Ровчице (лат. -{Soricidae}-) је назив за породицу ситних сисара. Постоји око 290 врста ровчица и спадају међу најмање сисаре који живе на северној полулопти.
Карактеристике
Све ровчице су мале, већина није већа од миша. Највећа врста је азијска ровчица (Suncus murinus) из тропске Азије, дуга око и тешка око Етруска ровчица (Suncus etruscus), у око и , је најмањи познати живи копнени сисар.
Уопштено говорећи, ровчице су копнена створења која се хране семенкама, инсектима, орашастим плодовима, црвима и разним другим намирницама у лишћу и густом растињу, али неке су специјализоване за пењање на дрвеће, живот под земљом, живот под снегом или чак лов у води. Имају мале очи и генерално слаб вид, али имају одлична чула слуха и мириса. То су веома активне животиње, са прождрљивим апетитом. Ровчице имају неуобичајено високе стопе метаболизма, изнад оних које се очекују код сличних малих сисара. Из тог разлога, оне морају да једу скоро стално као кртице. У заточеништву ровчице могу да једу до 2 пута више од сопствене телесне тежине у храни дневно.
Оне не хибернирају, али су способне да уђу у торпор. Зими многе врсте пролазе кроз морфолошке промене које драстично смањују њихову телесну тежину. Ровчице могу изгубити између 30% и 50% своје телесне тежине, смањујући величину костију, лобање и унутрашњих органа.
Док глодари имају гризне секутиће који расту током живота, зуби ровчици се троше током живота, што је проблем који је постао екстремнији јер губе млечне зубе пре рођења, тако да имају само један сет зуба током свог живота. Код неких врста, изложена подручја зуба су тамноцрвена због присуства гвожђа у зубној глеђи. Гвожђе ојачава површине које су изложене највећем стресу, што помаже да се продужи животни век зуба. Ова адаптација се не налази код врста са нижим метаболизмом, које не морају да једу толико и стога не троше глеђ у истом степену. Једини други сисари са пигментираном глеђи су секутићи глодара. Осим првог пара секутића, који су дуги и оштри, и кутњака за жвакање на задњем делу уста, зуби ровчице су мали и налик на клин, и могу бити смањени у броју. Зубна формула ровчица је:
Роровчице су жестоко територијалне, растерају ривале и окупљају се само да би се париле. Многе врсте копају јаме да би ухватиле храну и сакриле се од предатора, иако то није универзално.
Женке ровчице могу имати до 10 легала годишње; у тропима се размножавају током целе године; у умереним зонама престају да се размножавају тек зими. Гестације ровчица имају 17-32 дана. Женка често затрудни у року од једног дана након порођаја, и доји током трудноће, одбијајући једно легло док се друго рађа. Ровчице живе 12 до 30 месеци.
Ровчице су необичне међу сисарима у више аспеката. За разлику од већине сисара, неке врсте ровчица су отровне. Отров ровчице не уноси се у рану очњацима, већ жљебовима у зубима. Отров садржи различита једињења, а садржај отровних жлезда америчке краткорепе ровчице довољан је да интравенском инјекцијом убије 200 мишева. Једна хемикалија екстрахована из отрова ровчице може бити потенцијално корисна у лечењу високог крвног притиска, док друга једињење могу бити корисна у лечењу неких неуромишићних болести и мигрене. Пљувачка северне краткорепе ровчице (Blarina brevicauda) садржи сорицидин, пептид који је проучаван за употребу у лечењу рака јајника. Такође, уз слепе мишеве и зубате китове, неке врсте ровчица користе ехолокацију. За разлику од већине других сисара, ровчице немају зигоматичне кости (које се називају и југале), тако да имају непотпуне зигоматичне лукове.
Ехолокација thumb|right|Познато је да северна краткорепа ровчица ехолоцира.
Једини копнени сисари за које се зна да ехолоцирају су два рода (Sorex и Blarina) ровчица, тенрекови са Мадагаскара, слепи мишеви и соленодони. Ту спадају евроазијска или обична ровчица (Sorex araneus) и америчка скитничарска ровчица (Sorex vagrans) и северна краткорепа ровчица (Blarina brevicauda). Ове ровчице емитују низ ултразвучних звукова. По природи звукови ровчица, за разлику од слепих мишева, су ниске амплитуде, широкопојасни, мултихармонични и фреквенцијски модулисани. Не садрже „ехолокацијске кликове” са реверберацијом и чини се да се користе за једноставну просторну оријентацију из близине. За разлику од слепих мишева, ровчице користе ехолокацију само да би истражиле своја станишта, а не да би додатно лоцирале храну. Осим великих и стога јако рефлектујућих објеката, као што је велики камен или дебло, оне вероватно нису у стању да разлуче ехо сцене, већ изводе информације о типу станишта из укупних одјека позива. Ово би могло да се упореди са људским слухом без обзира да ли се неко оглашава у буковој шуми или у винском подруму који одзвања.
Класификација
До са сада је идентификовано 385 врста ровки. Оне су распоређене је у 26 родова, који су груписани у три живе потпородице: Crocidurinae (белозубе ровчице), Myosoricinae (афричке ровчице) и Soricinae (црвенозубе рочице). Поред тога, породица садржи изумрле потфамилије Limnoecinae, Crocidosoricinae, Allosoricinae, и Heterosoricinae (иако се Heterosoricinae такође обично сматра засебном породицом).
Фамилија Soricidae Подфамилија Crocidurinae Crocidura Diplomesodon Feroculus Palawanosorex Paracrocidura Ruwenzorisorex Scutisorex Solisorex Suncus Sylvisorex Подфамилија Myosoricinae Congosorex Myosorex Surdisorex Подфамилија Soricinae Племе Anourosoricini Anourosorex Племе Blarinellini Blarinella Племе Blarinini Blarina Cryptotis Племе Nectogalini Chimarrogale Chodsigoa Episoriculus Nectogale Neomys †Nesiotites Soriculus Племе Notiosoricini Megasorex Notiosorex Племе Soricini Sorex
Врсте
-{Anourosorex assamensis Anderson, 1875}- -{Anourosorex schmidi Petter, 1963}- -{Anourosorex squamipes A. Milne-Edwards, 1872}- -{Anourosorex yamashinai Kuroda, 1935}- -{Blarina brevicaudus (Say, 1823)}- -{Blarina carolinensis (Bachman, 1837)}- -{Blarina hylophaga Elliot, 1899}- -{Blarina peninsulae Merriam, 1895}- -{Blarina shermani Hamilton, 1955}- -{Blarinella quadraticauda (A. Milne-Edwards, 1872)}- -{Blarinella wardi Thomas, 1915}- -{Chimarrogale hantu Harrison, 1958}- -{Chimarrogale himalayica (Gray, 1842)}- -{Chimarrogale leader Thomas, 1902}- -{Chimarrogale phaeura Thomas, 1898}- -{Chimarrogale platycephalus (Temminck, 1842)}- -{Chimarrogale styani de Winton, 1899}- -{Chimarrogale sumatrana (Thomas, 1921)}- -{Chodsigoa caovansunga Lunde, Musser and Son, 2003}- -{Chodsigoa dabieshanensis Z. Chen, T. Hu, X. Pei, G. Yang, F. Yong, Z. Xu, W. Qu, Onditi and B. Zhang, 2022}- -{Chodsigoa furva Anthony, 1941}- -{Chodsigoa hoffmanni Chen Zhongzheng et al., 2017}- -{Chodsigoa hypsibia (de Winton, 1899)}- -{Chodsigoa parca G. M. Allen, 1923}- -{Chodsigoa parva G. M. Allen, 1923}- -{Chodsigoa salenskii (Kastschenko, 1907)}- -{Chodsigoa smithii Thomas, 1911}- -{Chodsigoa sodalis Thomas, 1913}- -{Congosorex phillipsorum Stanley, Rogers and Hutterer, 2005}- -{Congosorex polli (Heim de Balsac and Lamotte, 1956)}- -{Congosorex verheyeni Hutterer, Barriere and Colyn, 2002}- -{Crocidura abscondita Eselstyn, Achmadi and Maharadatunkamsi, 2014}- -{Crocidura afeworkbekelei Lavrenchenko, Voyta and Hutterer, 2016}- -{Crocidura aleksandrisi Vesmanis, 1977}- -{Crocidura allex Osgood, 1910}- -{Crocidura andamanensis G. S. Miller, 1902}- -{Crocidura anhuiensis H. Zang, B.W. Zhang and C. Li, 2019}- -{Crocidura annamitensis Jenkins, Lunde and Moncrieff, 2009}- -{Crocidura ansellorum Hutterer and Dippenaar, 1987}- -{Crocidura arabica Hutterer and Harrison, 1988}- -{Crocidura arispa Spitzenberger, 1971}- -{Crocidura attenuata A. Milne-Edwards, 1872}- -{Crocidura attila Dollman, 1915}- -{Crocidura australis Esselstyn et al., 2021}- -{Crocidura baileyi Osgood, 1936}- -{Crocidura baletei Esselstyn et al., 2021}- -{Crocidura balingka Nations, Handika, Mursyid, Darma Busta, Apandi, Achmadi and Esselstyn, 2024}- -{Crocidura baluensis Thomas, 1898}- -{Crocidura barapi Nations, Handika, Mursyid, Darma Busta, Apandi, Achmadi and Esselstyn, 2024}- -{Crocidura batakorum Hutterer, 2007}- -{Crocidura batesi Dollman, 1915}- -{Crocidura beata G. S. Miller, 1910}- -{Crocidura beccarii Dobson, 1887}- -{Crocidura bottegi Thomas, 1898}- -{Crocidura bottegoides Hutterer and Yalden, 1990}- -{Crocidura brevicauda Esselstyn et al., 2021}- -{Crocidura brunnea Jentink, 1888}- -{Crocidura buettikoferi Jentink, 1888}- -{Crocidura caliginea Hollister, 1916}- -{Crocidura canariensis Hutterer, Lopez-Jurado and Vogel, 1987}- -{Crocidura caspica Thomas, 1907}- -{Crocidura caudicrassa Esselstyn et al., 2021}- -{Crocidura caudipilosa Esselstyn et al., 2019}- -{Crocidura cinderella Thomas, 1911}- -{Crocidura congobelgica Hollister, 1916}- -{Crocidura cranbrooki Jenkins, Lunde and Moncrieff, 2009}- -{Crocidura crenata Brosset, Dubost and Heim de Balsac, 1965}- -{Crocidura crossei Thomas, 1895}- -{Crocidura cyanea (Duvernoy, 1838)}- -{Crocidura denti Dollman, 1915}- -{Crocidura desperata Hutterer, Jenkins and Verheyen, 1991}- -{Crocidura dewi Nations, Handika, Mursyid, Darma Busta, Apandi, Achmadi and Esselstyn, 2024}- -{Crocidura dhofarensis Hutterer and Harrison, 1988}- -{Crocidura dolichura Peters, 1876}- -{Crocidura dongyanjiangensis L. Yang, S. Chen, B. Liu, R. Liao, Y. Liu and S. Liu, 2020}- -{Crocidura douceti Heim de Balsac, 1958}- -{Crocidura dracula Thomas, 1912}- -{Crocidura dsinezumi (Temminck, 1842)}- -{Crocidura eburnea Heim de Balsac, 1958}- -{Crocidura eisentrauti Heim de Balsac, 1957}- -{Crocidura elgonius Osgood, 1910}- -{Crocidura elongata G. S. Miller and Hollister, 1921}- -{Crocidura erica Dollman, 1915}- -{Crocidura fingui Ceríaco et al., 2015}- -{Crocidura fischeri Pagenstecher, 1885}- -{Crocidura flavescens (I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1827)}- -{Crocidura floweri Dollman, 1915}- -{Crocidura foetida Peters, 1870}- -{Crocidura foxi Dollman, 1915}- -{Crocidura fuliginosa (Blyth, 1855)}- -{Crocidura fulvastra (Sundevall, 1843)}- -{Crocidura fumosa Thomas, 1904}- -{Crocidura fuscomurina (Heuglin, 1865)}- -{Crocidura gathornei Jenkins, 2013}- -{Crocidura glassi Heim de Balsac, 1966}- -{Crocidura goliath Thomas, 1906}- -{Crocidura gracilipes Peters, 1870}- -{Crocidura grandiceps Hutterer, 1983}- -{Crocidura grandis G. S. Miller, 1911}- -{Crocidura grassei Brosset, Dubost and Heim de Balsac, 1965}- -{Crocidura grayi Dobson, 1890}- -{Crocidura greenwoodae Heim de Balsac, 1966}- -{Crocidura gueldenstaedtii (Pallas, 1811)}- -{Crocidura guy Jenkins, Lunde and Moncrieff, 2009}- -{Crocidura harenna Hutterer and Yalden, 1990}- -{Crocidura hikmiya S. Meegaskumbura et al., 2007}- -{Crocidura hildegardeae Thomas, 1904}- -{Crocidura hilliana Jenkins and Smith, 1995}- -{Crocidura hirta Peters, 1852}- -{Crocidura hispida Thomas, 1913}- -{Crocidura horsfieldii Tomes, 1856}- -{Crocidura huangshanensis L. Yang, B.W. Zhang and C. Li, 2020}- -{Crocidura hutanis Ruedi and Vogel, 1995}- -{Crocidura indochinensis Robinson and Kloss, 1922}- -{Crocidura jacksoni Thomas, 1904}- -{Crocidura jenkinsi Chakraborty, 1978}- -{Crocidura jouvenetae Heim de Balsac, 1958}- -{Crocidura katinka Bate, 1937}- -{Crocidura kegoensis Lunde, Musser and Ziegler, 2004}- -{Crocidura kivuana Heim de Balsac, 1968}- -{Crocidura lamottei Heim de Balsac, 1968}- -{Crocidura lanosa Heim de Balsac, 1968}- -{Crocidura lasiura Dobson, 1890}- -{Crocidura latona Hollister, 1916}- -{Crocidura lea G. S. Miller and Hollister, 1921}- -{Crocidura lepidura Lyon, 1908}- -{Crocidura leucodon (Hermann, 1780)}- -{Crocidura levicula G. S. Miller and Hollister, 1921}- -{Crocidura littoralis Heller, 1910}- -{Crocidura longipes Hutterer and Happold, 1983}- -{Crocidura lucina Dippenaar, 1980}- -{Crocidura ludia Hollister, 1916}- -{Crocidura luna Dollman, 1910}- -{Crocidura lusitania Dollman, 1915}- -{Crocidura lwiroensis Kerbis Peterhans and Hutterer, 2013}- -{Crocidura macarthuri St. Leger, 1934}- -{Crocidura macmillani Dollman, 1915}-