Рачворога, северноамеричка, вилорога или пронгхорн антилопа () је северноамеричка врста папкара, једини савремени представник породице -{Antilocapridae}-. Она блиско подсећа на антилопе Старог света и попуњава сличну еколошку нишу услед паралелне еволуције. Она је једини преживели члан фамилије -{Antilocapridae}-.

Током плеистоценске епохе, око 11 других врста антилокаприда је постојало у Северној Америци.Smithsonian Institution. North American Mammals: Pronghorn Antilocapra americana Три друга рода (-{Capromeryx}-, -{Stockoceros}- и -{Tetrameryx}-) су постојала када су људи ушли у Северну Америку, али су сада изумрли.

Као члан надпородице -{Giraffoidea}-, најближи живи рођаци рачвороге антилопе су жирафа и окапи. See Fig. S10 in Supplementary Information. -{Giraffoidea}- је припадник инфрареда -{Pecora}-, што чини рачвороге антилопе удаљенијим сродницима Cervidae (јелена) и -{Bovidae}- (говеда, козе, овце, антилопе и газеле), између осталих.

Рачворога антилопа је најбржи копнени сисар на западној хемисфери, са брзином трчања до . Она је симбол Америчког друштва мамалога.

Откриће и таксономија

Пре доласка Европљана, рачворога антилопа је био посебно богато заступљена у области Индијанских равница и области аутохтоног народа Северозападне висоравни и ловили су је локална племена као главни извор хране.Brunton BB: Kootenai. In: Handbook of North American Indians, Volume 12: Plateau. edn. Edited by Walker DE, Jr. Washington, DC: Smithsonian Institution; 1998: 223-228. Рачворога антилопа је такође била истакнута у митологији Индијанаца и усменој историји. Fulcrum Publishing.

Научно име рачвороге антилопе је Antilocapra americana. Иако су је први пут видели и описали шпански истраживачи у 16. веку, ова врста није званично забележена или испитана све до експедиције 1804-06. од стране капетана Мериветера Луиса и потпоручника Вилијама Кларка. Након открића неколико подврста тетреба, Луис и Кларк су наишли на рачворогу антилопу близу ушћа реке Најобрара, у данашњој Небраски. Кларк је био први Европљанин који је убио рачворогу антилопу, и описао је своје искуство на следећи начин:

Луис и Кларк су направили још неколико запажања о понашању рачвороге антилопе и начину на који су их локална племена ловила. Они су описали животињу, коју су називали „антилопа“ или „коза“, на следећи начин:

Рачворогу антилопу је први званично описао амерички орнитолог Џорџ Орд 1815. године.

Распрострањење

Ареал врсте је ограничен на мањи број држава. Присутна је у следећим државама: Мексико, Канада и Сједињене Америчке Државе. Врста је присутна на подручју Хавајских острва, где је вештачки уведена 1959.

Данашњи распон рачвороге антилопе протеже се од јужног Саскачевана и Алберте у Канади на југ до Сједињених Држава преко Монтане, Ајдаха, Јуте, Неваде, Аризоне, Вајоминга, Колорада, Новог Мексика, Вашингтона и централног Тексаса на запад до приобалне јужне Калифорније и северне Јужне Доње Калифорније, до Соноре и Сан Луис Потосија у северном Мексику. Оне су истребљене из Ајове и Минесоте у Сједињеним Државама и из Манитобе у Канади.

Подврста позната као сонорска рачворога антилопа (-{A. a. sonoriensis}-) се јавља у Аризони и Мексику. Остале подврсте укључују мексичку рачворогу антилопу (-{A. a. mexicana}-), орегонску рачворогу антилопу (-{A. a. oregona}-) и критично угрожену калифорнијску рачворогу антилопу (-{A. a. peninsularis}-).

Рачвороге антилопе преферирају отворене, простране терене на надморским висинама које варирају између 900 и 1.800 -{m}- (3.000 и 5.900 стопа), са најгушћим популацијама у областима које добијају око 25-40 -{cm}- падавина годишње. Оне једу широку лепезу биљне хране, често укључујући биљке које нису укусне или отровне за домаћу стоку, иако се са њима такмиче и за храну. У једној студији, биље је чинило 62% њихове исхране, жбуње 23%, а траве 15%, док су у другој кактуси чинили 40%, трава 22%, биље 20%, а жбуње 18%. Рачвороге антилопе такође жваћу и једу (преживају) своју полусварену храну.

Здрава популација рачворогих антилопа има тенденцију да остане унутар 5,0—6,5 -{km}- од извора воде.

Једна текућа студија Института за науку и заштиту Лава језера и Друштва за заштиту дивљих животиња показује копнену миграциону руту која покрива више од . Мигрирајућа рачворога антилопа почиње да путује од подножја планине Пионир кроз Национални споменик месечевих кратера до Континенталног развођа. Др Скот Берген из Друштва за заштиту дивљих животиња каже: „Ова студија показује да су рачвороге антилопе прави маратонци америчког Запада. Са овим новим открићима, може се потврдити да Ајдахо подржава велику миграцију сисара на копну - што је све ређи феномен у САД и широм света”.

Станиште Станишта врсте су травна вегетација, екосистеми ниских трава и шумски екосистеми, брдовити предели и пустиње.

Угроженост Ова врста је наведена као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста.Црвена листа

Напомене

Референце

Спољашње везе

-{IUCN}- црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти Migrations Documentary produced by Wyoming PBS

Категорија:Северноамеричка говеда Категорија:Сисари Северне Америке