мини|десно|291п| Sportska medicina
Sportska medicina je multidisciplinarna grana medicine čiji je cilj očuvanje zdravlja učesnika u sportu i fizičkim (rekreacionim) aktivnostima, prvenstveno kroz prevenciju, ali i kroz terapiju i rehabilitaciju povrede. Još jedan bitan segment u okviru delatnosti sportske medicine je unapređenje psihofizičkih sposobnosti neophodnih za ostvarenje dobrih takmičarskiih rezultata.
Istorija Razvoj sporta učestalost i ozbiljnost zdravstvenih problema, koji je kroz istoriju sporta u znatnom porastu, uticao je uvođenje sportske medicine u svakodnevne aktivnosti medicini kao multidisciplinarne oblasti. U tom smislu vodeće stručne asocijacije medicine sporta nastoje da osmisle što racionalnije modele rada lekara spoprtske medicine koji bi bili efikasni u proceni zdravlja, a istovremeno ekonomični po pitanju materijalnih troškova i utrošku vremena.
Oblasti Prevencija Kliničko obrazovanje i dijagnostika Neposredna nega Tretman i rehabilitacija Organizacija i administracija Metodologija rada Metodologiju sportsko-medicinskog pregleda, koju su donele i usvojile vodeće elevantne međunarodne asocijacije iz ove oblasti, obuhvata: namnezu, fzikalni pregled, atropometriju, funkcionalna estiranja, laboratorijske analize. Anamneza Dobro uzeta anamneza, jedan je od najznačajnijih delova pregleda, jer u 60-75% slučajeva otkriva mogućih problema kod sportista. Ona treba da sadrži podatke o: identitetu sportiste, vrsti i disciplini sporta kojim se sportista bavi, dinamici i vrsti treninga, ranijim oboljenjima i povredama. Fizikalni pregled Ovim pregledom prikuplja se niz podataka o trenutnom stanju i funkciji organa i sistema. Na ovaj način se dijagnostikuju znaci oboljenja i deformiteta. Fizikalni pregled obuhvata celokupni uvid u objektivno stawnje organizma i obuhvata pregled: glave i vrata, grudnog koša, pluća i srca krvnih sudova, trbuha i urogenitalnog sistema, mišićno-skeletnog sistema, kože, i neurološki i psihijatrijski pregled. Antropmetrija Antropometrija kao grana medicine koja se bavi merenjem morfoloških i funkcionalnih parametara, u ukazuju na povezanost određenih antropometrijskih karakteristika sa rizikom nastanka i razvoja nekih kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja kod sportista.
U okviru antropometrije vrše se: merenja visine tela i telesne mase, određivanje visinsko-težinskog odnosa(BMIindeks), procena uhranjenosti i idealne telesne mase, određivanje sastava tela, procena rasta itd. Sve mere i izvedene vrednosti upoređuju se sa već utvrđenim standardima razvrstanim po starosnoj dobi, polu, vrsti sporta i disciplini. Svako odstupawnje od standarda zahteva niz perdloga i preporukau u smislu poboljšljnja zdravstvenog statusa sportista, kao i poboljšanje takmičarskih rezultata. Funkcionalna testiranja Funkcionalna dijagnostika ima za cilj procenu trenutne radne sposobnosti. Ova testiranja su od posebnog značaja u: proceni zdravlja sportiste za bavljenje određenim sportom, proceni stanja nakon dužeg prerioda mirovanja nakon povreda, proceni fizičkih sposobnosti u toku samog trenažnog, ili takmičarskog ciklusa. Funkcionalna dijagnostika obuhvata: osnovne motoričke testove(dinamometrija i merenja fleksibilnosti), funkcionalna ispitivanja respiratornog sistema, procenu anaerobnog praga i aerobne izdržljivosti. Labratorijske analize Ove analize mogu ukazati na trenutno zdravstveno stanje i pomažu u procenu funkcionalnih sposobnosti. Pored primarnog zdravstvenog aspekta, laboratorijska merenja pomažu i u planiranju treninga u svrhu uspostavljanja optimalne sportske forme.
Minimum analiza koje treba uraditi za svaki pregled: analiza krvne slike(sa osvrtom na status gvožđa), sedimentacija, nivo glukoze u krvi, lipidni status, bilirubin, transaminaze, enzimi i Pored navedenih rade se i druge analiza koje mogu ukazati na trenutno zdravstveno stanje sportistai stanje funkcionalnih sposobnosti.
Vidi još
Reference
Literatura