полифеноли као што су флавоноиди, антоцијанини, хидроксибензоати, хидроксицинамати и стилбени, главна једињења вина, добро су познати по својој улози у смањењу ризика од болести повезаних са оксидативним стресом, као што су кардиоваскуларне и неуродегенеративне болести и рак. Осим тога, ова једињења показују и добра антиинфламаторна својства. Утврђено је да антиоксидативну активност имају не само сама фенолна једињења, већ и неки од њихових метаболита.

Студија коју су спровели Ђорђевић и сарадници (2018), под насловом An insight into chemical composition and biological activity of Montenegrin Vranac red wine, имала је за циљ да опише хемијски састав и потенцијалне здравствене користи три вина Вранац добијена од нових клонова винове лозе (CI, CII и CIII), недавно развијених и признатих.

У целини, црногорскa винa Вранац представљаjy богат извор и фенолних једињења и минерала, показујући обећавајући антиоксидативни потенцијал. Вина садрже велике количине галне киселине, катехина и епикатехина, значајне односе K/Na и повољан садржај есенцијалних метала, што их чини производима са додатном здравственом вредношћу. У узорцима је била присутна значајна количина галне киселине и катехина. Ова два једињења, која су уобичајено присутна у винима, важна су из медицинских разлога. Заиста, неке студије су показале да гална киселина инхибира развој Алцхајмерове и Паркинсонове болести. Поред тога, катехин, познат као главно корисно једињење из зеленог чаја, омогућава добру одбрану од слободних радикала и, последично, болести повезаних са оксидативним стресом. Најзаступљенија компонента групе деривата хидроксициметне киселине у Вранцу била је кофеинска киселина, са просечном заступљеношћу од приближно 1,5% свих једињења утврђених анализом. Претходне студије потврдиле су да кофеинска киселина и њени деривати могу имати различите позитивне ефекте на људско здравље, као што су антиоксидативна, антиинфламаторна, имуномодулаторна и антитуморска активност. Кверцетин и мирицетин били су готово подједнако заступљене компоненте у групи флавонола. Познато је да кверцетин испољава антиоксидативна, антиинфламаторна, антиагрегациона, вазодилататорна и карциностатска својства. Пошто је његова структура више хидроксилована од хемијских структура других флавоноидних једињења, мирицетин испољава широк спектар биоактивности, укључујући антиоксидативне, антиинфламаторне, антибактеријске, антивирусне, антитуморске и потенцијално антидијабетичке ефекте.

Калијум, кључан за функционисање нерава и срца, био је најзаступљенији елемент у свим анализираним узорцима вина. Поред тога, проток K–Na неопходан је за спровођење нервних импулса, док је висок однос K/Na, који је забележен у овде анализираним узорцима вина, кључан за превенцију срчаних болести путем снижавања крвног притиска. Калијум такође учествује у метаболизму угљених хидрата и протеина.

Референце

Категорија:Црне сорте грожђа Категорија:Црвено вино