Општина Костајница (раније Босанска Костајница и Српска Костајница) је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је насељено мјесто Костајница. Према прелиминарним подацима пописа становништва Агенције за статистику Босне и Херцеговине, на попису становништва 2013. године у општини је пописано 5.977 лица.
Насељена мјеста мини|лево|Мапа насељених места општине Костајница
Општина Костајница има површину од 85,12 km², чине је подручје града са 11 села, и једна је од најмлађих општина у Републици Српској (формирана 1995. године). Подручје општине Костајница чине насељена мјеста: Горња Слабиња, Грдановац, Гумљани, Зовик, Календери, Костајница, Мракодол, Мраово Поље, Петриња, Побрђани, Подошка и Тавија.
Историја Људске насеобине на подручју општине Костајнице познате су још из периода «Вучедолске културе». Према пронађеним остацима и сачуваним документима познато је да се још у ери старог Рима на подручју територије садашње општине Костајница одвијао жив трговачки саобраћај преко ријеке Уне. Захваљујући таквом положају, Костајница је била већ тада значајно насеље са изграђеним римским водоводом. Назив Костајница се као топоним први пут спомиње 1258. године. Током средњег вијека Костајница, као значајно трговачко насеље и тврђава, је у саставу Угарске краљевине тј. у посједу властеле која признаје угарску круну. Након 1513. године (побједа Турака код Дубице) у сталном ратовању мијењају се сљедећи господари: Османско царство и Хабзбуршка монархија, касније Аустроугарска монархија. Као саставни дио краљевине Илирије, 1809. године подручје Костајнице долази под власт Наполеона, и остаје до 1814. године. За вријеме француске владавине саграђен је дрвени мост између двије Костајнице који је олакшавао проток роба и људи. Једини тада мост на Уни служио је за превоз робе која је ишла са Средњег истока за Европу и обрнуто. Послије краткотрајне француске управе Костајница поново потпада под турску власт 1814. године. У периодима турске владавине становништво овог краја је подизало бројне буне. Најпознатија је Пецијина буна 1858. године коју су подигли хајдуци Петар Петровић Пеција и Петар Гарача. 1878. год Костајница поново потпада под аустријску власт и остаје све до завршетка Првог свјетског рата. За вријеме Аустроугарске Костајница је била прво котар, а касније испостава босанско-новског котара. За вријеме Краљевине Југославије Костајница је развијен трговачко-занатски центар. Током Другог свјетског рата становништво овог краја масовно је учествовало у борби против фашизма. О томе свједочи легендарна Баљска чета која је била састављена од бораца углавном регрутованих са овог подручја. Поред палих бораца, као жртве рата фашистичког терора живот је изгубило 1.848 житеља општине. Њихова стратишта су Јасеновац, Земун, Бајића јаме и Зечево Брдо. Након Другог свјетског рата Костајница под називом Босанска Костајница егзистира као Општина у саставу босанско-новског, а касније приједорског среза.„Костајница кроз историју”-{Ћурчија, Ж.}-: -{Општина Српска Костајница}- Српска Костајница, март 1995.
Општина Костајница постојала је до 1963. године, када је уз још неколико општина у СР БиХ, СФРЈ (Козарац, Љубија, Ивањска, Равно, Челић и друге) укинута и њена територија подељена и припојена тадашњим општинама Босански Нови (данас општина Нови Град) и Босанска Дубица (данас општина Козарска Дубица). У току распада Југославије, поново је успостављена као посебна општина. Општина Костајница у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка 1992. године. Име граду и општини промењено је у Српска Костајница, а новијим уредбама прво јој је враћено предратно име Босанска Костајница (одлука ОХР-а), а потом садашњи назив Костајница (одлука Народне скупштине Републике Српске). Прва сједница Скупштине општине општине Костајница (тадашње Српске Костајнице) одржана је 2. априла 1995. године, те се овај датум обиљежава као Дан општине.„Костајница: Начелник честитао дан општине, без обиљежавања због вируса корона”„Уставни Суд РС допустио укидање префикса босански”
Географски положај Општина Костајница смјештена је на сјеверозападном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине и представља један од крајева њеног географског пружања сјевероисток - југозапад (Костајница-Требиње). Територија општине Костајница се налази на десној обали ријеке Уне (око 40 км од њеног ушћа у ријеку Саву). Сјеверну и сјеверозападну границу чини ријека Уна, која је уједно и граница према Републици Хрватској, јужну границу чини општина Нови Град, а источну границу чини општина Козарска Дубица. С обзиром на величину, општина је малог пространства (85 км квадратна).
Најзначајнији путни правци на подручју општине су магистрални пут М-14 (Бихаћ - Босанска Крупа - Нови Град - Костајница - Козарска Дубица - Градишка) и регионални пут Р-475 (Костајница - Приједор), а велики значај има и гранични прелаз са Републиком Хрватском који се налази на самом улазу у центар града. Подручје општине захвата и жељезнички правац Загреб - Бања Лука, који на подручју Костајнице улази у насељу Грдановац. Регионални положај Костајнице (саобраћајнице, тржиште), као и оријентација према западној Европи су велика предност Костајнице. Општина Костајница је од Бања Луке удаљена око 100 км, Загреба око 90 км, а од Приједора 50 км. Са својих једанаест сеоских насеља и градом, Општина Костајница по функционалној регионализацији припада приједорској регији. Данас је значајније изражен утицај Приједора као регионалног средишта на простору општине Костајница. Град Костајница лежи највећим дијелом на алувијалној равни ријеке Уне (до 110 метара надморске висине) и на нижим унским ријечним терасама (110—120 м.н.в.). Сеоска насеља општине су јужније од града и на нешто већим надморским висинама до 400 м.„СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ КОСТАЈНИЦА БРОЈ 6/15”,скупштина општине Костајница и одговарајуће институције општине Костајница, 25. маја 2015.
Природно географске карактеристике У погледу рељефа територија општине Костајница може се подијелити на брдовито-брежуљкасти дио, на који отпада 3/4 општине са највишим брдима: Пастирево, Баљ и Ум и равничарски дио тј. долина ријеке Уне, на који отпада 1/4 територије општине. Подручје општине Костајнице је богато изворима питке воде,рјечицама и поточићима. Велики дио подручја ово општине прекривено је шумским прекривачем. Шумовити предјели су богати буквом, грабом, цером, храстом, липом, багремом и брезом, а посебно треба истаћи присуство питомог кестена на подручју брда Баљ. Општина Костајница поред свог средишта (територије града Костајнице) посједује и остала насеља које чини рурални дио општине. Рурални дио општине се дијели на 3 дијела: Низинско подручје - долина ријеке Уне, брдско-брежуљкасто подручје - Горњи плато, долина Стригове.
Низинско подручје се налази у сјеверном дијелу општине и захвата првенствено подручје долине ријеке Уне, због чега се ова два назива често могу користити наизмјенично, иако се у потпуности не преклапају. Ово подручје општине Костајница обухвата насељена мјеста: Петриња, Тавија и Грдановац. Када се погледа карта територије општине Костајница, може се уочити да ова територија није јединствена, јер је сјече само урбано подручје града Костајнице и насеље Мракодол. Укупна површина подручја обухвата 2.437 хектара: 33% површине земљишта је под ораницама и баштама, 45% под шумама, 3% под воћњацима и 13% заузимају пашњаци и ливаде и представља најнасељеније рурално подручје општине. Развијено је ратарство, сточарство и, у мањем обиму, воћарство. У шумама низинског подручја се истиче питоми кестен.
Горњи плато представља брдско-брежуљкасти дио општине Костајница и захвата њене јужне и централне дијелове. Ово подручје општине Костајница обухвата насељена мјеста: Горња Слабиња, Календери, Подошка, Гумњани и Побрђани. Укупна површина подручја обухвата 3.506 хектара, од тога је 42% површине под ораницама и баштама, 39% под шумама, 2% под воћњацима и 14% представљају пашњаци и ливаде. Иако му је површина највећа од свих руралних цјелина општине Костајница (поред урбаног центра - Костајнице), Горњи плато је најрјеђе насељено подручје ове општине. Подручје је богато шумама питомог кестена. Земљиште и положај подручја су погодни за развој воћарства.
Долина Стригове представља равничарско-брдски дио општине Костајница и захвата њене источне дијелове. Ово подручје је и прелазно подручје између горепоменута два, јер дио који се директно наслања уз рјечицу Стригову је равничарски дио и са својим елементима је веома сличан предјелима долине ријеке Уне (посебно дио гдје се Стригова улијева у Уну), док се дио који се удаљава од овог водотока постепено пење и прелази у брежуљке и брда, те подсјећа веома на предјеле Горњег платоа. Ово подручје општине Костајница обухвата само два насељена мјеста: Мракодол и Мраово Поље. Укупна површина подручја обухвата 2.138 хектара, од тога је 63% површине под шумама, 20% под ораницама и баштама, 12% под пашњацима и ливадама, а 2% под воћњацима. Подручје је слабо насељено и једна од главних особености подручја је да је земља погодна и за ратарство и за воћарство.„Студија интегрисаног развоја руралних подручја општине Костајница”, Еда – Агенција за развој предузећа и радна група за израду студије општине Костајница, новембар 2012.
Хидрографија Општина Костајница за своју површину је изузетно богата хидрографским потенцијалом који чине: ријека Уна, њена притока рјечица Стригова, те мањи водотоци: Мачковац, Вучијак, Тавија и Бубњарица.
Ријека Уна представља најзначајнији водоток општине Костајница. Она извире подно планине Чемернице у Хрватској и улијева се у ријеку Саву код Јасеновца. Укупна дужина ријеке Уне износи 212 km, а укупна дужина водотока ријеке Уне на подручју општине Костајница износи отприлике 16 km. У овом предјелу Уна има обиљежје мирније низинско-панонске ријеке и све је плића услијед таложења кречњака који ствара седру. Уна погодује различитим спортско-рекреативним активностима као што су купање, риболов, вожња чамцима, а посебно је атрактивна током љетњег периода, када њену обалу преплави мноштво купача и излетника. мини|десно|550 п|Фотографија ријеке Уне израђена у периоду јула мјесеца, на којој су приказане кречњачке наслаге, односно седре, сасвим јасно уочљиве са жбунастим растињем, а овакав тип корита Уне је типичан за предио њеног тока кроз обје Костајнице
Рјечица Стригова настаје у селу Стригови и улијева се у ријеку Уну у насељу Мракодол. То је брдска рјечица која у горњем и средњем току има мјестимичне каскаде, док у доњем току има вирове дубоке и по неколико метара. Притоке рјечице Стригове су Мекиња, Јабланац, Календровац и Студена са притоком Јаворова ријека, те потоци: Студена, Рисојевића јарак, Палешки, Цвикића и Пилиповића јарак. Стригова је специфична по јединственом феномену који се дешава сваке године почетком априла. Ријеч је о мријесту рибе шкобаљ (подуст), која у великом броју плива из ријека Сане и Саве у ријеку Уну, а затим 2 km узводно у Стригову како би се мријестила у њеном кориту, гдје остаје 10 - так дана, а потом се враћа преко ријеке Уне у ријеке Сану и Саву, док један дио остаје и у ријеци Уни. Захваљујући овом феномену Стригова је једино природно мријестилиште ове рибе у региону. Поред рибе шкобаљ у рјечици Стригови се мријесте и рибе младица и клен.
Геолошке карактеристике Велико подручје југозападног дијела терена општине Костајница који захвата простор Малог и Великог Пастирева изграђује дебела серија „Козарачког флиша”, која дискординатно лежи