Славко Гавриловић (Сремске Лазе, 1. фебруар 1924 — Нови Сад, 15. септембар 2008) био је српски историчар, универзитетски професор и академик САНУ.
Биографија
Основну школу завршио је у родном селу, а шест разреда гимназије у Винковцима. Седми разред гимназије завршио је у Сремским Карловцима школске 1941/42, а потом је прекинуо школовање и вратио се у родни крај.
Прикључио се Народноослободилачком покрету 1943. и у њему остао до 1945. када је наставио школовање и наредне 1946. матурирао у гимназији у Новом Саду. Исте године је уписао студије историје на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је 1951. године дипломским радом из Опште историје новог века.
Од септембра 1949. био је стално запослен у Средњој фискултурној школи у Земуну, а потом је од 1951. до 1953. био професор Учитељске школе у Призрену, када је положио и државни стручни испит у Београду. У септембру 1953. прешао је на дужност кустоса у Музеју Војводине у Новом Саду, да би 1955. био изабран за асистента на групи за историју Филозофског факултета у Новом Саду. Априла 1956. докторирао је са тезом „Аграрни покрет у Срему и Славонији почетком -{XIX}- века“ и исте године изабран за доцента на катедри за Историју народа Југославије новог века.
У наставничком звању као ванредни и редовни професор био је све до почетка 1988. када је прешао у Историјски институт Српске академије наука и уметности у Београду, задржавши се истовремено као предавач у скраћеном радном односу на Филозофском факултету у Новом Саду. У историјском институту је био научни саветник, а вршио је и функцију председника Научног већа све до пензионисања.
Научне институције
За дописног члана САНУ изабран је у новембру 1978, а за редовног члана у децембру 1985. године. Приступну беседу Учешће Срба у друштвеном и политичком животу Хрватске и Славоније у првој половини 19. века одржао је 14. јуна 1986. године.
У Одељењу историјских наука САНУ руководио је одбором за историју српског народа од -{XVI}- до -{XVIII}- века, као и Одбором за историју Српске револуције 1803-1830. Неколико пута је био и на челу Сентандрејског одбора САНУ.
Био је стални члан Матице српске, члан њеног управног одбора. Био је први уредник Зборника Матице српске за историју и члан уређивачког одбора Српског биографског речника.
Истраживања
Предмет истраживања академика Славка Гавриловића била је историја панонског и балканског простора у распону од -{XVI}- до -{XIX}- века, пре свега историја српског народа и његових непосредних суседа. Објавио је неколико десетина монографија, зборника архивске грађе као и стотине научних радова и прилога.
Награде
Добитник је Октобарских награда Београда и Новог Сада и награде за животно дело Универзитета у Новом Саду.
Лични живот
Син академика Славка Гавриловићa, Владан Гавриловић, ванредни је професор на Националној историји новог века у Новом Саду.
Дела
Литература
Библиографија радова академика Славка Гавриловића, Владан Гавриловић, Београд 2006; О историји и историчарима, Чедомир Попов, Сремски Карловци - Нови Сад 1999; Енциклопедија српске историографије, прир. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, Београд 1997; Знамените личности Срема од -{I}- до -{XXI}- века, Сремска Митровица 2003.
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Јанко Рамач: Славко Гавриловић у историографији о Русинима у Јужној Угарској, Истраживања, број 20, 2009. године Александар Касаш: Радови академика Славка Гавриловића и Истраживањима , Истраживања, број 20, 2009. године
Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2008. Категорија:Сремци Категорија:Српски историчари Категорија:Академици САНУ Категорија:Доктори историје Категорија:Чланови Матице српске