Бодрошка жупанија () је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске од 11. до почетка 16. века, а затим поново од краја 17. до средине 18. века. Назив је добила по средњовековном утврђеном граду Бодрогу. У средњем веку је обухватала западне и северне делове данашње Бачке. У првој половини 16. века, непосредно након Мохачке битке (1526), подручје ове жупаније накратко постаје део српске државе Јована Ненада (1527), а потом потпада под власт Османског царства, које на тим просторима успоставља Сегедински санџак. Каснијим успостављањем хабзбуршке власти крајем 17. века Бодрошка жупанија се обнавља, али са другачијим границама у односу на средњовековну жупанију. Уместо западних и северних делова Бачке, обновљена жупанија је обухватала јужне делове ове регије. Током прве половине 18. века, Бодрошка жупанија је спојена са Бачком жупанијом у нову Бачко-бодрошку жупанију, а то спајање је и формално озваничено 1802. године.
Становништво Бодрошке жупаније чинили су првенствено Мађари и Срби, као и прпадници других народа. Верски састав је такође био разнолик, поготово за време постојања обновљене жупаније: римокатолици су били под јурисдикцијом Калочко-бачке надбискупије, док су православци потпадали под надлежност Бачке епархије у саставу обновљене Српске патријаршије, односно Карловачке митрополије, а присутни су били и припадници појединих протестантских заједница.
Види још
Бодрићи Бодрог (град) Историја Бачке Историја Војводине Бачка жупанија Бачко-бодрошка жупанија (Краљевина Угарска) Бачко-бодрошка жупанија (Краљевина СХС)
Референце
Литература
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Бачке Категорија:Историја Војводине у средњем веку Категорија:Историја Војводине у новом веку Категорија:Историја Србије у средњем веку Категорија:Историја Србије у новом веку Категорија:Историја Мађарске у средњем веку