десно|мини|200п|Свети Сава благосиља Српчад (1891), Ђорђе Крстић десно|мини|200п|Кнежева вечера (1871), Адам Стефановић
Небеска Србија је појам који се користи у црквеним, политичким и филозофским круговима. Настао је у круговима Српске православне цркве и често се помињао током беседа, а вуче корене од библијског појма Царство небеско. „Небеска Србија” би требало да буде нека врста идеалне Србије, утопијске и уједињене земље.
Први који је употребио крилатицу „Срби су небески народ” је српски композитор Енрико Јосиф.
Временом је овај појам прешао и на политичку сцену где се користи у осуђивању српског национализма.
Хрватско-амерички публициста и пропагандиста антисрпског становишта Бранимир Анзуловић, писац пропагандног дела Небеска Србија: од мита до геноцида, Небеску Србију омаловажава као један од наводних митова српске националне митологије.Branimir Anzulović, Heavenly Serbia: from myth to genocide, Приступљено 15. 4. 2013.
У делу Луча микрокозма Србија је смештена у Небеско царство и представља основ српске вечности, док отпаднике од Српства Господ кажњава као Сатану и његове поборнике.
Види још Светосавски национализам Етнички национализам Верски национализам Национализам
Референце
Категорија:Култура Српске православне цркве Категорија:Српски национализам Категорија:Клерикализам