200п|мини|десно|Православна икона Јована Крститеља Свети Јован Крститељу источној хришћанској традицији (, [-{Yohanan Ha'Matbil}-], ) је хришћански пророк из 1. века који је вршио крштења (погруживања) на реци Јордан, који је по сведочанству Јеванђељâ крстио Исуса Христа, који иако без греха приступио је Јовану да га крсти.
Јован Крститељ је позивао људе на покајање и окретање Богу. Био је важна религијска личност 1. века, чији је покрет вероватно био масовнији од Исусовог.Funk, Robert W. and the Jesus Seminar. HarperSanFrancisco. . John the Baptist cameo. Најпознатији је по томе што је крстио Исуса, који је прихватио његову поруку. Неки суштински елементи Јовановог покрета, као пост и крштење, су вероватно ушли у рано хришћанство под утицајем Јованових ученика.
Својом појавом, пустиножитељством, проповеђу покајања и разобличавањем силника овога света показивао је црте које ће касније развити јуродиви.
У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник (претеча) Христов. У исламској традицији је познат као пророк Јахја ибн Закарија (арапски: يحيى بن زكريا Yaḥyā ibn Zakarīyā), Јахја син Захарије. Мандејци указују Јахји највише поштовање сматрајући га јединим истинским месијом (христом), због чега су познати и као хришћани светог Јована Крститеља
Позадина
Јудеја је била делимично хеленизована јеврејска територија је под влашћу Римског царства, али међу Јеврејима је постојала јака нада повратка независности. Иако је период Јовановог живота углавном био миран (посебно између 7. и 26. годинеJohn P. Meier's A Marginal Jew, v. 1, ch. 11), постојала је стална могућност избијања побуна, нереда и насилног отпора (види о зилотима). Ирод Велики, Идумејац кога је римски сенат поставио за краља Идумеје, Галилеје, Јудеје и Самарије, је владао од 37. п. н. е. до 4. п. н. е. Након његове смрти, Римљани су поделили краљевство између његових синова, те је Ирод Антипа владао Галилејом али не и Јудејом, која је постала засебна провинција. Јованова постојбина је била Јудеја, јужно од Самарије и Галилеје.
У јудаистичкој религији Јовановог времена је постојало неколико праваца. Фарисеји су били значајна странка, и веровали су у васкрсење мртвих, божанску правду у следећем животу, анђеле, људску слободу и божије провиђење. Садукеји су били конзервативнији, држали су власт у Храму и нису веровали у васкрсење и вечност душе. Есени су били аскетска заједница која је очекивала скору апокалипсу. Неки научници сматрају да је Јован био под утицајем есена, који су упражњавали обредне ритуале чврсто повезане са крштењем, иако за то нема директних доказа.
Биографија
Већину информација о Јовану Крститељу добијамо из еванђеља, а његова личност до данас је остала тајновита и не до краја разјашњена.
Рођење и младост
Јованов отац је био јудејски свештеник Захарија, од племена Арона. Према хришћанском предању, Јован је рођен пола године пре Исуса Христа (грегоријански: 7. јул / јулијански: 24. јун), што се слави као Ивандан.Nikolaj Velimirović, Ohridski prolog
Према Новом завјету, његови родитељи, Захарије и Јелисавета, дуго нису могли имати дјеце и када им се родио син, завладала је велика радост. Одржана је посебна свечаност, на којој му је требало надјенути име. Окупили су се пријатељи и рођаци, који су дошли издалека. Хтјели су да се зове Захарија по оцу, али с тим се није сложила Јелисавета. Рекла је да ће се звати Јоханан што значи „Јахве је милостив“. Пријатељи и рођаци су питали Захарију, за мишљење. Према предању, будући да Захарија дотад није могао говорити, тада му се вратио глас и он се сложио с тиме да се зове Јован. Почео је захваљивати Богу и славити га због његове доброте: „И ти ћеш бити посебан. Ићи ћеш пред Божјим изабраником. Носит ћеш поруку Божје љубави и опроштања његову народу."
Своје детињство и рану младост Јован је провео у побожном дому својих родитеља.
Проповедање
мини|190п|Јованова проповед
Јован је отишао од куће, да би живео у јудејској пустињи близу ријеке Јордана, где је постио и проводио време у молитви. Јео је пустињску храну - дивљи мед и биље (prevod SPC) (“скакавце“ стоји погрешно у преводу Вука Караџића, а ради се о врсти траве која се на јеврејском језику изговара и пише слично речи “скакавци“). Еванђеље по Ебионитима приказује Јована као вегетаријанца,. "The vegetarianism of John the Baptist and of Jesus is an important issue too in the Ebionite interpretation of the Christian life. ". "John (unlike Jesus) was both a ‘Rechabite’ or ‘Nazarite’ and vegetarian", 264 "John would have been one of those wilderness-dwelling, vegetable-eating persons", 326 "They [the Nazerini] ate nothing but wild fruit milk and honey - probably the same food that John the Baptist also ate.", 367 "We have already seen how in some traditions "carobs" were said to have been the true composition of John's food.", 403 "his [John's] diet was stems, roots and fruits. Like James and the other Nazirites/Rechabites, he is presented as a vegetarian ..", cf 295, 300, 331-2. а тако га приказује и старословенски превод Јосифа Флавија.. and footnotes. Исус га описује као човека који „нити једе нити пије“.Evanđelje po Mateju, 11:18. У јеванђељима је описан како носи одијело од камиље длаке опасано кожним појасом, а слично је описан и код Флавија. Он је држао апокалиптичне проповеди очекујући скоро божанско ослобођење од грехова.
мини|190п|Река Јордан Он је ишао по свој околини Јордана проповиједајући близину Царства небеског и позивао своје сународнике на покајање, а многи су се кајали за своје гријехе и тражили да их Јован крсти. Јован је налагао прочишћење душе као припрему за блиски божји суд.Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 232-236) Говорио је да је опрост греха ту за оне који се окрену Богу.
Јован Крститељ је вршио обредна купања на реци Јордан. Обредним купањем Јевреји се очишћавали за долазак Царства небеског, подсећајући се на легенду о избављењу из египатског ропства и преласка реке Јордан након егзодуса. Он их је утапао у ток Јордана и отпуштао их, упућујући их да треба престати са злим делима, и да ће им се онда дати месија који ће их учинити слободним. Јосиф Флавије преноси да прање водом није служило спирању грехова, већ очишћењу тела; претпостављајући да је душа унапред темељно очишћена праведношћу.Flavius Josephus, Jewish Antiqities 18. 5. 2. (Translation by William Whiston).
Јеванђеља бележе да су многи људи из Јерусалима и околине, укључујући царинике, војнике и фарисеје, су долазили да их крсти.Jevanđelje po Luki 3:12-14 Јован је био важна религијска личност међу Јеврејима, чији је покрет вероватно био масовнији од Исусовог. Према мандејској традицији, Јахја је лечио болесне, давао вид слепима, и подизао мртве. Из јеванђеља се види да су неки Јевреји веровали да је он очекивани месија, односно христос (Лука, 3:15), али он је то одбијао говорећи да је само „глас вапијућег у пустињи“ (Јован, 1:23) и да ће већи од њега доћи.
Крштење Исуса
190п|десно|мини|Крштење Исуса у Јордану
Еванђеља приповиједају и да је Исус Христос око своје тридесете године отишао да се крсти код Јована Крститеља. Хришћански извори приказују да је Јован наводно рекао Исусу: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?” (Матеј 3;14), те да га је крстио тек на његово инсистирање. Библијски текст приповиједа да након што га је Јован потопио у реку Јордан и крстио га, са неба се на Исуса спустио Дух свети у виду голуба и Божји глас је проговорио: “Ти си син мој љубљени. који је по мојој вољи.“ Овај догађај се у хришћанству назива богојављање.
Мандејска традиција приказује сасвим другачију слику Исусовог крштења, које је детаљно описано у њиховим светим списима. Јешу (Исус) је приказан како моли Јахју (Јована) да га крсти његовим крштењем и назове његовим именом, додајући да ако не буде добар ученик, нека га избрише из својих страница. Међутим, Јахја му одговара да је „лагао Јевреје и варао свештенике“, да је укинуо шабат који је Мојсије учинио обавезујућим, да је осрамотио шофар у иностранству, и тако даље. Међутим, након много убеђивања, и загонетки које му Јован поставља, Исус на крају ипак постаје његов ученик.
Историчари оцењују да је Исусово крштење код Јована историјска чињеница, коју рани хришћани не би без основа унели у своја јеванђеља.Harris, Stephen L., Understanding the Bible. Palo Alto: Mayfield. 1985. "The Historical Jesus" pp. 255–260 Научници сматрају да је Исус очито био следбеник Јована, прихватајући његову поруку самим тим што је тражио да га овај крсти.Isus, Enciklopedija živih religija ), Nolit, Beograd. . Према хришћанском предању, Исус је након крштења провео четрдесет дана у пустињи, након чега је почео да проповеда.Jevanđelje po Marku 1:13-14
Погубљење
мини|190п|Погубљење Јованово, црква Светог Николе
Према хришћанском предању, Јован Крститељ је погубљен по наговору Херодијаде, жене Ирода Антипе, којима је приговорио због прељуба, јер се Иродијада удала за краља Ирода, брата њеног мужа Филипа, који још беше жив. Иродијада је била мајка лепе плесачице Саломе, са којом се договорила да плесом очара Ирода и да му заузврат тражи Јованову главу. Ирод је ухапсио Јована и затворио га у тамницу, да би касније наредио да му одрубе главу, и на пладњу је изнесу Херодијадиној ћерци Саломи.
Насупрот хришћанском приказу, историчари сматрају да је краљ Ирод Антипа ликвидирао Јована јер је у њему видео јасну политичку претњу.following the conclusion of Josephus' Antiquities 18.5: "Herod, who feared lest the great influence John had over the people might put it into his power and inclination to raise a rebellion, (for they seemed ready to do any thing he should advise,) thought it best, by putting him to death, to prevent any mischief he might cause, and not bring himself into difficulties, by sparing a man who might make him repent of it when it would be too late." Јованово погубљење, као и касније Исусово, је забележено и код јеврејског историчара из 1. века, Јосифа Флавија.Funk, Robert W. and the Jesus Seminar. HarperSanFrancisco. . "John the Baptist" cameo. Флавије у Јеврејским старинама Јовану приписује истакнуту улогу, описујући га као доброг и побожног човека, који је имао одлучне следбенике и велики утицај међу Јеврејима и од којег је Херод стрепео да не поведе устанак против њега. Флавије описује да је Херод, због своје сумњичаве нарави, наредио да Јован буде ухапшен, након чега је изведен пред њега (словенски препис говори о Хероду Архелају уместо Хероду Антипи):
мини|190п|Остаци Херодове утврде Махерон где је погубљен Јован.
Када је Исус чуо да је Јован ухапшен, он оде из Јудеје за Галилеју.Evanđelje po Mateju, 4:12. Флавије преноси да је Херод утамничио Јована у замку Махерон, који се налази у близини ушћа ријеке Јордан у Мртво море, где је убијен. Јованови ученици су преузели тијело и сахранили га.Evanđelje po Mateju, 14:12. Када је након Јовановог погубљења Херодова војска је уништена у бици са непријатељском војском, Јевреји су веровали да је то Божја казна:
Следбеници
Након Јованове смрти покрет његових следбеника је наставио да постоји упоредо са Исусовим покретом. Познато је да су у 1. веку, након што се хришћанство већ почело ширити, паралелно са заједницама Христових сљедбеника, постојале и заједница следбеника Јованових, те су познавале само »Јованово крштење«, о чему свједоче и Дјела апостолска. Ванбиблијски извори, нарочито хришћански апологетски текстови, такође потврђују постојање такве заједнице нарочито међу Јеврејима.