Љубомир Бабић (Гредице, 26. октобар 1854 — Гредице, 9. фебруар 1935), познатији под уметничким псеудонимом Ксавер Шандор Ђалски, био је хрватски и југословенски правник, политичар и књижевник. Био је велики жупан Загребачке жупаније од 1909. до 1920.

Биографија Један од најтипичнијих хрватских књижевника друге половине 19. и почетка 20. века, Ксавер Шандор Ђалски, правим крштеним"Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД и СКА" именом Љубомир Бабић, рођен је 26. октобра 1854. године у Гредицама"Време", Београд 1934. године у Хрватском загорју, од оца загорског властелина Тита Бабића. Предикат Ђалски је преузео од ујака, племића Шандора Ђалског из места Псарјево, који је био присталица покрета хрватског препорода Људевита Гаја."Хрватско коло", Загреб 1937. године Касније ће то младом писцу Бабићу бити књижевни псеудоним, допуњен са Ксавер Шандор.

Рођење у племићкој породици ће знатно утицати на избор његових књижевних тема. Јавља се у књижевности од 1884. године, објављујући у часопису "Вијенац" у Загребу. За роман "У ноћи" награђен је првом наградом."Стражилово", Нови Сад 1887. године У својим приповеткама "Под старим крововима“, „За материнску ријеч“ (слике из 1848) и „На рођеној груди“, он је не само хроничар, већ и осетљиви лирик, те истанчан и зрео уметник. До изражаја долази његов емоционални однос према природи и загорском ладању.

Похађао је гимназију у Вараждину, а студије права у Загребу и Бечу. После студија права прихватио је државну службу, био управни чиновник. Али као патриота, због својих ставова био је од стране режима прогањан и пензионисан (пре времена). Био је активан међу хрватским правницима, биран за потпредседника хрватског Правничког друштва.

Писао је под утицајем славног писца Тургењева; Ђалски је увео у хрватску књижевност "руски реализам""Зора", Мостар 1899. године, који је унапредио нарочито новелистику. Код писца се разликују три стваралачка правца: патриотски, чисто уметнички и субјективни-лични. Тај трећи правац осветљава тајну његове душе; показује да је био опчињен мистичним спиритизмом и Шопенхауеровом филозофијом."Срђ", Дубровник 1903. године

За време хрватско-српске коалиције, био је народни посланик у Хрватском сабору и делегат у Угарско-хрватском сабору у Пешти. Био је 1906. године Љуба Бабић Ђалски кандидат на листи "Здружене хрватске и српске опозиције" у Петрињи."Српско коло", Загреб 1906. године Изабран је тада у хрватски сабор, у његову "доњу кућу" (дом) као члан Хрватске напредне странке. На следећим изборима 1910. године, он у оквиру исте политичке групације учествује као кандидат у Јастребарском. Слови се тада за књижевника у Гредицама, властелинству крај Загреба."Српско коло", Загреб 1910. године

По завршетку Прве југословенске изложбе у Београду 1904. године, хрватски новелист Љубомир Ђалски је добио Орден Св. Саве III реда."Срђ", Дубровник 1904. године Учествовао је као представник хрватског књижевног друштва, на састанку југословенских књижевника и новинара одржаном у Београду 6-8. новембра 1905. године."Дело", Београд 1905. године Изабран је исте 1905. године за дописног члана Српске Краљевске академије у Београду."Источник", Сарајево 1905. године Био је сарадник београдског "Српског књижевног гласника" (1906) и новосадског "Стражилова" (1887). Био је члан Матице словеначке у Љубљани и Матице српске у Новом Саду."Годишњак Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца", Београд 1926. године Српска књижевна задруга је објавила његово дело пре Првог светског рата."Правда", Београд 1931. године

Велики жупан Загребачке жупаније постао је 1917. године. После Првог светског рата је постао прво члан хрватског Народног вијећа, а потом и члан Народног представништва у Београду. Изабран је за почасног грађанина града Загреба. Његову педесетогодишњицу књижевног рада обележили су достојно априла 1927. године Друштво хрватских књижевника и Хрватски ПЕН клуб у Загребу."Правда", Београд 1927. године Одликован је 1927. године Орденом Св. Саве I реда као "књижевник из Загреба"."Просветни гласник", Београд 1927. године Живео је тај "Нестор хрватске књижевности" углавном на свом поседу са дворцем (замак)"Правда", Београд 1939. године у Гредицама где је октобра 1934. године прославио осамдесет година живота."Правда", Београд 28.октобар 1934. године Ту је и умро књижевник племићког рода почетком 1935. године.

Ђалски се окушао и у многим другим темама и мотивима, обухвативши готово читаву друштвену проблематику својега доба. Написао је тако и оперу "Маричон"."Време", Београд 26. октобар 1934. године Био је у друштву са Дежманом уредник хрватског листа "Вијенац", (од 1903) који је под њиховим упливом (модерниста) био знатно унапређен. Остаје забиљежен као први критичар и уопште први хрватски писац који је покушао дати свеобухватну литерарну синтезу хрватског друштва у коме је живео.

Књижевни рад Представник је најпознатијих приповедача у доба реализма. Називан је "Хомер Загорја", јер је на много начина осликао Хрватско Загорје."Правда", Београд 1934. године Његова прва новела () је штампана у Вијенцу 1884. Написао је књиге приповедака: Под старим крововима (1886) Три приповијести без наслова (1887) Биједне приче (1889) Из варвеђијских дана (1891) Мале приповијести (1894) Причање старе артије(1898?) Диљем дома (1899)

Написао је и романе: У ноћи (1887), коју је прештампао из Вијенца (1886) Ђурђица Агићева (1903) из Вијенца (1886) Јанко Бериславић (Вијенац 1887) На рођеној груди (1890) Освит (1902) Радмиловић (Вијенац 1894) За материнску ријеч (1906)

Свој књижевни рад је штампао под насловом Сабрана дела Кс. Ш. Ђалског 1913. године.

Референце

Литература

Лексикон писаца Југославије, Нови Сад Хрватски биографски лексикон, Загреб, 1983 - 4, 694–697.

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Долазак Хрвата Јанко Бориславић Под старим крововима У ноћи

Категорија:Рођени 1854. Категорија:Умрли 1935. Категорија:Хрватски књижевници Категорија:Дописни чланови САНУ Категорија:Вировитичани Категорија:Чланови Матице српске