Никола Добровић (Печуј, 12. фебруар 1897 — Београд, 11. јануар 1967) био је српски и југословенски архитекта и професор на Архитектонском факултету у Београду.

Биографија Његова дела су углавном стварана у стилу модерне, а био је подједнако познат и као урбаниста. Студије архитектуре започео је у Будимпешти 1915,Никола Добровић: есеји, пројекти, критике, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Музеј науке и технике, Музеј архитектуре, 1998. а након прекида због 1. светског рата, наставио их је у на Чешком техничком универзитету у Прагу, где је дипломирао 1923. и радио до 1934. као архитекта. Вратио се у земљу и живео у Лападу код Дубровника. Године 1943 се прикључује НОП-. Од октобра 1944. радио је на обнови земље као начелник Архитектонског одељења савезног Министарства грађевина. Крајем 1945. постављен је за директора Урбанистичког завода НР Србије, а после одвајања засебног Урбанистичког завода Београда постаје његов први директор и главни архитекта града. У јесен 1948. преузима дужност редовног професора за урбанизам на Архитектонском факултету Техничке високе школе у Београду.

Био је дописни члан САНУ од 1961. и ЈАЗУ од 1963, а 1962. је добио Октобарску награду града Београда. Добио је Седмојулску награду за животно дело 1964. Одликован је Орденом рада са црвеном заставом 1965. године, а те године је постао и редовни члан САНУ. Био је и почасни дописни члан РИБА (Краљевски институт британских архитеката).

1968. је постхумно добио Октобарску награду за урбанистичке концепције по којима је грађен Нови Београд. Током 2022. у Галерији САНУ приређена је вишемесечна изложба „Никола Добровић – Под заставама модерних покрета”.

Његов старији брат био је сликар Петар Добровић.

Дела мини|План Генералштаба 100|мини|десно|Биста Николи Добровићу постављена у Згради Техничких факултета у Београду Архитектонска Вила у Прагу, 1925.Марта Вукотић Лазар: Београдско раздобље архитекте Николе Добровића, Плато, Београд, 2002. Стамбени објект са апотеком у Прагу, 1928.Тања Дамљановић: Прилог проучавању прашког периода Николе Добровића, Саопштења XXVII-XXVIII 1995./96, Београд, 1996. Масарикови домови у месту Крч у код Прага 1928. (као сарадник чешког архитекте Бохумира Козака) Југословенски студентски дом у Прагу 1928. Споменик Виктору Дику на острву Лопуду код Дубровника, 1932. Хотел Гранд на острву Лопуду код Дубровника, 1936. Била Напрстек у ували Сребрено код Дубровника, 1937. Вила Русалка на Бонинову, Дубровник, 1938. Вила Весна на острву Лопуду код Дубровника, 1939. Рестаурација палате Спонза у Дубровнику, 1939. Доградња и адаптација виле Волф (Опус X) на Лападу, Дубровник, 1939. Вила Адонис у Другом коналу код Дубровника, 1940. Вила Свид у Малом Затону код Дубровника, 1940. Дом феријалног савеза на Лападу (Монтовјерна), Дубровник, 1938-39. Државни секретаријат народне одбране у Београду (генералштаб), 1956-63. Градска Пошта, Херцег Нови, 1961. Институт „Никола Тесла“, Нови Београд, 1963. Дечије оделење Завода за физикалну медицину и рехабилитацију ”Др Симо Милошевић”, Херцег Нови, 1964. Дечја болница Игало, 1962.

Пројекти индустријске и наменске архитектуре Н. Добровића Пројекат индустријског насеља, 1954–1956, Јежево поље код Штипа; Идејна скица железничког чвора, 1955, Загреб Пројекат аутобуске станице, 1960, Игало

Галерија

Референце

Спољашње везе Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016. Биографија на сајту САНУ Архитектура Добровићевог Генералштаба - од настајања до питања у 2013.ој години Година академика Николе Добровића (САНУ, јануар 2022)

Категорија:Рођени 1897. Категорија:Умрли 1967. Категорија:Печујци Категорија:Срби у Мађарској Категорија:Чешки студенти и ђаци Категорија:Академици САНУ Категорија:Српски архитекти Категорија:Српски урбанисти Категорија:Професори Архитектонског факултета Универзитета у Београду Категорија:Архитектура модерне у Србији‎ Категорија:Добитници Седмојулске награде