Марина Петровна Олењина (; Москва, 15. април 1901 — Београд, 2. јун 1963) била је руска и југословенска балерина, кореограф и педагог. Остала је упамћена као оснивач балета у Српском народном позоришту (СНП) у Новом Саду. Била је сестричина чувеног руског позоришног редитеља Константина Станиславског.
Биографија
Рођена је у породици оперских певача Пjотра Сергејевича Олењина и Марије Сергејевне Алексејеве. Марина је припадала старој руској племићкој породици Олењин; по мајчиној линији била је рођена сестричина истакнутог редитеља Константина Станиславског (Алексејева). Од малих ногу се бавила балетом, а професионално образовање стекла је у Московској императорској балетској школи. Прве наступе на сцени Бољшог театра имала је још током школовања, а посебно се издваја њено учешће у поставци балета „Коњић Грбоњић” 1909. године.
Почетком 1920-их година емигрирала је из Русије. Извесно време провела је у Берлину, где се сусрела са Константином Станиславским током иностране турнеје Московског уметничког позоришта. Године 1923. прихватила је позив да се придружи трупи Народног позоришта у Београду као солисткиња и преселила се у КСХС. У Београду је тумачила водеће улоге у класичним остварењима као што су „Лабудово језеро”, „Успавана лепотица”, „Рајмонда”, „Петрушка”, „Франческа да Римини”, али и у делима југословенских композитора, укључујући „Лицитарско срце” Крешимира Барановића.
У Београду се удала за Вука Драговића, који је организовао гостовања руских уметника у Југославији, укључујући и наступе Фјодора Шаљапина 1934. године.
Период од 1931. до 1933. године провела је у Паризу, усавршавајући се код чувених балетских мајстора — Матилде Кшесинске, Олге Преображенске и Леонида Мјасина. У сезони 1934/1935. наставља каријеру на сцени Народног позоришта као носилац водећих улога. На њену иницијативу, за шефа балета позван је руски играч и педагог Борис Књазев, са којим је претходно учила у Паризу. Критика тог времена описивала је Олењину као „трагичну хероину балета”, истичући њен монументални стил, интелектуални приступ улогама и мајсторство у карактерним и драмским партијама.
Њен пут у Народном позоришту обележили су повремени сукоби са управом. У априлу 1935. године, због оштрог конфликта са управником Браниславом Војиновићем, раскинула је уговор и напустила сцену до краја сезоне. Вратила се у позориште у сезони 1936/1937. као солисткиња. Током сезона 1937–1939. активно је учествовала у поставкама гостујућих кореографа попут Јелисавете Никољске, Пина и Пие Млакар и Анатолија Жуковског. Поново напушта позориште 1939. године, сматрајући понуђени уговор неприхватљивим, јер jе представљао деградирање њеног уметничког ранга. У трупу се вратила тек у сезони 1940/1941, коју је прекинуло бомбардовање Београда у априлу 1941. године.
Током Другог светског рата активно је учествовала у југословенском партизанском покрету. Од априла 1941. у њеном стану су се одржавали илегални састанци комуниста којима је присуствовао и Јосип Броз Тито. Због опасности од хапшења прешла је у Црну Гору, али су је италијанске окупационе снаге ухапсиле. У затвору је провела период од средине 1941. до септембра исте године. Након ослобађања наставила је сарадњу са антифашистичким покретом отпора, а радила је и као болничарка у партизанском одреду у Црноj Гори.
У јануару 1945. године вратила се у ослобођени Београд и била кореограф прве послератне представе у Народном позоришту. Након рата, са супругом је боравила у Прагу и Паризу, где је наставила балетски рад са емигрантским ансамблима.
По повратку у Југославију, примљена је у Уметнички ансамбл при Централном дому ЈНА у Београду, где је од 1946. до 1950. радила као руководилац и кореограф. На бази фолклорне групе овог ансамбла почела је да формира будући класични колектив. Након расформирања војног ансамбла у марту 1950. године, Олењина је са групом од 24 играча прешла у Нови Сад. На основу овог колектива, 8. марта 1950. званично је основан балет Српског народног позоришта. Марина Олењина постала је његов први руководилац, педагог и кореограф. Прва балетска поставка новоформиране трупе била је „Шехерезада” Николаја Римског-Корсакова у њеној кореографији, премијерно изведена 25. маја 1950. године.
Током 1950-их посветила се кореографском раду, постављајући дела као што су „Ромео и Јулија”, „Ноћ на голом брду” и „Мефисто валцер”. Захваљујући њеном раду као педагога, стасала је читава плејада балетских играча и солиста Српског народног позоришта.
Последње две године живота повукла се из активног рада због нарушеног здравља. Преминула је у Београду 1963. године. Сахрањена је на Новом гробљу у Београду.
Награда Марина Олењина
Награда Марина Олењина у виду вајарске статуе њеног лика, рад академског вајара Ласла Силађија, од 2007. године додељује се балетским уметницима за врхунско професионално уметничко стваралаштво. Награда jе установљена на иницијативу Удружења балетских уметника Војводине, уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу.
Досадашње лауреаткиње су: Габриела Теглаши Велимировић, Прва солисткиња Балета у Српском народном позоришту, ауторка романа „Балет да ли се то једе?“, Биљана Његован, првакиња Балета Српског народног позоришта, Олга Маливук, директорка Балетске школе у Новом Саду, Мирјана и Жарко Миленковић, први играчи основаног новосадског балета.
Споменик У част шездесетогодишњице од оснивања Балета Српског народног позоришта, на иницијативу балерине, Прве солисткиње Балета Српског народног позоришта, Габриеле Теглаши Велимировић, покренута је идеја да се подигне споменик/скулптура балерини Марини Олењиној од белог Венчачког мермера у природној величини и постави се 2010. године испред здања Српског народног позоришта.
Донатор 12 тона мермера за град Нови Сад, за израду балерине је господин Милан Богдановић из Аранђеловца.
Споменик је отворен 25. октобра 2011. године у 20 часова. Налази се у строгом центру Новог Сада, на зеленој површини испред Српског народног позоришта, на Позоришном тргу број 2, у непосредној близини Аполо центра, бочно од Градске Куће.
Види још Балет Народног позоришта (Београд) Балет Српског народног позоришта
Референце
Спољашње везе https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=8220 https://www.mos.ru/news/item/85283073/ https://russianserbia.com/show_person?id=843 https://voljena.livejournal.com/414135.html
Категорија:Умрли 1963. Категорија:Московљани Категорија:Руси у Србији Категорија:Балет Категорија:Југословенски партизани Категорија:Култура и уметност у Народноослободилачкој борби Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду