Диспнеја, кратак дах, глад за ваздухом, заптив (), недостатак је ваздуха праћен субјективним осећајем отежаног дисања, као последица несклада између вентилације плућа и потреба за ваздухом. То је генерички термин за означавање многи патофизиолошких поремећаја дисања, који могу да резултују различитим квалитетима респираторних тегоба, и служи да ближе опише одређену дијагнозу.
Велики број људи током свог живота често није свестан да пати од поремећаја дисања (или диспнеје). Различита физиолошка стања могу довести до непријатног осећаја недостатка ваздуха. Тако на пример сваки човек ако почне да размишља о свом дисању одмах започиње са мало дубљим дисањем, јер се код њега јавља психом изазван субјективни осећај диспнеје. Особа која реагују израженим страхом, „неурозом срца“ и сличним поремећајима, у одређеним ситуацијама могу да реагују тзв. „емоционалном диспнејом“, која може бити толико изражена, са хипервентилацијом праћеном тетаничним грчевима због алкалозе. Код неадекватно физички припремљеног организма, диспнеја може да буде и физиолошка појава, која се јавља у току или после напора. Диспнеја се доживљава на различите начини и може бити заједнички симптом за велики број физиолошких стања, али и различитих болести, и зато често има и многобројну етиологију.Поповац. Д., Болести плућа и пропедевтика, Београд Привредни преглед, 1987. pp. 224....Тако нпр, атлетичари, у току трке могу да имају тешку диспнеју а ипак уживају у спорту и животу. Болесник који умире од рака плућа са врло сличним физиолошким поремећајма дисања, има страховите патње и диспнеју доживљава потпуно другачије...Kraft M. Approach to the patient with respiratory disease. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 83.Schwartzstein RM, Adams L. Dyspnea. In: Broaddus VC, Mason RJ, Ernst JD, et al, eds. Murray and Nadel's Textbook of Respiratory Medicine. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 29.
Терминологија Отежано дисање се разликује од кратког даха или диспнеје, по томе што је то осећај респираторног дистреса, а не физичка манифестација.TheFreeDictionary, retrieved on Dec 12, 2009. Citing:The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition by Houghton Mifflin Company. Updated in 2009. Ologies & -Isms. The Gale Group 2008
Ипак, многи аутори једноставно дефинишу диспнеју као отежано дисање без даљег прецизирања, што је може помешати са нпр. отежаним дисањем или тахипнејом (убрзано дисање). Отежано дисање је повремено такође укључено у дефиницију диспнеје.Definition of Dyspnea MedicineNet. Last Editorial Review: 11/1/1998]
У стандардној дефиницији, ови повезани знаци могу бити присутни истовремено, али не морају и нужно то бити. На пример, код респираторног застоја услед примарног отказа респираторних мишића, пацијент, ако је свестан, може имати диспнеју, али је он без отежаног дисања или тахипнеје. Обрнуто, отежано дисање или тахипнеја могу се вољно изазвати чак и када нема диспнеје.
Епидемиологија Болови, и отежаног дисања су један од најчешћи симптома у клиничкој пракси због којих се пацијенти јављају за помоћ службама хитне помоћи.. Максимална инциденца хроничне диснеје је у старосној групи од 55 до 69 година..
Етиологија мини|Знаци респираторног дистреса Здрава одрасла особа, удахне и издахне ваздух до 20 пута у минути. То је скоро 30.000 удисаја дневно. Тежак тренинг или обична прехлада могу с времена на време променити тај образац, али скоро никада здрава особа не би требало да има тешкоћ у дисању.
Спроведена истраживања износе податке да је диспнеја присутна у 21 до 78,6% болесника са узнапредовалим тумором плућа и код преко 50% болесника у крајњој фази АИДС, ХОБП, болести срца и бубрега. Важно је истаћи да диспнеја није ограничена само на оне који имају; рак плућа, срчане или респираторе болести. Велики број оболелих са неуро-мишићним болестима има снижену вентилацију плућа због поремећаја у функцији мишића или неуро-мишићном преносу: осећај парализе која спречава нормално проветравање плућа и делује застрашујуће. Узнемиреност, анксиозност и несаница, додатно може да изазове страх од могућег угушења и на тај начин произведе зачарани круг поремећаја понашања и стрес, како за болесника тако и за њихову породицу и старатеље.
Етиолошки фактори који доводе до диспнеје могу се поделити у 4 велике категорије, (међу којима су пулмолошки и кардиолошки фактори најзаступљенији);. <center> {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f5f5f0; border: 2px #52524d solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;" |+Етиолошки фактори који доводе до диспнеје. |- style="text-align:center; background:#d9d9d3;" ||Фактори||Диференцијална дијагноза|- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|40pxКардиолошки |align="left"| Коронарна срчана болест са инфарктом или без њега Кардиомиопатије Перикардитис Аритмије Валвуларне дисфункције Урођене срчане мане Миокардитис
| style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|45pxПулмолошки|align="left"| ХОБП Астма Рестриктивне плућне болести Бенигни и малигни тумори плућа и плућне марамице Пнеумоторакс Висинска болест Болести плућне марамице |- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|40px Мешани кардиолошко-пулмолошки |align="left"| ХОБП са плућном хипертензијом и хроничним плућним срцем, Хронични плућни емболизам, Траума |- | style="background:#d9d9d3; text-align:left;"|40pxНекардиолошки и непулмолошки |align="left"| Метаболички поремећаји (ацидоза и др) Неуромишићне болести Болести ува, грла и носа, Анксиозно-депресивни поремећаји Бол било којег узрока Анемије Експанзивни процеси у трбуху и др. |} </center>
Патофизиологија мини|Сигнали са рецептора преносе се преко аферентних и еферентних неурона мини|О сужење лумена бронха (једном од узрока диспнеје), дорзални респираторни центар (ДРЦ) у продуженој мождини, преко аферентног сигнала обавештавају рецептори на истезање. мини|Ритам дисања који је код људи од 12-16 удисаја у минути регулише дорзални респираторни центар (ДРЦ) у продуженој мождини. Инспирација обично траје око 2., а експирација (издисај) око 3. секунде. Нормални ритам дисања се зове еупнеја, а отежано дисање диспнеја. Иако механизами диспнеје нису у потпуности проучени, неки општи принципи су истражени и тренутно се сматра да постоје три главна узрока која доприносе развоју диспнеје;Harrison's Principles of Internal Medicine (Kasper DL, Fauci AS, Longo DL, et al (eds)) (16th ed.). New York: McGraw-Hill. + Главни узроци који доприносе развоју диспнеје Узроци Опис Аферентна сигнализација Преношење сигнала са сензора-рецептора (хеморецептора и механорецептора) преко аферентних влакана неурона у централни нервни систем, на пример из мишића у зиду грудног коша, каротида и међукапиларног простора плућа, носи назив аферентна сигнализација Еферентна сигнализација Преношење сигнала из централног нервног система дуж влакана моторних неурона до мишића, плућа и жлезда), носи назив еферентна сигнализација Централна обрада података у мозгуИако промена артеријске концентрације кисеоника немају директан утицај на сам центар за дисање, централна регулација добија податке од хеморецептора, који реагују на промену ацидо-базне равнотеже због промене концентрације угљен-диоксида или јона водоника и надражаја механорецепторе који реагују на разне „механичке“ надражаје. Верује се да централна обраде података у мозгу, упоређује, аферентне (пријемне) и еферентне (послете) сигнале), и констатује њихово „неслагање“, које се потом манифестује осећајем недостатка ваздуха (диспнеје). На основу напред наведених чињеница, диспнеја настаје када вентилација не задовољава физичке потребе дисања (о чему мозак обавештава аферентна сигнализација), због неодговарајућих сигнала које је он преко еферентне сигнализације послао организму. 30п Анимација: Нормално и дисања у току диспнеје
Аферентна сигнализација Аферентни сигнали сензорног неурона су сигнали који се крећу према мозгу. Аферентни неурони су значајни у диспнеји јер преносе сигнале који потичу из великог броја извора, укључујући органе у каротидама, коштаној сржи, плућима, грудном кошу, мишићима. Хеморецептори у каротидама и коштаној сржи дају информације о концентрацији гасова у крви ; -{O}-2, -{CO}-2 и -{H}-+. У плућима, јукстакапиларни рецептори (Ј) су осетљиви на интерстицијални оток и емболизацију у плућнима, док остали механорецептори (стреч или рецептори на истезање) сигнализирају сужење борнхија (бронхоконстрикцтију), а рецептори у мишићним влакнима у зиду грудног коша преносе сигнале о стању напетости респираторне мускулатуре. Аферентни сигнали преносе мозгу информације; да ослабљена вентилација доводи до хиперкапније, да инсуфицијенција левог срца доводи до међућелијски отока (и омета размену гасова), да астма изазива сужавање лумена бронха (бронхоконстрикцију која ограничава проток ваздуха) и да замор мишића доводи до неефикасног рада дисајних мишића што резултрира појавом субјективног осећаја диспнеје.
Еферентна сигнализација Еферентни сигнали моторног неурона преносе сигнали|сигнале наниже на дисајне мишиће, што повећава или смањује дубину и учесталост удаха (инспиријума), и поправљају или погоршавају осећај диспнеје. Најважнији респираторни мишић који прима сигнале је дијафрагма, а остали респираторни мишићи су спољни и унутрашњи међуребарни мишићи, мишићи трбуха и остали дисајни мишићи.
Централна обрада података у мозгу Кад мозак прими, од аферентног пута, информације везане за вентилацију, он је у стању да је упореди са тренутним степеном дисања које је одредио помоћу претходно послатог еферентног сигнала. Ако је ниво дисања неодговарајући потребама тела онда може доћи до појаве диспнеје. Велики број људи током свог живота често није свестан да пати од поремећаја дисања (или диспнеје), али је важно и напоменути да постоји и психолошка компонента диспнеје, када неки људи могу да постану свесни свог дисања у таквим околностима, тј. свесни су појави типичних облика диспнеје, и тада најчешће реагују, анксиозношћу, страхом и паником.
Извор сигнала и функција рецептора У настанку диспнеја учествује велики број фактора, (који су извор дражи за многобројне рецепторе - види табелу); Поремећај концентрације гасова у ткивима и течностима (крв, ликвор). Повећана концентрација угљен-диоксидa у крви и Смањена концентрација кисеоникa у крви, ћелијама и ткиву. Појачан рад дисајних мишића да би се обезбедила довољна количина кисеоника, услед разних страхова, психички поремећаја.
</center> +Рецептори, одашиљачи аферентног сигнала и манифестације диспнеје |! style="background:#ffdead; text-align:center;"| Надражаји|! style="background:#ffdead; text-align:center;"| Рецептори|! style="background:#ffdead; text-align:center;"| Локација|! style="background:#ffdead; text-align:center;"| Клиничка слика|! style="background:#ffdead; text-align:center;"| Квалитет диспнеје|- |style="background:#efefef;" | Хеморецептори |- |align="left" | Промена -{pH}- у ликвору | style="text-align:center;"| Централни хеморецептори | style="text-align:center;"| Мождано стабло (продужена мождина) | style="text-align:center;"| - | style="text-align:center;"| „Глад“ за ваздухом |- |align="left" | Промене -{pO2}-, -{pCO2}- у крви| style="text-align:center;"| Периферни хеморецептори | style="text-align:center;"| Каротидна и аортална телашца | style="text-align:center;"| -{CHF}- | style="text-align:center;"| - |- |style="background:#efefef;" | Механорецептори |- |align="left" | а) Растезање плућа б) Удисај| style="text-align:center;"|Плућни рецептори на истезање | style="text-align:center;"|Плућа, Алвеоле | style="text-align:center;"| - | style="text-align:center;"| Напет грудни кош Гушење |- |align="left" | а) Тактилна стимулација б) Проток ваздуха ц) Тонус бронхија | style="text-align:center;"| Плућни рецептори на надражај | style="text-align:center;"| Бронхијални епител | style="text-align:center;"| Астма