Димитрије Караџић (Беч, 12. јул 1836. — Санкт Петербург, 21. новембар 1883) је био српски официр, професор Војне академије, син Вука Караџића и Бечлијке Ане Марије Краус.
Биографија Рођен је у Бечу као син Вука Караџића и Ане Краус 1836. године. Од многобројне њихове деце, само су Мина и Димитрије остали у животу док су сви остали умрли у детињству или раној младости. Мина и Димитрије су били рођени истог дана 12. јула - 1828. и 1836. године.
Био је кадет Инжењерске академије у Клостербруку (данашњи град Знојмо у Чешкој). Школовао се на војним академијама у Аустрији, Немачкој и Холандији. Био је стипендиста Министарства просвете Србије у периоду 1850-1855. „Новине србске“ су у броју 25. од 3/15. марта 1855. године донеле вест да је кнез Александар Карађорђевић својим указом од 23. фебруара произвео Димитрија Караџића, који се налазио у аустријској Академији у Клостербруку, у чин потпоручника. Одлуком Владе Србије послат је у Берлин ради усавршавања у војним наукама, а затим 1857. одлази у Антверпен да би изучио грађење утврђења.
У јесен 1858. је дошао у Београд и добио чин капетана друге класе. Одао се коцки и пијанству и убрзо упао у дугове из којих га је отац извлачио. Добио је прекор и од кнеза Михаила Обреновића који је о свему томе званично обавестио Вука Караџића, и опоменуо га да успостави контролу над Димитријем. Вук га је тада узео у заштиту и Димитрије се привремено смирио. Добијао је писма од своје сестре Мине, велики део књиге „Писма Мине Караџић Вукомановић“ (Београд 1997. године, ) управо чине писма Димитрију.
Лагатор (на турском, означава "легло змија")"Правда", Београд 1931. године је био посед од 70 јутара који је купио Вук Караџић 1857. године на лицитацији за 1000 дуката и један цванцик. То је добио на поклон од кнеза Милоша „да остане његовом потомству као завештање“. После Вукове смрти 1864. године, његов син Димитрије је објавио намеру да прода Лагатор, и позвао евентуалне купце да се јаве. После продаје тог имања купио је једну кућу у Београду, а све остало потрошио. Поново се одао алкохолу и коцки и једном пао са коња у пијаном стању и повредио се.
Када је поново упао у дугове и веома срозао свој углед, одузета му је професура на Војној академији 1865. године и стављен је на располагање министру војске. Више се није могао задржати у српској војсци и отишао је у Русију. У Петрограду је служио као официр, као добровољац је учествовао у српско-турским ратовима 1876-78. После тога се поново вратио у Русију, где је и умро од туберкулозе 21. новембра 1883. године. Ствари су му продате на лицитацији за износ од око 200 рубаља. О томе је његова сестра Мина у Бечу обавештена писмом, добила је новац али није познато где је сахрањен.
Види још Петар Протић Драгачевац
Референце
Литература
„Писма Мине Караџић Вукомановић“, Београд 1997. године. . Сјај и пропаст раскалашног сина
Спољашње везе Дар и порок Димитрија Караџића (фељтон „Вечерњих новости“, 10-18. април 2007) Историјска библиотека: Димитрије Караџић и Јанко Вукомановић
Категорија:Рођени 1836. Категорија:Умрли 1883. Категорија:Бечлије Категорија:Срби у Аустрији Категорија:Официри Категорија:Личности Српско-турских ратова Категорија:Вук Стефановић Караџић