1995

1995. је била проста година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Аустрија, Финска и Шведска су постале чланице Европске уније. 1. јануар — Уз посредовање некадашњег америчког председника Џимија Картера, у Босни и Херцеговини ступило на снагу четворомесечно примирје. 1. јануар — Царинска унија са Турском је почиње да се примењује а заснована је на Анкарском споразуму из 1963. године и његовом Додатном протоколу (1970). 17. јануар — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара.

25. јануар — Састанак Караџић-Мартић на Палама: обећана заједничка одбрана у случају хрватског напада на РСК након повлачења мировних снага.

25. јануар — Инцидент са норвешком ракетом: путања лансиране норвешко-америчке научне ракете има сличности са могућим путањама америчких нуклеарних ракета, што изазива узбуну у Русији. 26. јануар — Нови командант снага УН у Босни и Херцеговини је генерал Руперт Смит, који је наследио Мајкла Роуза. 27. јануар — Начелник полиције у Тешњу хапси хрватске званичнике - као одмазду за хапшења бошњачких званичника. 29. јануар — Војислав Шешељ пуштен из београдског затвора после четири месеца. 30. јануар — Представљен план З-4 — политичка аутономија за Србе у Хрватској; Срби не желе да погледају план док не добију гаранције да ће УНПРОФОР остати.

30. јануар — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи.

Фебруар

6. фебруар — Отворен положај америчких обавештајних служби на Брачу. 7. фебруар — УН извештавају о 62 лета хеликоптера из Србије у БиХ близу Сребренице последњих дана, што је кршење забране летења. 9. фебруар — ВРС покушава да поврати Клокот код Бихаћа. 11. фебруар — Експлозија у фабрици барута у Лучанима, петоро погинулих. 12. фебруар — Борбе између ВРС и АРБиХ код Босанске Крупе, настављају се код Бихаћа. 12. фебруар — Посматрачи УН чују и виде авионе изнад аеродрома у Тузли. 13. фебруар — Хашки трибунал оптужује 21 Србина за злочине у и око логора Омарска. 13. фебруар — Скупштина РС поново одбацује план Контакт групе. 13. фебруар — Испред хотела „Путник” на Новом Београду убијен Михаило Дивац (1967—1995), бивши боксер и криминалац. 13 — 14. фебруар — АРБиХ, уз подршку ХВО, окупира Заваље, Соколац и брдо Дебељача јужно од Бихаћа. Током месеца, „Оперативна група Паук“ (НОЗБ, СВК, ЈСО, СДГ) напада истурено подручје АРБиХ на северу Бихаћког џепа - Подзвижд, Мала Кладуша, Шуматац. 14. фебруар — Предлог Контакт групе: укидање санкција СРЈ у замену за признање Хрватске и БиХ (укључујући границе), равноправан третман босанских Срба са Бошњацима и Хрватима у БиХ и останак УНПРОФОР-а у Хрватској (Милошевић одбија). 17. фебруар — Нереди у Тетову након што је полиција прекинула предавања на албанском универзитету, 1 погинула особа. 18. фебруар — Два српска цивила убијена код Храснице у кршењу прекида ватре. 20. фебруар - Представници РС Крајине и Републике Српске разговарају о заједничкој стратегији у случају хрватског напада (основан заједнички савет за одбрану). 20. фебруар — УН изјашњавају да влада БиХ све више користи хеликоптере, супротно забрани летења.

25. фебруар — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка "Беринг", једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.

Март 3. март — Завршена Мировна операција Уједињених нација у Сомалији.

7. март — Први чеченски рат: Руси освајају Грозни (види Прва битка за Грозни). 7. март — Бивши комуниста Јожеф Олекси је нови пољски премијер (до 1996). 8. март — Командант локалног ХВО-а, Владо Шантић, нестаје у Бихаћу. 8. март — Парламент РС Крајине одбацује иницијативу председника Милана Мартића за смену премијера Микелића. 11. март — Убиство Наташе Учур и Милице Лаловић У току примирја на сарајевском ратишту, око 15:00 часова, снајперски хицима усмрћене су дјевојчице Милица Учур и Наташа Лаловић, у сарајевској улици Раве Јанковића. Девојчице су убијене на месту где су се играле. Према изјавама очевидаца и сведока страдања, снајпериста који је пуцао са десне стране Миљацке, са зграде „Лориса", био је припадник сарајевске 101. бригаде тзв. Армије РБиХ, Сејо Пискић. 12. март — Фрањо Туђман изјављује да може одустати од свог захтева за повлачење УНПРОФОР-а под условом да надгледају границу са Србијом и Босном и Херцеговином. 13. март — Током потере у београдском Пионирском парку, криминалац П. Ј. убија полицајца, а затим рањава још четворицу бацајући бомбу (пуцао је себи у главу, али је преживео, касније осуђен на смрт). 14. март — Девет француских војника погинуло у транспортеру који је слетео са пута код Игмана. 15. март — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану. 17. март — У Улици Светозара Марковића, приликом интервенције, тешко рањен Горан Радуловић, службеник СУП-а, а преминуо је три дана касније. Убиство је извршио Жељко Максимовић Мака. 18. март — Мајкл Џордан се враћа у НБА после две године. 20. март — Пролећна офанзива АРБиХ, упркос прекиду ватре: на Мајевици, око комуникационог торња на врху Столица; и на Влашићу, по мећави и екстремној хладноћи. ВРС одговара гранатирањем Тузле, Травника и других градова. 20. март — Напад сарином на токијски метро у којем су чланови култа Аум Шинрикјо убили 12 људи - вођа Шоко Асахара ухапшен је у мају. 21. март — Бихаћки џеп: оперативна група „Паук“ заузела је већи део избочине Подзвизд, борбе су се затим водиле према Врнограчу (заузет тек у јуну). 22. март — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир. 23. март — Капетан италијанског рибарског брода рањен код Шибеника од стране хрватске патроле. 24. март — Британски војници први пут после 26 година не патролирају Белфастом. 25. март — Мајк Тајсон је пуштен из затвора после три године и поново боксује од августа. 26. март — Шенгенски споразум ступа на снагу у неколико европских земаља. 27. март — 67. додела Оскара: Најбољи филм иде Форесту Гампу, са укупно шест награда од 13 номинација; Најбољи страни филм иде руском филму „Ватрено сунце“, а у конкуренцији је и македонски филм „Пре кише“. 27. март — ВРС почиње операцију „Спреча 95“, покушавајући да пресече избочину Сапна-Теочак (или 4. 4). 28. март — Аргентински лист Ambito Financiero извештава да је око 1.300 тона оружја на путу ка Напуљу, намењеном Хрватској; министар одбране упозорава УН 30. да је терет можда преусмерен. 28. март — 7. април — У Берлину је одржана прва Конференција УН о климатским променама (Конференција страна, COP 1); Берлински мандат предвиђа смањење емисије гасова стаклене баште (министарка екологије је Ангела Меркел). 31. март — Резолуција 981 Савета безбедности УН: мисија УНПРОФОР-а у Хрватској замењена је УНЦРО-ом (Операција Уједињених нација за обнављање поверења) - мањим снагама, са посматрачима на граници са Србијом и Босном и Херцеговином; 31. март — Резолуција 982 СБ УН: Мандат УНПРОФОР-а у БиХ продужен до 30. 11.; 31. март — Резолуција 983 СБ УН: УНПРОФОР у БЈР Македонији преименован у УНПРЕДЕП.

Април

7 — 8. април — Први чеченски рат, масакр у Самашкију: око 300 цивила убијено у селу у западној Чеченији. Касније тог месеца, руске снаге покрећу офанзиву у јужним планинама и полако потискују сепаратисте. 10. април — У стану на Бежанијској коси приликом пљачке убијена Јелица Коприћанац, коју је убио пријатељ њеног сина Данијел Вујић (рођени брат Илије Вујића убице породице у Похорској улици 1993). 11. април — Руски генерал Александар Перељакин смењен са места шефа Сектора УН Исток у Хрватској (корупција и транспорт оружја преко Дунава). 11. април — Представници Контакт групе разговарају са Слободаном Милошевићем, али га не успевају убедити да призна Босну у замену за укидање санкција. 13. април — Гранатиран аеродром у Дубровнику, касније тог дана једна особа убијена у Конавлима. 14. април — Резолуција УН 986 дозвољава Ираку да продаје нафту за финансирање хуманитарних потреба, што постаје програм „Храна за нафту“ следеће године. 15 — 17. април — Затворена седница парламента РС у Санском Мосту, трење између цивилног и војног руководства. 17. април — АРБиХ напредује ка Трескавици, 20. је објављено да су окупирали врх Ђокин Торања. 19. април — Од експлозије камиона-бомбе испред деветоспратне зграде федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. 19. април — Операција Садејство 95 ВРС жели да прошири коридор у Посавини: ХВО нападнут у Бодеришту јужно од Брчког - добици су избрисани контраофанзивом АРБиХ 26-27. 4. 19. април — Отворена је зграда терминала аеродрома Чилипи, граната је пала поред писте. 19. април — Резолуција 987 СБ УН: о безбедности УНПРОФОР-а у БиХ након напада на њу (два Француза су убијена, снајперима 14. и 15.). 20. април — Влада БиХ одбија да продужи прекид ватре, ако је Србија не призна. 21. април — Резолуција 988 СБ УН: делимична суспензија санкција против СРЈ продужена за још 75 дана (до 5. 7.). 21. април — Откривен је Споменик жртвама немачког логора Старо Сајмиште у Београду. 22. април — У кафићу на Петловом брду убијен Ивица Тасић. Њега је убио Иван Цветковић звани „Жућа”. 22/23. април — Аутопут кроз западну Славонију затворен је на 24 сата, након што су хрватски цариници зауставили српске камионе у источној Славонији. 24. април — Главни тужилац МКТЈ Ричард Голдстон именовао је Радована Караџића, Ратка Младића и Милорада Станишића као осумњичене за ратне злочине. 26. април — Офанзива АРБиХ код Бихаћа, Велики Скочај и Чот заробљени. 28. април — Резолуција 990 Савета безбедности УН: одобрено слање мисије УНЦРО у Хрватску. 28. април — АРБиХ и ХВО нападају коридор код Брчког. 28. април — АРБиХ напада радарску станицу на Пљешевици. 29. април — Инцидент код Окучана - Србин убијен у тучи на бензинској пумпи, пуцано на возила на аутопуту, три особе убијене; аутопут је затворен (отварање ускоро заказано за 1. мај).

Maj 1. мај — У операцији „Бљесак“ Хрватска је запосела Западну Славонију која је до тада била део РСК, протеравши око 18.000 Срба са тих простора. 2. мај — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.

2. мај — Рат у Хрватској: Крајишке снаге, као одмазда за операцију „Бљесак“, испаљују ракете дугог домета на Загреб - седам мртвих у два дана ракетних напада; ХВ заузима Окучане. 4. мај — ХВО осваја и српски део Пакраца. 4. мај — ВРС и специјална полиција поново заузимају врх Трескавица Ђокин Торањ - АРБиХ напада још неколико дана. 5. мај — Операција Пламен 95 или Битка за Орашје: ВРС покушава да заузме Орашје до јуна. 5. мај — Бањалучки бискуп Фрањо Комарица у кућном притвору, католичке цркве и канцеларије Каритаса су уништене. 7. мај — Жак Ширак је изабран за председника Француске. 7. мај — Борбе у Сарајеву, 11 погинулих од гранате у близини тунела на Бутмиру. 7. мај — Голиста Жак Ширак изабран је за председника Француске, победивши социјалисту Жоспена са 52,6% гласова. Ово је крај коегзистенције, али премијера Едуара Баладура, Шираковог ривала у првом кругу, 17. замениће Ален Жипе (до 1997). 7. и 18. мај — У Етиопији су одржани први вишестраначки избори у историји. 9. мај — У Москви је откривен Споменик победе, највиши у Русији, висок 1418 дециметара, по један за сваки дан рата. 10. мај — Катастрофа у руднику злата Вал Рифс на Оркнију, Јужна Африка. Локомотива која је отишла у рудник злата Вал Рифс пала је у окно лифта на узлазни кавез и узроковала да се он сруши 460 метара на дно окна дубоког 2100 метара, усмртивши 10 људи. 10. мај — Борбе у босанској Посавини код Орашја (држао ХВО), наредних дана гранатирано је и Брчко (коридор РС). 11. мај — Резолуција Савета безбедности УН 992: о слободи пловидбе Дунавом.