веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Comic_History_of_Rome_p_296_Cicero_throws_up_his_Brief_like_a_Gentleman.jpg|мини|Цицерон избацује свој извештај као џентлмен, Џона Лича, из: Комична историја Рима Гилберта Абота и Бекета.

-{O tempora, o mores!}- је латинска фраза која се дословно преводи као "О времена, о обичаји!", а први пут забележено да ју је изговорио Цицерон. Природнији, али ипак прилично буквални, превод је „Ох која времена! О какви обичаји!“;Ottenheimer, I. & M. Latin-English Dictionary 1955 уобичајен идиоматски превод на енглеском је „Срамота за ово доба и његове изгубљене принципе!“, настао од класицисте Чарлса Дјука Јонге.M. Tullius Cicero. The Orations of Marcus Tullius Cicero, literally translated by C. D. Yonge, B. A. London. Henry G. Bohn, York Street, Covent Garden. 1856. Оригинална латинска фраза се често штампа као -{O tempora, o mores!}-, са додатком узвичника, који се не би користили у латиници писаној у Цицероново време.

Ову фразу је римски говорник Цицерон употребио у четири различита говора,In Verrem 2.4.56; in Catilinam 1.2; de Domo sua 137; pro Rege Deiotaro 31. од којих је најранији био његов говор против Вереса 70. пре Христа. Најпознатији пример је, међутим, у другом параграфу његове Прве речи против Катилине, говора одржаног 63. пре Христа, када је Цицерон био конзул (римски шеф државе), осуђујући свог политичког непријатеља Катилину. У овом одломку, Цицерон га користи као израз свог гађења, да жали због жалосног стања Римске републике, у којој је грађанин могао ковати заверу против државе, а да по његовом мишљењу за то не буде адекватно кажњен.Susan O Shapiro (2005) O Tempora! O Mores! Cicero's Catlinarian Orations: A Student Edition with Historical Essays, note on Cat. 1.2. Дотични одломак гласи:Цицерон је фрустриран што, упркос свим доказима који су прикупљени против Катилине, који је планирао да збаци римску владу и убије самог Цицерона, и упркос чињеници да је Сенат дао свој senatus consultum ultimum, Катилина није ипак погубљен. Цицерон наставља да описује различита времена кроз римску историју у којима су конзули сматрали за сходно да погубе заверенике са мање доказа, у једном случају – случај када је бивши конзул Луције Опимије убио Гаја Грака – само на основу quasdam seditionum suspiciones: „пуке сумње у незадовољство“.

Види још -{Quousque tandem abutere, Catilina, patientia nostra?}-

Референце

Спољашње везе Цели текст говора против Катилине на латинском Викизворнику

Категорија:Латински изрази