Импала () је сисар из фамилије шупљорожаца (-{Bovidae}-). Импала је једини представник потпородице -{Aepycerotinae}- и рода -{Aepyceros}-. Она је типичан становник савана и ивичних делова шума југоисточне Африке.

Опис мини|лево|250п|Мужјак обичне импале у Серенгетију

Импала је средње велика, витка антилопа по грађи слична кобу или Грантовој газели. Дужина главе и тела је око 130 . Мужјаци достижу око 75-92 -{cm}- (30-36 -{in}-) у рамену, док су женке 70-85 -{cm}- (28-33 -{in}-) високе. Мужјаци обично теже 53—76 -{kg}- (117—168 -{lb}-), а женке 40—53 -{kg}- (88—117 -{lb}-). Полно диморфне, женке су без рогова и мање од мужјака. Мужјаци имају витке рогове у облику лире дугачке 45—92 -{cm}- (18—36 -{in}-). Рогови, снажно избочени и дивергентни, су кружног пресека и шупљи у основи. Њихова структура у облику лука омогућава преплитање рогова, што помаже мужјаку да одбаци свог противника током борби; рогови такође штите лобању од оштећења.

Сјајна длака импале показује двобојну боју – црвенкасто браон леђа и тамносмеђе бокове; онe су у оштром контрасту са белим стомаком. Црте лица укључују беле прстенове око очију и светлу браду и њушку. Уши, дуге , имају црни врх. Црне пруге иду од задњице до горњих задњих ногу. Жбунасти бели реп, дугачак , има пуну црну пругу дуж средње линије. Боја импале јако личи на геренук, који има краће рогове и нема импалине црне пруге на бутинама. Импала има мирисне жлезде прекривене црним чуперком длаке на задњим ногама. Лојне жлезде концентрисане на челу и дисперзоване на торзу доминантних мужјака су најактивније током сезоне парења, док су код женки само делимично развијене и не пролазе кроз сезонске промене. Импале имау четири млечне брадавице.

Међу подврстама, црна импала је знатно већа и тамнија од обичне импала; меланизам је одговоран за црну боју. Карактеристична за импалу са црним лицем је тамна пруга, са обе стране носа, која иде нагоре до очију и стањује се док допире до чела. Остале разлике укључују већи црни врх на уву и густији и скоро 30% дужи реп код импале црног лица.

Импала има посебан зубни распоред на предњој доњој вилици, сличан четкици за зубе који се виђа код примата стрепсирина, и који се користи током за међусобног чешљање крзна на глави и врату и уклањању ектопаразита.

Размножавање Већи део године мужјаци живе у крдима одвојени од женки. Придружују им се ради парења на почетку кишне сезоне, када има траве у изобиљу. У то време формирају се крда која чини један мужјак у пратњи од 5 до 50 женки. Младунчад рођена из оваквих заједница остају са својом мајком годину дана. Најчешће бораве у близини неког изворишта воде.

Етимологија

Прво потврђено име на енглеском језику, из 1802. године, било је -{palla}- или -{pallah}-, од цванске речи 'црвена антилопа';Oxford English Dictionary, 3rd edition, March 2005, s.v. pallah име -{impala}-, које се такође пише -{impalla}- или -{mpala}-, први пут је потврђено 1875. године.Oxford English Dictionary Supp., 1933, s.v. Њено африканско име, 'црвени срндаћ', такође се понекад користи на енглеском.Oxford English Dictionary, 3rd edition, November 2010, s.v.

Научно генеричко име -{Aepyceros}- (дословно „високорог“) потиче од старогрчког (, „висок, стрм“) + (, „рог“); специфичног имена melampus (дословно 'црно стопало') од (, 'црно') + (, 'стопало').

Таксономија и еволуција

Импала је једини члан рода -{Aepyceros}- и припада породици -{Bovidae}-. Први ју је описао немачки зоолог Мартин Хинрих Карл Лихтенштајн 1812. године. Године 1984, палеонтолог Елизабет Врба изнела је мишљење да је импала сестрински таксон алкелафина, с обзиром на њену сличност са хартбистом. Филогенетска студија Александра Хасанина (са Националног центра за научна истраживања, Париз) и његових колега из 1999. године, заснована на митохондријским и нуклеарним анализама, показала је да импала формира кладу са сунијем (-{Neotragus moschatus}-)). Ова клада је сестринска другој коју формирају црнолеђи дујкер (-{Cephalophus dorsalis}-) и антилопа камењарка (-{Oreotragus oreotragus}-). Анализа нуклеарне секвенце рРНК и β-спектрина из 2003. такође је подржала повезаност између -{Aepyceros}- и -{Neotragus}-. Следећи кладограм је заснован на студији из 1999. године:

Описано је до шест подврста, иако су само две генерално препознате на основу митохондријалних података. Иако су морфолошки сличне, ове подврсте показују значајну међусобну генетску удаљеност и нису познати хибриди између њих. A. m. melampus Lichtenstein, 1812: Позната као обична импала, јавља се широм источне и јужне Африке. Распон се протеже од централне Кеније до Јужне Африке и на запад до југоисточне Анголе. A. m. petersi Bocage, 1879: Позната као импала црног лица, ограничена је на југозападну Африку, јавља се у северозападној Намибији и југозападној Анголи.

Према Врби, импала је настала од алцелафинског претка. Она је напоменула да иако се овај предак разишао најмање 18 пута у различите морфолошки различите облике, импала се у свом основном облику наставила најмање пет милиона година. Откривено је неколико фосилних врста, укључујући -{A. datoadeni}- из плиоцена Етиопије. Најстарији откривени фосил сугерише да су њени древни преци били нешто мањи од модерног облика, али иначе веома слични у свим аспектима овом последњем. Ово имплицира да се импала ефикасно прилагођавала свом окружењу још од праисторије. Његова друштвена природа, разноврсност у исхрани, позитиван тренд популације, одбрана од крпеља и симбиотски однос са воловским птицама које се хране крпељима могли су да играју улогу у спречавању великих промена у морфологији и понашању.

Подврсте 250пpx|мини|десно|Црнолика импала (женка) Постоје две признате подврсте импале: Обична импала (-{Aepyceros melampus melampus}-) Црнолика импала (-{Aepyceros melampus petersi}-)

Распрострањење и станиште Ареал импале обухвата већи број држава. Присутна је у следећим државама: Ангола, Кенија, Намибија, Уганда, Замбија, Зимбабве, Јужноафричка Република, Танзанија, Боцвана, Малави, Руанда и Свазиленд. Изумрла је у Бурундију. Импала је реинтродукована на подручју Габона. Присуство у ДР Конгу је непотврђено.

Станиште врсте су саване.

Угроженост Ова врста је наведена као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста. Подврста црнолика импала (-{Aepyceros melampus petersi}-) сматра се рањивом.

Референце

Литература

-{IUCN}- црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти

Спољашње везе

Impala: Summary from the African Wildlife Foundation ITIS Standard Report Page

*