мини|mini|Црква светих Петра и Павла у Блату Блато је насељено место у саставу општине Мљет, на острву Мљету, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.
Географски положај
Смештено је на средњем делу острва уз плодно, истоимено, поље.
Историја
До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу старе општине Дубровник.
Доласком словенског становништва на Мљет, оснивају се прва стална насеља на острву. Блато је настало као треће насеље, уз врло плодно поље, које се се налази у непосредној близина Блатске блатине, извора питке воде, која је напајала цело поље и од које је настало и име места. Због свог повољног положаја, Блато је у једном тренутку било толико велико насеље да је имало властиту основну школу, која данас више није отворена.
Становништво
На попису становништва 2011. године, Блато је имало 39 становника.
Број становника по пописима— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001. 1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011 107 93 78 118 119 160 204 227 174 165 141 107 91 77 46 39
Напомена: У 1981. смањено издвајањем делова насеља Козарица и Ропа у самостална насеља. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеље Ропа.
Блато је од постанка било једно од већих насеља на острву, али због исељавања становништа на обалу, поглавито у насеља Ропа и Козарица, сваким пописом становника Блато бележи пад броја становника.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Блато је имало 77 становника, следећег националног састава:
Привреда
Насеље је смештено подно високог брда (514 м), на рубним деловима плодног поља, које је било потпуно заштићено са свих страна те није било страха од ненаданих напада и то су били главни услови да Блато своју привреду темељи на гајењу винове лозе те излову јегуља, које се у зимско време мресте у оближњој блатини. Своје производе становништво је извозило у Дубровник преко 4 км удаљене луке Козарице. Данас се становништво још увек бави гајењем винове лозе, али градњом водоцрпне станице, постаје острвски водоводни центар, врло битан у летњим месецима.
Референце Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Референце
Литература
I. Dabelić: Mljet — zeleni otok, Vjesnik, Zagreb 2004.
Спољашње везе
Мапа
Фотографије
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској Категорија:Општина Мљет Категорија:Насељена места у Дубровачко-неретванској жупанији Категорија:Мљет