Мурат II (; звани Коџа — Велики 1404 — 3. фебруар 1451) је био турски султан од 1421. до 1451. године.
Мурат II је ступио 1421. године са својих 17 година на престо и живио је у миру са својим европским суседима и вазалима. У марту 1430. године Османлије су заузеле Солун. Онда су Турци упали у Србију и Угарску. Београд је 1440. године био опседан, али без успеха.
1443. године повео је Мађар војвода Јанош Хуњади (у српским народним песмама познат као Сибињанин Јанко) крсташку војску против Османлија, која је заустављена код Ниша, а код Јаловца поражена. Остаци војске су морали да предају Софију. 1444. године био је закључен мир са Угарском у самом Сегедину. Тако су границе политичке моћи Османлија остале очуване, а Влашка је обавезана на плаћање данка Угарској. Једна од његових супруга била је српска принцеза Мара Бранковић. Султан Мурат II је одустао од своје владавине у име даље владавине свога сина Мехмеда II и повукао се у Магнесију. Угарска је поновно, још исте године, послала своју крсташку војску до Варне, али је тамо била потпуно потучена. За време 6 последњих година своје владавине, султан Мурат II је предузео више војних похода на Балкан. 1451. године султан Мурат II је умро код Једрена и био је сахрањен у Бурси.
Владавина султана Мурата II је била од велике политичке и културне важности за развој Османског царства. Он је наставио даље са политиком консолидације султана Мехмеда I. Најугледнији везири султана Мурата II су припадали старим породицама и били су му дубоко одани. Он је био мецена исламске културне баштине, посебно када је реч о литератури и песмама.
Султан Мурат II је био човек мира и сви су га сматрали за доброг султана а његови непријатељи су га се плашили.
Мајка мини|Паоло Веронезе (Нацхфолгер) - Султан Мурат II. У изворима нема тачних података да његовој мајци постоје разне гласине. Постоје извори који наводе да је његова мајка била Емине Хатун, ћерка Дулкадирогулар Бега Насредин Мухамед Бега, или Шезаде Хатун, ћерка Амасиал Дивитар Ахмед Паше.. 2Istanbul: Yapı Kredi Culture and Art Publishing, Османлијски историчар из XV века СукрулахNecdet Sakaoglu, The Sultans of Bu Mulk: 36 Ottoman Sultan (Small Boy), Oğlak Publications, 12th edition, и историчар Халил ИналџикHalil İnalcık, TDV Encyclopedia of Islam, volume: 31, page: 164 наводе да је његова мајка била конкубина.
Принчевско доба Мурат је рођен у Амасији 1404. (по неким изворима и 1405. или 1406.) године, као први син младог наследника Мехмеда I Челебије и његове супруге Емине. У Муратовом најранијем добу његов отац се потрудио да Мурат буде добро образован, како књижевном, тако и у политичком смислу. Мурат је већи део свог детињства провео у Амасији, све док га отац 1410. године није позвао у Једрене, где је Мурат побољшавао своје способности у мачевању. Султан Мехмед I га је 1416. године именовао за санџакбега провинције Рум и Данишмендије, чији је центар био у Амасији и који је имао велики стратешки значај јер се налазио на источној граници државе, где је остао све до очеве смрти, одакле је после преузео престо. Мурату је, као и сваком санџакбегу, био додељен ментор (тутор-учитељ), то је био Борклуџе Мустафа, који је вешто радио на томе да се млади принц спреми за престо. Амасија је била и веома значајан анатолски културни центар, и у овом центру научни и верски научници су организовали скупове са песницима и суфијама и подржавали и учествовали у културном животу града. Године 1416. учествовао је у сузбијању устанака који је подигао Борклуџе Мустафа, као вођа покрајинске војске, у Измиру и Сарухану. Године 1418. заузео је Самсун од Чандарогуларија са својим новим лалом, Хамза бегом.. 2 İstanbul:Yapı Kredi Kültür Sanat Yayıncılık, мини|Султан Мурат II (Хунернаме). Султан Мурат II да би показао да његова лоза припада племену Каји, наредио је да се на новчиће утисну две стреле и лук који је припадао племену Каји. Печат Каи, који није виђен на новчићима које су ковали наредни султани, наставио је да се ставља на разне предмете и оружје све до султана Сулејмана I."Arşivlenmiş kopya". 13 Eylül 2008 tarihinde kaynağından arşivlendi. Erişim tarihi: 1 Eylül 2008.
Прва владавина Долазак на престо Када је његов отац султан Мехмед I тешко повређен у несрећи у лову у Једрену, на самрти је направио тестамент да што пре преда управу над државом свом сину Мурату. Паше су скривалесмрт султана Мехмеда I све док Мурат није дошао из Амасије у Бурсу, где је одржана церемонија устоличења. Мурат је дошао у Бурсу 25. јуна 1421. године и ступио на престо са 17 година, уз подршку државних великодостојника и јањичара, након одржане церемоније крунисања и полагања заклетви верности. Млечани су пожурили, да од новог султана добију потврду својих поседа у Албанији, односно Зети, верујући да султан Мурат II неће имати према Србима оних обзира, које је имао његов претходник. Али султан Мурат II није имао кад да се бави тим питањем, јер је византијски цар-савладар, Јован VII, искористио смрт султана Мехмеда I и као кандидата за турски престо истакао свог кандидата Мустафу, Муратовог стрица, због његових обећања Византији. У борби за престо Мустафа се хтео, сем на Грке, ослонити и на Србе и упутио је стога једно посланство у Србију. Али српски деспот Стефан Лазаревић није желео да уђе с њима ни у какве преговоре. Без те јаче помоћи Мустафа се није могао одржати и заробљен је у Једрену 1422. године.
Принц Мустафа Челеби, син султана Бајазита I Муњевитог и стриц султана Мурата II, био је заточен од стране Византинаца на Лимносу. Његов отац, султан Мехмед I, склопио је договор са царем Манојлом II да дозволи његовим млађим синовима Мустафи, Јусуфу и Махмуду, који су још били деца, да живе у Цариграду под заштитим византијског цара Манојла II, како би их спречио да их убије њихов старији брат, нови султан Мурат II, због "политике". мини|После битке код Варне султан Мурат II и обезглављени пољско-угарски краљ Владислав III. Међутим, одмах након смрти султана Мехмеда I, византијски цар Манојло II, који се није придржавао овог споразума, ослободио је Муратовог стрица принца Мустафу Челебија, који је био заточен на Лемносу, у замену за предају Галипоља Византији. Цар Манојло II прихватио је принца Мустафу Челебија као легитимног султана и омогућио му да пређе са Лимноса у Румелију са византијском поморском флотом. Принц Мустафа Челеби је такође добио подршку румелијских бегова, посебно уз помоћ Измироглу Кунеид бега. Бејазит-паша од Амасије, велики везир султана Мурата II, кренуо је против војске у Једрену и војску коју је недавно окупио принц Мустафа Челеби. Као резултат битке код Сазлидереа, велики део војске великог везира је променио страну и велики везир султана Мурата II је морао да се преда. На инсистирање Измироглуа Кунејд-бега, принц Мустафа Челеби је погубио Амасјал Бејазит пашу, кога је заробио. Принц Мустафа Челебија дочекан је клицањем од стране људи из Једрена, друге престонице. Принц Мустафа Челеби победник код Једрена, прогласио се за султана, прочитао је проповед и ковао сопствени новац.
Мустафа Челеби, који се понашао као султан, направио је неке велике грешке у својој политици. Није препустио Галипоље Византији, и тиме је изгубио свог најзначајнијег савезника. Затим, са војском од 12.000 спахија и 5.000 пешака, прешао је из Галипоља у Анадолију са бродовима из Ђеновљанске Галате и кренуо да опседа Бурсу. Међутим, румелијска војска, која није желела да започне рат у Анадолији, није била баш вољна за ову експедицију. С друге стране, негативна пропаганда султана Мурата II да Мустафа Челеби није био син султана Бејазита I, већ преварант, довео је до распада војске принца Мустафе Челебије. Конкретно, Измирлиоглу Кунеид Бег, коме је султан Мурат II понудио управу над Смирном и провинцијом Ајдин, прихватио је ову понуду и напустио војску принца Мустафе Челебија са својим присталицама. Док се принц Мустафа Челеби повлачио са остацима своје војске, претрпео је велике губитке у сукобу са одредом Хаџи Иваза-паше на мосту у близини Улубата.
Принц Мустафа Челеби, је успео да побегне на Галипоље, где је покушао да блокира Босфор и натера Византијце да га подрже. Међутим, султан Мурат II, је успео да пређе у Румелију са бродовима и војницима које је изнајмио од Адорна, Ђеновљанина Фоча Подеста. Принц Мустафа Челеби се није могао одржати на Галипољу и побегао је у Једрене. Султан Мурат II је марширао на Једрене са 2 хиљаде оклопних војника Фоча Подеста и помоћном војском. Становници Једрна су му изашли у сусрет и заклели му се на верност. Принц Мустафа Челеби је побегао из Једрена са државном благајном. Међутим, он је заробљен у Кзлагач Јеничеси у долини Тунка и послат у Једрене. Побуна принца Мустафе Челебије окончана је 1422. године када је принц Мустафа обешен на бастиону једренског замка. Међутим, историчари и даље расправљају о питању да ли је принц Мустафа Челеби преварант или је заиста син султана Бајазита I. Новчићи које је ковао принц Мустафеа Челебија имају датум 1422. године и натпис „Мустафа син Бејазит Хана“.Arşivlenmiş kopya". 13 Eylül 2008 tarihinde kaynağından arşivlendi. Erişim tarihi: 1 Eylül 2008. ^ Babinger a.g.e.
Након овог инцидента, Византинци који су подржавали принца Мустафу Челебију заиграли су нову игру, наводећи да је ту подршку спровела дворска клика која је у то време јачала и да је цар Манојло II је заправо био присталица султана Мурата II. Међутим, султан Мурат II, саветован од стране новог великог везира Чандарлıи Ибрахим-паше, везира Хаџи Иваз-паше и Лала Јоргуч-паше, оштро је реаговао на Византију и опседао је Цариград од 2. јуна 1422. године до почетка септембра. Ова опсада нанела је Византији велике војне и грађевинске штете. Да би се ослободили ове опсаде, Византинци су у августу, док је опсада још трајала, упутили Муратовог брата, принца Кучук Мустафу на османску територију да започне нову побуну.
Принц Кучук Мустафа, који је кренуо из провинције Хамид заједно са господарима Карамана и Гермијана, дошао је у Бурсу и опсео овај град. Ахис гувернер Бурсе је послао делегацију Шарфадару Иљасу, лали принца Кучука Мустафе, и обавестио га да град има посаду и залихе за одбрану и да ће Ахис истрајати у одбрани града. Потом је принц Кучук Мустафа кренуо према Никеји и заузео овај град након 40-дневне опсаде. Принц Кучук Мустафа се овде настанио у „Ибрахим-пашиној палати“ и прогласио свој султанат.
Потом је султан Мурат II 6. септембра прекида опсаду Цариграда и прелази на анадолску страну. Михалоглу је послао Мехмет бега у Изник са коњицом. Принчев лала, Шарфадар Илиас, придобијен је уз обећања да ће бити беглербег. Када је Михалоглу упао у Изник у фебруару 1423. године, принц Кучук Мустафа је био у купатилу; Михалоглу је повређен док су га присталице браниле и покушавале да киднапују принца Кучук Мустафу. Међутим, лала Сарафадар Иљас је ставио малог принца на сопственог коња и одвео га и предао га је султану Мурату II. Принц Кучук Мустафа је задављен; његово тело је обешено на смокви испред Изника, а затим однето у Бурсу и сахрањено у Зеленој гробници.
Године 1423. султан Мурат II, кренуо је против Исфендијар бега, господара Чандарогуларија, који је тајно подржавао побуну принца Кучук Мустафе, и припојио је већину његових зпоседа, а посебно град Тараклибору (Сафранболу) Османском царству. Смрт Караманоглу Мехмет Бега током опсаде Антиохије изазвала је сукоб између његових наследника. Султан Мурат II помогао је Мехмет-бегу II (1423-1426) да постане владар, и као резултат тога, споразумом, област Језера, коју су заузели Караманиди, поново је припојена Османлијама.
Напади влашког војводе на османске земље су одбијени, а да би зауставио застрашујуће нападе акинџија, влашки војвода је поново прихватио вазални положај.