Кастав је град у Хрватској у Приморско-горанској жупанији. Према попису из 2001. Кастав је имао 8.891 становника. Данас је предграђе Ријеке; историјски, Кастав се увијек рачунао као део Истре. До претходног пописа 2001. године у саставу Града Каства налазило се 6 насеља: Брнчићи, Ћиковићи, Кастав, Рубеши, Спинчићи и Тринајстићи, али су на последњем попису 2011. године, сва насеља укинута без претходног референдума становништва, што је отворило бројне полемике. Сва насеља су удружена у јединствено насеље Кастав.
Географија Поглед из Кастава према Опатији|мини|лево|200п Кастав је насеље и подручје локалне самоуправе смјештено на брдима уз северни руб Ријечког залива.
Језгро Каства је смештено на брду 378 -{m}- изнад нивоа мора, 11 -{km}- западно од Ријеке, уз пут (Трсат) Ријека — Трст.
Подручје локалне самоуправе обухвата око 11 -{km²}-. Из града се пружа леп поглед на Кварнер с острвима Црес и Крк, као и на Учку и Опатију.
Историја мини|200п|Стари град Каства Кастав има дугу повијест. Пронађени су илирски налази (Јаподи); касније градом су владали Римљани (звао се Castua).
Сам град је изграђен као тврђава са 9 кула. Од 12. века градом владају Девински грофови из града Duino (у Италији). Око 1400. грофови Walse преузимају град; из тог раздобља потиче Закон Града Castua од Лета 1400 писан на народном језику. 1465. град прелази под Хабзбурговце, 1630. под Исусовачки ред, а 1773. под власт Аустрије. Године 1700. основана је школа. 1863. град је похарала епидемија колере. За време Краљевине СХС Кастав није припао Италији, за разлику од околних насеља. Кастав је до 1997. имао статус општине.
Становништво На попису становништва 2011. године, град, односно насељено место Кастав је имао 10.440 становника.
Подручје локалне самоуправе Град Кастав има 6 насеља:
насеље становника 1991. 2001. Брнчићи 504 677 Ћиковићи 1790 3089 Кастав 930 2037 Рубеши 1627 1722 Спинчићи 687 876 Тринајстићи 457 490 Укупно 5989 8891
Подручје је густо насељено, с преко 771 становника/-{km²}- (2001. године седмо по густини насељености у Хрватској).
Од 1. 8. 2003. сва су насеља обједињена у Кастав.
Подаци о народности су сљедећи:
народност проценат 1991. 2001. Албанци 1.16% Бошњаци (1991. Муслимани) 2.60% 1.23% Хрвати 72.72% 84,14% Словенци 1.34% 0.89% Срби 10.77% 4.27%
Горе кориштени подаци за 1991. преузети су из Пописа становништва, Државни завод за статистику Хрватске подаци за 2001. су с интернет стране ДЗС РХ (треба узети у обзир да су, могуће, промијењена подручја неких насеља).
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Кастав је имало 930 становника, следећег националног састава:
Управа Након избора 2005, у Градско веће су изабрани:
странка број места СДП-ИДС-ХСС-ЛС-ХСУ 8 ХДЗ-ХКДУ-ХД 4 АРС 2 ПГС 1
Након избора 2005. градоначелник је Деан Јурчић из СДП-а, а предсједник Већа Далибор Ћиковић, из исте странке.
Споменици и знаменитости мини|200п|Црква у Каставу Знаменита је жупна црква св. Јелене, на највишој тачки Каства. У Каству постоји још неколико капелица (св. Антуна Пустињака, св. Тројице, св. Фабијана и Себастијана, св. Миховила). Знаменити су градска врата и зидине. На северном крају старог града налази се импресивна незавршена црква.
Образовање У Каству постоји основна школа Милан Брозовић.
Познате личности Вјекослав Спинчић, политичар
Референце
Литература
Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Спољашње везе www.kastav.com
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској
Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Приморско-горанској жупанији